Хијеронимус Бош: Рај

Емисија на те-веу ми је скренула пажњу, а онда сам имао прилике да видим анализу неочекивано добру с обзиром с којег је портала. Укључена виртуелна тура понукала ме је да се и сам бавим проучавањем овог ремек-дела. Но за почетак није згорег рећи нешто о аутору.

Хијеронимус Бош је човек о чијем се животу мало тога зна. Наравно знамо место и време, године су отприлике 1450 - 1516, већи део живота провео је у покрајини Брабант, у граду чије нам име вероватно ништа не значи - с-Хертогенсбош (колоквијално Ден Бош, што би ипак имало значење јер нас подсећа на име уметника). У време његовог живота Ниске Земље су биле прво део Бургундије, па онда Аустрије Хабсбурга. Помислимо да то испада провинција монархија чија су средишта далеко, а ипак веома значајан и све богатији комад земље. Територије које су добиле своје "власнике" наследством и феудалним диловима, али све више развијају капиталистички начин производње. Најзад, доминантно католичко друштво (сваки 16-ти је свештеник), али нордијско, фаустовско. Заправо последња прилика у којој се католичка мистика може мешати са северњачким духом, касније потпалим под реформацију.

Није онда чудо што се на Боша буквално ложе шпански мистици, десничари и још неки које нећу сада помињати. За ове прве можда није чудно, јер слика је у Праду, главном граду Шпаније, после неког времена господара тих области. Но вратимо се Бошу. Оно што знамо је да се оженио са тридесет година, у браку није имао деце али га је тај брак повезао са једним мистичним редом, Братством Блажене Госпе, што ће утицати на његов рад.

Бош је постао познат по триптисима, међу којима је најпознатији Башта земаљских ужитака. Моја асоцијација је да то дело у сликарству представља оно што је у књижевности Дантеова Комедија. Оба дела су нека врста претходнице ренесансе, а заправо крајњи домети мисли "Средњег века", настала у два њена каснија жаришта - Фландрији и Тоскани. Данте је своје дело назвао Комедија ("Божанствена" је касније додато) јер креће од лошег и иде ка добром - из пакла ка рају. Бошово дело би онда било трагедија - ако читамо с лева на десно пут иде од раја код паклу, док нам наговештаји о којима ће бити речи говоре да је то намеравани правац, пакао се предосећа већ у рају. (Не знамо којим редоледом је Бош сликао, вероватно је радио наизменично).

Овде ћемо се позабавити делом који можемо звати Рај, тачније Спољашњошћу триптиха и Левим панелом.

Спољашњост

Триптих се отвара, дакле кад га отворимо видимо леви, средишњи и десни панел, а док је затворен његову спољашњост.

У зелено-сивој нијанси спољашњости недостају боје, можда зато да укаже како Постање није завршено, јер Сунце и Месец још нису створени. Бог је мала фигура у левом гоњем углу, приказан са отвореном књигом и папском тијаром. Изнад њега написан је цитат из Псалма 33: Ipse dixit, et facta sunt: ipse mandāvit, et creāta sunt. (Он је рекао и би учињено; Он је командовао и тако је остало). 

Претпоставља се да слика представља Земљу Трећег дана, прекривена је вегетацијом, али на њој још нема животиња и људи, можда као таква представља оно "празно платно" које су уметници обично желели за свој рад (један Мештровић је са таквом наканом тражио да се уништи Жрнов на Авали). Земљу окружују таласи мора, док се она налази у осветљеној кули. Слично ономе како је Толкин описивао настанак Арде (такође Земља) у свом делу Аинулиндале, у оквиру Силмарилиона.

Леви Панел

Видимо Рај са својим спољним знацима.

Птице

Птице, јата ластавица (?) пролазе кроз отворе, кругове. Шта значе геометријске представе? Да ли птице представљају Свети дух? У позадини је чудан планински пејзаж. 

Егзотичне животиње

Слонови и животиње су могли бити виђени на вашарима тог времена, могли бити "преписани" од неког другог уметника. Они су омаж разноврсној Божијој креацији. Лав је убио да би јео (у Рају!), дакле није баш оно да ће "лав легати поред јагњета" како је описивано још у јеврејској есхатологији...

Адам и Ева

Но сигурно најбитнији мотив на овом панелу су Адам и Ева. Ева је управо створена из Адамовог ребра и Творац стоји између овог пара. Бог је представљен на слици као млад - представља Христа као инкарнацију Божије речи. Тројство Адам, Бог и Ева формира затворени круг, комплекс магичне енергије. 

Међусобни однос првог пара подсетио ме је на Милтонов Изгубљени рај. Ева избегава Адамов поглед, мада му према једном тумачењу "заводљиво представља своје тело". Адамов израз представља одушевљење не само Богом, него и Евом коју види сличном себи али је гледа са полном жељом. Само жеља за размножавањем, на коју указују зечеви у близини (симбол размножавања)?! Или има похоте које у Рају наводно није било...

Леви панел се тумачи као крајње нековненционалан и не може се идентификовати као било који догађај из Књиге Постања описан у западној уметности. Неке ствари, као Адамов поглед, противрече претпостављеној рајској невиности. Да ли слика одражава хришћанско веровање да је човек проклет од почетка?

Иван Вукадиновић

п.с. У оној емисији о Бошовој слици чули сми песму Лане дел Реј Изгубљена невиност.