Гугл религија и алтернативе

Ово је ажурирање једног ранијег текста у којем сам доказао да је Гугл (постао) нова религија, и овлаш поменуо могућност алтернатива. Имао сам ограничења на дужину текста, а сада сам богатији за нова искуства - са другим претраживачем. Па да почнемо...

Сви мислимо како је Гугл објективан, односно не мислимо – гуглујемо. Шта ако вам кажем да је Гугл заправо религија, и то она која има монопол!? Можда бисте ме прво питали који су њени верници – зову ли се можда гуглани, гугланци или гуглијанци?!
Да бисмо схватили да такав назив није нужан вратићемо се у историју. Потписник ових редова зна да је словенско име релативно младо, и сматра да наши преци нису имали заједничко име за себе (неки помињу „Коловене“ но то је глупост). Тек кад су наишли на људе другог језика, они су постали Немци (неми), док су ови себе назвали Словени (који међусобно слове). Први хришћани нису себе звали „хришћани“. Ако би се већ идентификовали, сматрали су себе Јеврејима, или једноставно следбеницима ранијег монотеистичког бога…
Као што су некада сви на просторима Евроазије причали истим језиком, тако је данас Гугл „језик“ претраге за подацима. Нема „гуглана“ јер нема (више) ни „алтавистанаца“. Заправо су Јаху или Алтависта као претраживачи познат појам тек некоме ко је довољно стар и има добро памћење, или можда историчару интернета. А прошла је деценија – Гугл јуна 2007. има 13.748 запослених, а настао је септембра 1998. (и овај податак је изгуглован, односно унос Википедије). 
Као што су хришћани себе с правом могли сматрати делом нечег старијег, тако и „гуглани“ заправо представљају део „ширег покрета“. Ту је генерација миленијалаца, рођених око смене миленијума, који су прво постали дигитално писмени, па тек онда научили слова. Заправо писана слова су им непозната, у неким земљама се више не уче у школама. Међутим на Гугл су „осуђени“ и много старији. Сви ми освежавамо памћење користећи овај претраживач, а сва је прилика да ако се нешто на Гуглу не слаже са оним чега се „магловито“ сећамо, одбацићемо властито сећање. А овај претраживач има тенденцију све мање објективности, и све више сличности са познатим нам религијама, односно црквама:
1. Има огромну моћ.
2. Свесно мења свест својих клијената.
3. Меша се у политику.
4. Меша се у свакодневни живот људи
5. Има своје догме.
6. Прогања јеретике.
Гугл је 2015. имао 57.100 запослених који раде у, споља гледано, идеалним условима. Нешто значи податак да су исте године без проблема платили ЕУ казну од 2,7 милијарди долара. Но то све није најбитније. Мicrosoft има дугогодишњи фактички монопол на софтвер десктоп рачунара, али никада се није прославио по питању интернета. Гугл има моћ над самим информацијама! Звучи орвеловски, зар не… Мада више подсећа на Хакслијев Врли Нови Свет у којем су сви срећни, задовољни и не пада им напамет да се буне. Најгоре је поробљен онај ко не зна да је у ропству!
Требало би да алгоритми сами групишу податке и буду неутрални. Али Гугл то не дозвољава у складу са својим геслом „не будите зли“. Ако би ме занимало новинарско или научно истраживање „Исламске државе“ вероватно бих се морао ослонити на други извор, јер Гугл кад тражиш ИСИС преусмерава те на анти-изис сајтове. Можда је то корисно у спречавању „радикализације“ омладине муслиманског порекла (како ли се само лако „радикализују“!), али Гугл је отворено подржао Хилари у предизборном сукобу са Трампом! Чак и много ситнија риба, неко одавде, може платити да се избрише из Гугл претрага, тако практично „нестати“…
Прошле године је радник Гугла Џејмс Дејмур отпуштен зато што се дрзнуо изнети мишљење да се жене и мушкарци разликују, те да би то могло објаснити зашто једних има више на неким пословима него других. Хипстерски WIRED пише како је проблем што алгоритми чешће препознају жене у кухињи, а мушкарце с оружјем. Можда жене (у просеку, част изузецима) стварно занима више кување него убијање. Можда није све последица „друштвених неправди“ и „злог патријархата“!?
Још доказа? Некада је било „Читај Библију!“ а ја кажем – Гуглуј! Слике. Рецимо: „white woman white child“ или „american inventors“… Некада слика заиста говори као хиљаду речи. Колико онда тек говори тенденциозни избор слика!?
Најзад, шта учинити? И ја гуглујем, чак сам у свом филозофском делу читаоце упутио на Гугл (ако су им потребне додатне информације). Руси имају претраживач Yandex, можда је тамо 2 + 2 = 4 без обзира на политичку коректност. Онда да јандексујемо? Ево ја јандексовао своје име и презиме и излази ми неки фудбалер. Јака страна Гугла је што ти даје оно што желиш да видиш, па мало нашминкано. А можда је штос у томе да све осим оног везаног за свој опстанак сматрамо релативним. 

Овај текст је изазвао извесне одјеке "на друштвеној мрежи". Као што видите, нисам завршио препоруком алтернативе, него гносеолошком сумњом. То јесте оно око чега смо се сложили. Знате оно, проверавање вести из различитих извора, етц. Гугл каже "не будите зли" (зло је релативан појам), ја кажем - не будете лењи. Доста описане пристрасности Гугла заснива се на редоследу приказа, укратко шта је на првој страници. Идите даље од прве странице. 
У много чему су старе добре књиге незамењиве. Сумња је такође веома корисна у животу. Па је ли то све што се може рећи по питању претраживања на интернету?!? Помислили бисмо да смо осуђени на Гуглов фактички монопол. Али нико није осуђен на Гугл.
Поменуо сам Јандекс за који сам раније знао.  То је руски претраживач настао још деведесетих прошлог века, у оквиру независног развоја руске (постсовјетске) ИТ инфраструктуре - види априлски LE MONDE diplomatique, Руски домаћи веб. Руски претраживач имао је предност на домаћем тржишту из неких техничких разлога - Гугл се није сналазио добро са руским падежима. И данас је велика предност Русије, у политичком и културном смислу, што је независна од америчких претраживача и "друштвених мрежа". Но мало је вероватно да ће бити нека експанзија Јандекса или Ве-Контакте на Запад. Прво, јер кад се ради државном организацијом пре се упрска него кад је "спонтано" (мада није искључено да људи једноставно почну више да користе руске алтернативе). Друго, за сада је Русији доста RT - феноменално оружје пропаганде о којем сам већ писао. Ипак се још увек може доста тога лансирати кроз филтер Гугла, Јутјуба и Фејсбука. 
Постоји међутим алтернатива Гуглу коју раније нисам знао и то је Duck Duck Go. Истина у њиховом "рекламирању", односно представљању акценат није на објективности него на приватности. Овај претраживач, бар како кажу, не прати твоје приватне податке, не јури те едовима итсл. Дакле, могли бисмо да више не гуглујемо него да дакујемо?
Ту ипак има пар проблема. Из другачије филозофије постаје јасно да нећеш добити тако примамљиву слику ако "дакујеш себе" (ја иначе повремено гуглујем себе). Ствар је јасна. Овај претраживач није персонализован. Не зна ко си, шта обично претражујеш, ни шта иначе радиш. Сличан "проблем" имао сам и на Јандексу. То има и позитивну страну јер те не затвара у "мехур" у којем видиш само оно што желиш видети. Мада, неко рече "нисам добијао добре резултате па сам се вратио на Гугл".
Ствар не мора бити црно бела. Ја сам уградио Дак у претраживач (који је Гугл Хром хе хе хе), тако да кад кренем нешто да тражим прво куцам "у Даку". Ако нисам задовољан резултатима, практично количином информација а не које су, јер немам замерки на објективност, укуцам у Даку "Гугл", па идем даље одатле. За масу ствари Дак ми је сасвим доста. Зашто бих то радио, зашто ми није Гугл први?! Па рецимо из принципа... 
Иван Вукадиновић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део