Подземље Београда (Калемегдан)

Постоји тура која знатижељне води кроз Београд испод Београда, како га је у својој књизи назвао новинар Зоран Љ. Николић, иначе водич на тој тури. Ко крене треба да зна да је то мали, вероватно и мање занимљив део. Пролази и пећине, као рецимо она испод Ташмајдана нису довољно уређени за веће групе посетилаца. (У мом роману Јеретици Агарте јунаци се вијају од Ташмајданске пећине, преко разних пролаза, да би на крају изашли кроз азербејџанску фонтану, баш тим речима...)
Тура креће од Римског бунара, који је сликан горе као "још један од улаза у Агарту", што беше шала мала... Бунар је у ствари аустријски, као и већина познатог нам Калемегдана. Одакле му онда такво име?! Николић каже да је то због аустријске опсесије Светим римским царством, тада само номинално постојећим. Раније сам чуо другачије - да је наш народ волео да у 19. веку све старе грађевине назива римским, па тако и ову...
Бунар је рађен из јасног стратешког разлога. Београд се иначе снабдевао водом из Малог Мокрог Луга (заиста римским!) водоводом, који је био у функцији до почетка прошлог века! Дахије су кроз тај водовод унишле да би убили тадашњег београдског намесника, кога су још звали "српска мајка". За водовод је везана још једна прича. Када је Сулејман заузео Београд видео је како су Срби добро одржавали водовод, иначе сличан оном у Константинопољу. Зато је људе који су га одржавали натерао да пешке, са свим својим светињама, као што су мошти Свете Петке, дођу у престоницу Османског царства. Тамо су наставили исти посао, а насеље где су живели и данас се зове Београдска шума. Иначе исту причу сам чуо и у Истанбулу. 
Вратимо се бунару. Водовод је лако могао бити пресечен, па се јавила потреба за извором или резервоаром воде, у случају опсаде. Пре Аустријанаца су покушали да бунар ископају Угари и Турци, али воде није било. Аустријанци су стигли до дубине која одговара висини Палате Албанија, и онда су почеле да се прикупљају београдске подземне воде.
За бунар, тада сув, везан је један од најгорих хорора у нашој историји. Крајем 15. века неки угарски великаши су хтели да град предају Турцима за дебеле паре. Угарски војсковођа је у последњем тренутку сазнао за издају и спречио је. Заверенике је спустио на дно бунара, без хране и воде; и када су довољно полудели од глади и жеђи побацао им је ножеве... Бунар је био инспиративан и у новије време, рецимо за филм Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ.
У Римском бунару јесте лети хладније него напоље, али разлика није драстична као у систему бункера изграђеном 1948. Овде је температура константна, "собна" од 14 степени и зими и лети. Рекао бих да није препоручљиво ући када је права врућина. Бункери су рађени у случају да тадашња конфронтација са земљама народне демократије постане оружана. Два положаја су и онда била зазидана, али би се у року од неколико минута зид могао пробити, а тамо би спреман чекао противаавионски топ, заштићен осим у случају директног погодка. У оквиру клаустрофобичног простора имамо и спаваоницу за само два војника. Срећом те ови бункери нису коришћени...

Барутана, позната по "клабингу" такође води порекло од Аустријанаца. Када су они освајали Београд, њихова граната је погодила турски барутни магацин. У спектакуларној експлозији је утврђење добрано оштећено, што је олакшало улазак хришћанске војске. Поучен тиме, чувени Еуген Савојски је наредио да се барут чува у подземним магацинима, због чега су ископани лагуми. Данас, наравно, они имају другу сврху. У самим лагумима се чувају римски споменици из времена Сингидунума. Римска гробља су испод доброг дела центра града, и било је Београђана који су добро знали да испод свог стана имају неког Римљанина...
Иначе кад се спуштамо од Калимегдана до Барутане можемо видети познате стене, и сазнати да су то седименти из времена када је ту било Панонско море. И на подручју Београда се могу видети фосили из тог доба, рецимо зуби ајкуле...

Данас у лагумима Барутане можемо видети римске надгробне споменике, са мотивима паганским и ранохришћанским. Имамо случајеве споменика брачним паровима, мада по својој прилици Римљани се нису сахрањивали заједно, јер је сваки пол имао своју страну. На једноме саркофагу је библијски морив Јоне у утроби кита. А овај споменик је мени привукао пажњу, односно натпис који ме подсетио на мешавину грчког и "вулгарног латинског" (заправо португалског) који се, опет у роману Јеретици Агарте, налази на једном таквом споменику.
Δεν εινε τα βωμ
Σαιμπρε περναμε μαλ
ισσο εσ οβριγαδω

Па ко разуме, схватиће!
На овој тури можете чути и о (делимично) надземним стварима, као што је судбина аутомобила у којем је убијен краљ Александар "Ујединитељ", боемском животу у Београду, док се на крају посећује један вински подрум, а може се видети и леденица, старински фрижидер у којем је вину чувано хладним уз помоћ речног леда у наравно подземној просторији. Такав један подрум данас се налази између београдског пристаништа и Бранковог моста.
Иван Вукадиновић


Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину