Подземље је спас

Био сам на трибини о серијама фантастике са освртом на "грађење новог света", што је имало значење мамутских серијала, у космосу мада је помињан доста Досије Х, где се не прави само заплет него и "цео свет" са различитим културама, политичком филозофијом, ванземаљцима (две руке, две ноге, углавном говоре енглески...) и слично. Идеалан пример би биле Звездане стазе. Наравно, ове серије транспонују светоназоре аутора, и наравно публике, у дубоки свемир... Оно што мишљах да питам, а нисам, је везано за моју импресију да се доста губи "мамутизацијом" тих серија, прављењм до десет серијала од више сезона и сл... што све траје деценијама приказивања. Заиста, узмимо генијалну Блејкову седморку - две сезоне са различитом причом, тридесетак епизода и шлус! Доста СФ серија гледах крајем деведесетих и првих година овог века на малом екрану ТВ пријемника (Блејка сам гледао са компа, дао ми другар, иначе никад нисам био у фазону да нешто много скидам са торента ...

Slušam nekog iz fiskalnog saveta, kako uživa u ulozi nekoga ko nema da nam ponudi lepe vesti. No, ipak je bilo i nekog optimizma, između redova. Veli, zemlje kao što su Litvanija ili Portugal, čak možda i Grčka (tu se donekle ogradio) izvele su "bolne reforme" pa su onda dospele na "zelenu granu" gde su sada. Ne znam za Portugal i Litvaniju (u vezi Grčke bih tog "eksperta" pitao ima li ikakav dodir sa realnošću) da li su sada na toj grani, i da li na njoj jedu banane. No, podozrevam da je ta "zelena grana" izraz zasnovan na samo jednom parametru - privrednom rastu.  O jednostranosti analiza zasnovanih na jednom parametru može se itekako pričati, no ovoga puta i ne mora. Zadržimo se na tome koliko je cinično, slepo ili bezobrazno (nije ekskluzivna disjunkcija) pominjati samo procenat rasta iz godine u godinu bez osvrtanja na to kolika je osnovica s koje se raste ili pada. Imaš 1000 nečega, pa spadneš na 800. To je pad od 20%, katastrofa lako ć...

Много година касније Проћи ће екскурзије Где погибе славна војска Нови клинци газиће траву И гледати знамења Трљаће очи мамурни Тек понеки помислиће узгред На пут предака Да опет буде што бити не може... Никос је отресао зној са чела. Шта би дао да осети на себи мало оне силне воде која је протицала доле. Али приступ су спречавале стрме стене, а бујица би одмах однела свакога ко би у воду скочио. Смрскао би се на миријаду каменитих слапова. Била је то славна река Оксус, а он је предводио одред Грка и Македонаца. Поход је био напоран, а он већ навикао на муке освајача, такође већ уморан од таквог живота. Десет година има како је кренуо из свог тесалског села. Прво је учествовао у гушење побуне своје браће Грка, лојалан Филипу и злату које му је он давао. Онда је наставио са његовим сином, кроз балканске гудуре, до Истера на северу, па онда преко Хелеспонта. Граник, Ис, Гаугамела. У међувремену све до Кема на југ – плодне долине Нила, околне пустиње, света о...

Да се мало поиграм с Деретићевим теоријама – Атила Хунски је био Србин. Тако, дрито прелазимо на ствар, теорија ће наравно бити објашњена. Вероватно сте чули за Беле Хуне, који су сејали страх по Кини и Индији у време док су они „обични“ то радили по Јевропи. Њихово друго име је било Хефталити и сматра се да су били Скити. Данас се авганистански Паштуни, и њихово најбројније племе Сарбан (занимљиво!) сматрају њиховим наследницима. И ван тога, сматра се да су Скито-Сармати били преци Словена, та теорија уопште није спорна међу светским историчарима, а и да је име Србин старије од словенског имена... Е сад, зашто су баш ти Хуни били „бели“?! Два су могућа објашњења. Једно је да су се они разликовали од других Хуна по боји коже, или можда нечему другом због чега би били „бели“. Друго објашњење је да су овим Хунима име доделили они с којима су били у додиру. Како већинско становништво Индије већ није било бело, а Кине никада није ни било, биће да су приметили белину Хуна и додатно је...

Као што се да видети у мојој биографији између осталог сам члан Удружења родноверних Србије "Старославци". До тога је дошло "стицајем околности"; наравно ништа није случајно, али се само неки низови узрока могу испратити. Овде бих могао реконструисати како смо се нашли, но то сад није најбитније - нашли смо се. Лично нисам неки присталица догме, ритуала и организоване религије. Можда би за моје верске ставове најбољи опис био онај који је дао Гијом Фај - пагански агностицизам . Ако код Старославаца има догме, а ја нисам тога много нашао, није то оно што би ме привукло. Ритуале посматрам као део дружења и свиђају ми се, но не бих због тога писао овај блог. Организација је рудиментарна, што је добро - не само због онога што рекох о организованој религији, већ и због срања, овај стања са свиме што је "организовано" у земљи Србији... Па шта ме је онда привуко, до те мере да се мотам на главним скуповима (који прате годишњи ток Природе), па онда и да пос...

Замислимо да смо из овог нашег света отишли у један паралелни са другачијим геополитичким уређењем, чак у нечему другачијим природним законима. У том другом свету, рецимо да јединствена Империја обухвата добар део светске површине, и практично је једина сила. Ако бисмо замислили постојећи распоред континената, рецимо да ова Империја обухвата Евроазију (значење: Европа + Азија) и Северну Африку приде. Из разлога телурског, односно континенталног геополитичког принципа то би било разумљиво. И то није све... Рекосмо да су природни закони другачији. Како бисмо реаговали да сазнамо како се налазимо са унутрашње стране Сфере, а небо које гледамо је заправо унутра, Сунце је можда величине зрна грашка, и слично?! У сваком случају, добили бисмо згодну прилику да упоредимо наша два света – онај добро нам познат из којег смо дошли, и овај чудноват у којем смо се нашли. За почетак, изнећемо теорију која би два паралелна света поредила са концептима Кабале, са Дрветом живота и Дрветом смрти ....