Легенда о Коловрату

Монголска хорда Бату Кана прегазила је и преплавила Русију, освајајући током зиме (што никоме другом није успело), користећи залеђене реке како саобраћајнице за своју коњицу и опсадну инжењерију. Руски градови падају, укључујући и Рјазањ. Ипак, то не искључује појединачне примере јунаштва, незаписане фусноте историје које могу постати легенда. Тако за филм Легенда о Коловрату не можемо рећи да контрира познатој историји. Један од два режисера, Џаник Фајзив каже да се нису фокусирали на историјске детаље, већ су на основу познатих чињеница створили епски свет. Дакле, овде имамо на делу стварање савременог мита, у позадини историјских догађаја. Као да неко сада измисли и филмује лик Краљевића Марка, или (да се нашалим) направи озбиљну верзију Астерикса и Обеликса сличнију Господару прстенова...

Овај филм има упадљивије сличности са филмом 300, чак је један филмски критичар рекао да је то "православни 300". Један други рече како постоји сличност феминизираног Ксеркса и сличног Џингис Кана. Какво лупетање у недостатку елементарне припреме! Џингис Кан никада није упао у Русију (европски део), стигао је до Каспијског мора. У филму, као и у историји је Бату Кан, нешто мање успешан, али не мање опасан.

Његова феминизираност није тако карикатурално изражена као код филмског/стриповског Ксеркса. Ипак је уочљива, а такве су и неке појаве на његовом двору. Бату се овде лично не бори (не предводи своје снаге), али је способан командант који прати ситуацију (понекад прерушен), на крају испоштује херојски страдалог Руса и рационално процењује ситуацију ("Моје трупе могу да победе Русе, али не могу да победе страх"). То филм чини уверљивим, мада се Бату и не може баш поредити са Ксерксом, јер естетика филма није иста. 

Треба имати у виду да је филм 300 рађен према стрипу, и рађен је стриповски.  Иако Легенда о Коловрату има сличну причу (тамо 300 овде 20 против надмоћне армије), и сличне сцене борби (једноставност и замрзнути кадрови) овај филм није рађен као стрип. Овде имамо прелепу руску природу, сурову и суморнију зими. Такође, нема фантастичних ефеката осим једног - огромног медведа (у сред зиме!) у друштву монаха, који изгледа персонификује саму Русију. 

Но рецимо још нешто о филму 300. Када сам се давно ложио на исти рече ми један чедиста (и би у праву) како је тај филм неокон пропаганда. Ако имамо у виду отужан монолог на крају, о борби против источњачког мистицизма, и слично - то је свакако тачно. Међутим, тај филм је "побегао" ономе што би била првобитна идеја. Јер тешко да је неко могао у Персији да види данашње терористе, а чак и да се некако помисли да је данашњи Иран такав (било би баш "на прву", зар не) требало би бити поприлично разведен од сваке реалности па да Америку (или неког под њеном заштитом) видимо као Спарту. Јок, ондашња Персија је виђена као Америка, актер који се ослања на голу силу, док је Спарта... па рецимо било који непријатељ америчког глобализма, укључујући ту и наше радикале (нажалост нисам сачувао "мим" ђе веле: И да нас остане 300 прича ће бити иста, слика спартанске фаланге)...  

Додајмо да је тај филм имао и нескривене примере политичке некоректности, због чега искрено сумњам (не, практично сам сигуран!) да такав не би могао бити снимљен у данашњем холивуду. Као и у изворној причи издајник Ефијалт је богаљ (у филму гротескно-стриповски представљен) који није примљен у фалангу као алтернативно способан (политички коректан израз). Па зар није и такав издајник још једна пахуљица!? Да и не говоримо како су Персијанци представљени као црнци (или барем тамнији мелези) што нема много везе са историјом, али је лепо легло. У она антиглобалистичка времена тај филм је био инспиративан, у данашња времена генерације (европског) идентитета постаје још битнији...

Вратимо се нашем Коловрату. Овај филм нема куд да идеолошки "побегне". Монголи јесу приказани као крвожедни дивљаци, што су и били, али нису преко тога сатанизовани. Можда су мало више сујеврени него што бејаху у реалности. Такође, на Батуовом двору, иако је то путујући штаб, примећује се нека декаденција, док су Руси приказани као једноставни борци. Издајник-богаљ овде није ни наративно потребан, јер двадесет бораца на врх залеђеног брега (могиле?) није нелогично да на крају (користећи технологију - катапулте) савлада цела монголска армија. У неком дубљем смислу може се видети нека руска идеологија (ако таква данас постоји), рецимо оно што Дугин назива победа шуме над степом. 

Занимљив је и сам крај, који је такође парафраза филма 300. И овде преживели (онај који је отишао из последње битке, овде да би спасао децу, и тако постао једини сведок) говори пред нову битку где Руса има много више. Само што овде није непријатељ исти. Јер са друге стране леденог језера су Тевтонци, што нам указује на велику историјску победу Александра Невског. Дакле, поента није у томе ко је и какав је непријатељ, него у одбрани слободе.

Још један моменат је занимљив у овом филму. Зашто појединачно јунаштво овде није постало историјска победа? План је био да наши јунаци привуку целу монголску ордију на себе, док се из неколико руских градова не прикупи војска која би им изашла на црту. Но то се није догодило. Ниједан удеони кнез није хтео да жртвује своје људе. Радије су се определили да непријатеља чекају код куће. Тако филм прича причу о нејединству, што је тема популарна у Србији (а изгледа и у Русији). 

Још једну ствар је битно разјаснити. Већ самим називом филм ми је био занимљив с обзиром на кругове у којима се крећем. Јер коловрат је битан симбол древне словенске вере, за данашње родноверје можда најзначајнији. У филму се једноставно главни јунак зове Коловрат. Односно такав му надимак као маломе даје његова будућа жена јер је витлао штаповима "као сунце" (објашњење из филма). Такво објашњење није нелогично, јер коловрат је соларни симбол. И то је све од коловрата! (Појављује се и девојка именом Лада)

Са друге стране, није нетачна тврдња нашег филмског критичара да је овај филм православни 300. Више је хришћанства него паганства у овом филму, мада је ово далеко од оне (за оне који знају историју, а ни теолошки нису плитки) отужне пропаганде, какав је био прошлогодишњи филм Викинг. (За тог критичара Викинг није ни по чему споран филм)

Ако је било неке пропагандне жеље иза овог филма (а то никада није искључено) то је да се у неки руски патриотизам укључе и вероватно већ масе омладине који се мање или више интересују за древну веру и словенску митологију, па им у том смислу реч коловрат нешто значи. Како филм даје борбени етос старих времена, на сличан начин како то раде западњаци, али са елементима грчке или нордијске митологије (поменути 300, или рецимо серија Викинзи), мета је погођена. 

Посебно питање, које изгледа није претерано мучило ауторе филма, јесте шта овај филм доноси родноверју (које коловрат предстаља). Логично је да ће сад неко гугловати  претражити појам "коловрат", да види о чему је реч. Тако можда дође у контакт са родноверјем, или се подсети да га боље упозна. Са друге стране, форице као што је изјава монаха "њихових богова је много, а наш је само један, па да му помогнем" можда прођу код неког православца коме је коловрат само занимљив симбол (који треба да остане у прошлости) и ништа више. Јер није ли тај бог један баш зато што га сматрају свемоћним!? Са друге стране, у филму исправно приказују да се Монголи обраћају само Тенгрију (мада страхују и од демона, што ни ондашњим хришћанима није било страно). 

Кад се све сабере и одузме, Легенда о Коловрату је филм коме се нема шта замерити, али такође који није епохално изненадио. Испрва због тога нисам мислио да пишем блог (јер негативних утисака није било, а ни позитивни не беху превише јаки). Међутим, после оне катастрофалне брљотине на нашем јадном сервису, те сазнања да је ово филм који разбија гледаношћу, па према томе имаће неког утицаја, одлучих да ипак нешто напишем...

Иван Вукадиновић