Космогонија Коњољуба Дебелог

КОСМОГОНИЈА СА ДВА ИЗВОРА

Оно јесте било и није било, истовремено, и жудело је да то није раздвоји од јесте. Зато је створило диплоидну кесу која је, попут љуске, садржала близанце, који су били андрогини, и вртели су се у супротним смеровима (Јин и Јанг таоизма, где је Оно Тао). Оно је имало намеру да оба близанца постану (бивање) истовремено; међутим, подстакнута жељом да буде (коју је Оно усадило у оба близанца), близнакиња која се вртела у смеру супротном од казаљке на сату је пробила кесу и превремено се одвојила; то јест, пре завршетка периода инкубације. То је била мрачна или Јин близнакиња. Зато је била фалична. Мудрији близанац се појавио по истеку целог периода. Оба близанца су створила по једну јединствену ентелехију, жив организам сачињен од психе и соме, које су и даље ротирале у супротном смеру једна у односу на другу. Близанац из целог периода, којег је Парменид назвао Форма I, напредовао је како треба у фазама развоја, али је прерано рођена близнакиња, названа Форма II, таворила.
Следећи корак у ономе што је Оно намеравало да оствари је да Два постану мноштво, дијалектичком интеракцијом. Из њих као хиперуниверзума пројектовали су интерфејс налик холограму, универзум вишеструке форме који ми бића настањујемо. Два бића је требало да се споје у одржавању нашег универзума, али је Форма II наставила да копни у болест, лудило и неред. Те аспекте је пројектовала у наш универзум.
Оно је желело да наш холограматички универзум служи као средство за подучавање путем којег би бројни нови животи напредовали док коначно они и Оно не би постали изоморфни. Међутим, пропадање хиперуниверзума II унело је негативне факторе који су оштетили наш холограматички универзум. Тако су настали ентропија, незаслужена патња, хаос и смрт, као и Царство, Црни гвоздени затвор; у суштини, прекид одговарајућег развоја и раста животних форми унутар холограматичког универзума. Такође, функција подучавања је била ужасно оштећена, јер је само сигнал из хиперуниверзума I био пун информација; онај из II постао је шум.
Психа хиперуниверзума I послала је сопствену микроформу у хиперуниверзум II да га исцели. Микроформа се у нашем холограматичком универзуму појавила као Исус Христ. Међутим, хиперуниверзум II, будући да је била поремећена, сместа је мучила, понизила, одбацила и коначно убила микроформу исцељујуће  психе свог брата близанца. Након тога хиперуниверзум II је наставила да пропада изазивајући слепе, бесмислене каузалне процесе. Затим је Христ (тачније Свети Дух) добио задатак да спаси животне форме у холограматичком универзуму, или да прекине све утицаје који до њега допиру из II.Пажљиво приступајући задатку, спремио се да убије своју поремећену близнакињу, јер није могла да буде исцељена; то јест није дозвољавала сопствено исцељење јер није схватала да је болесна. Та болест и лудост нас прожима и од нас прави идиоте у издвојеним, нестварним световима. Првобитни план који је имало Оно може се сада остварити само поделом хиперуниверзума I у два здрава хиперуниверзума, што ће трансформисати холограматички универзум у успешну направу за подучавање која је и била његова првобитна намера. Ми ћемо то искусити као "Царство Божије".
Унутар времена, хиперуниверзум II остаје жива: "Царство никада није пало." Али у вечности, где хиперуниверзуми постоје, убио ју је - из нужде - здрави близанац хиперуниверзум I, који је наш јунак. Оно жали због њене смрти, јер је Оно волело оба близанца, зато информација Ума садржи трагичну причу о смрти жене, чије поруке усађују бол у сва бића холограматичког универзума а да она не знају зашто. Та жалост ће престати кад здрави близанац прође кроз митозу и дође "Царство Божије". Апарат за ту трансформацију - прелазак унутар времена из Доба гвозденог у доба златно - управо се дешава; у вечности већ је остварен.

О НАШОЈ ПРИРОДИ

Исправно је рећи: чини се да смо меморијски калеми (носиоци ДНК кадри да доживе искуство) у свесном систему налик рачунару у којем, мада смо исправно забележили и похранили хиљаде година и искуствених података, и свако од нас поседује донекле другачије записе од свих других облика живота, постоји квар - недостатак - коришћења меморијских записа. Ту је проблем у нашем нарочитом делу струјног кола. "Спасење" путем гносе - тачније анамнезе (губитка амнезије) - иако има појединачни значај за све нас - квантни скок у перцепцији, идентитету, спознаји, разумевању, свету - и сопственом искуству, укључујући бесмртност - има већу додатну важност за систем у целини, онолико колико су ти меморијски записи подаци који су му потребни и драгоцени, за свеукупно функционисање.
Стога, то је процес самообнове, који укључује: поновну изградњу нашег дела струјног кола променама у линеарном и ортогоналном времену, као и стално сигнализирање да стимулишемо блокиране банке података у нама да се поврате и тако повратимо оно што је у њима.
Спољна информација или гноса, дакле, састоји се од упутстава за дезинхибицију, чија је срж у свима нама - то јест већ је ту (што је први приметио Платон; виз: такво учење је облик сећања). 
Стари народи су имали технике (свете церемоније и ритуале) коришћене махом у грчко-римским религијама са тајним обредима, укључујући рано хришћанство, да подстакну паљење и враћање, превасходно имајући у виду значај обнове за појединца; међутим, гностици су увидели онтолошку вредност онога што су звали Само Божанство, свеукупни ентитет.
Божанство је оштећено; десила се у њему нека преисконска ствар коју не разумемо.

#51. Праисконски извор свих наших религија налази се у прецима племена Догон, који су космогонију и космологију добили директно од трооких освајача, који су нас посетили давних дана. Трооки освајачи су неми, глуви и телепате, не могу да удишу нашу атмосферу, имају издужене деформисане лобање Ехнатона и потичу са планете звезданог система Сиријус. Иако немају руке, него клешта налик раковима уместо њих, били су изузетни градитељи. Нашу историју усмеравају ка успешном крају.
Филип К. Дик
Егзегеза - Валис

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину