Pluribus

 Ne znam kako se zove ta stilska figura, no sigurno postoji kao metod umetničkog izražavanja - kada koristiš prvi (manje važan, ali ne sasvim nebitan) deo fraze da ukažeš na drugi, ključni - ET PLURIBUS UNUM. Nekada davno, pisao sam putopise iz "Zapadnog Rimskog carstva" (2002. iz Portugala i Francuske i 2003. iz Italije) pa mi je palo na pamet da stavim to kao citat na početku. No, mislio sam, nisam još toliki baja da bih citirao dolarske novčanice, pa sam stavio ono s kutije cigareta: Omne mundi trinum...

Vince Gilligan, najpoznatiji po serijama Breaking Bad i Better Call Saul nije stranac u domenu fantastike. Bio je pisac i producent u X-Files koji je označio devedesete, takođe ko-autor u spin-off The Lone Gunmen (koji, čuo sam, nije baš uspeo). Ne bih se mnogo osvrtao na Star Wars reference u njegove dve najpoznatije serije, to je već opšta kultura... Sada se ogleda u nečemu što je punokrvni sci-fi, pa ipak se mnogo više bavi nečim što nije novum, kao neka oznaka naučne fantastike, nego onim čime se tradicionalno bavi mainstream i što je njegova glavna snaga - karakterima, njihovim razvojem. U ovu seriju doveo je i "svoju" veoma uspešnu glumicu Rhea Seehorn koja se proslavila u Better Call Saul. Ona mi je bila prvi podsticaj da gledam seriju. Glumica veoma izražajne glume, čime podseća na Mackenzie Davis i Elisabeth Moss (obe su se okušače u antiutopiji ili postapokalipsi, Pluribus je na neki način oboje), naravno Davis se proslavila u "programerskoj" Halt And Catch Fire. 

Uostalom, podela na fantastiku i ne-fantastiku bledi, a posebno već stereotipi kako se fantastika ne bavi likovima nago samo onim što je world building, a u naučnoj tehnologija. To ne znači da je "povratni uticaj" uvek pozitivan - autori nesrećne The Rings of Power (ekranizacija Silmariliona) rekoše da im je inspiracija za njihovog Saurona bio niko drugi do Giliganov Walter White (Heisenberg). Ne kažem da je to loš izbor, dapače, ali realizacija je bila očajna!

Ovde je kompletan world building odrađen u prvo epizodi, tu imamo ono što je novum i pretpostavka na kojoj se gradi serija, dok ćemo naravno od same Carol (Rhea Seehorn) najviše saznavati nešto više o "uljezima", ali ne naravno sve. Ostaju misterije za sledeće sezone...

Zaplet je u osnovi jednostavan (ajd zvanično - odavde kreću spojleri). Naučnici otkrivaju signal sa daleke planete (po svemu sudeći to nije objavlejno) i muče se da ga "dešifruju". Nekome sine da je to DNK kod, pa će tako nešto ubrizgati naravno laboratorijskim pacovima. Jedan se čudno ponaša, beži (inače reklo bi se da "virus" ne deluje na životinje), naučnica ga hvata, on je izgrebe... posle nekog vremena ona se trese, kolega pokušava da joj pomogne, no ona se smiri i poljubi ga u usta...

Tada je i kolega zaražen, širi zarazu na ostale u postrojenju (paralela: kod Stivena Kinga smrtonosna zaraza kreće iz naučnog postrojenja, sasvim drugačije), svi su hepi i ćutke šire zarazu  dalje, sve dok ceo svet ne počne da se trese, uključujući partnerku Carol Struka, ali ne i nju samu i još 12 ljudi širom planete. Kada se "svi ljudi probude" (osim partnerke i još mnogih koji nisu preživeli zbog nesreća ili zato što tranzicija i nije sasvim bezbedna) ništa neće pomoći jednoglasno obraćanje Carol prisutnih: WE ARE HERE TO HELP YOU. A kada joj se lično obrati lik sa televizije (neki ministar u ime mrtvog predsednika), reakcija Carol biće kao na prvoj slici, gore.

Rhea Seehorn je zahvaljujući prirodi nastavka serije stekla za glumicu neverovatnu priliku da se izrazi (Gidra bi rekao odrazi), budući da je u nekim epizodama skoro samo ona. Što ne znači da značajnu ulogu imaju još dvoje "normalnih" - Mauritanac čijeg se imena ne sećam i Manusos Oviedo iz Paragvaja. Svo troje su samci, Carol baš zbog tranzicije. Možda je odnos sa "vanzemaljcima" u porodici (ima takvih slučajeva) slaba strana ovog Giliganovog dela. Naravno tu je i sam hive mind, pa krenimo redom...

Ljubav Košnice ja lažna - retrospektiva poslednje epizode