Подземље је спас

 Gledajući ovu seriju zaključih da imamo još jedno ostvarenje iz Betmenovog serijala koja nije fantastika. Pa smo onda razgovarali o tome da li je Betmen inače fantastika? Džoker je svojevremeno (mislim naravno na prvi film, drugi nisam gledao i ovde ne trošim reči) baš najavljivan kao ne-fantastični film ( surova realnost , kako rekoh ja za svoju ne-fantastičnu knjigu Papa, to je mason ), sada evo Pingvin kao krimi serija uz veliki upliv psihološkog.  Vratimo se Betmenu i njegovoj fantastičnosti. Tim Burton je svoju čuvenu trilogiju s početka devedesetih uradio kao nesumnjivo fantastičnu, u gothic fazonu. Onima koji su tad bili klinci to je ostalo u sećanju, osim toga ne bi li Betmen, kao i svaki pošteni super-heroj bio fantastičan lik ? Ali Betmen je maskirani bogataš koji može sebi da priušti visoko-tehnološke gedžete u borbi za pravdu. To ne zahteva nekakvu drugačiju nauku (od nama poznate), niti nešto natprirodno. Preterivanja svakako ima, kao i uvek u akcionom žanru (g...

  U današnje vreme, međutim, ekonomska klasa se jedva pominje osim ako se ne nađe u preseku „intersekcionalno“ s nekim drugim oblikom marginalizovanog identiteta. Stoga ne čudi što se mnogi pripadnici radničke klase i siromašni često osećaju potpuno otuđenim od današnje levice – marksisti s pravom tvrde da je levica usvojila veoma buržoaske brige. Krajnje je ironično da pokret koji tvrdi da problematizuje sve izvore privilegija, vode visokoobrazovani ljudi i aktivisti iz više srednje klase koji su u toj meri nesvesni svog statusa privilegovanih delova društva. Helen Plakrouz i Džejms Lindzi, Cinične (kritičke) teorije Analizirajući Trampovu pobedu zaklučio sam da je ona remek-delo postmoderne (osim u onom delu koji se odnosi na greške demokrata, oni su zapravo zaslužniji za njegovu pobedu). Osnovna ideja postmoderne je da je znanje (informacije, podaci, novosti, uopšte istina ) predmet odnosa moći. Videćemo da ove postmoderne kritičke cinične teorije teže da vide belce (sve!?) ...

  Погледаћемо неке аспекте Трампове победе, шта је до ње довело, а да неко други није поменуо (неко од тумачења које сам чуо). То наравно не значи да је ово моје тумачење једино, да покрива све аспекте, а навешћу их више... Постмодерна Читајући књигу Циничне (критичке) теорије Хелен Плакроуз и Џејмса Линдзија (што се није сасвим случајно поклопило - хтео сам баш да о томе читам након Трампове победе), закључио сам да оно што ради десница колективног запада уопште, а Трамп је ту најбољи пример, најбоље се може описати као још једна примена постмодерне у пракси . Од Фукоа и Дериде, па надаље, створен је утисак да је цео јавни дискурс (укључујући ту и науку) заправо испољавање односа моћи. Видећемо како се актуелна десница ту уклопила. Да би то био рецепт, за победу потребне су две ствари: прогласити себе за жртву и окривити релативно малу групу људи - елите, фанатичне следбенике и оне који имају директне користи. Но прво да видимо за односе моћи . Док она "рана" или "апол...

  U prošlosti ljudi su često dolazili u Fantaziju da bi Detinjoj Carici davali nova imena, sve lepše od lepšeg – tako mu je rekla. Dakle, ipak je postojao put iz jednog sveta u drugi! „Za njih je blizu, ali za nas je daleko previše daleko da stignemo do njih“ Mihael Ende, Beskrajna priča I tako smo saznali da Nemci (posle braće Grim) mogu da pišu fantastiku. Ali kakva je to fantastika? Ona se ne uklapa u onu već oveštalu "žanrovsku" podelu na naučnu, epsku i horor. Natprirodna fantastika (što jeste izraz iz teorije književnosti) svakako jeste, ali epska...?! Uostalom, Tolkien je govorio da piše fairy tales , što se prevodi baš kao bajke. Ali nije ovo LOTR, mada ima dodirnih tačaka, možda više sa Hobitom. Nije reč ni o "klasičnoj" bajci kakva bi bila ona od pomenutih Grimova (osim Bremenskih muzikanata , sve njihove bajke su "ulepšane", dakle donekle cenzurisane narodne priče, izmenjene da se uklope u buržoaski moralni kodeks XIX veka). Ovde nema mor...

  Nasuprot široko rasprostranjenoj predrasudi, nije bitno da li su inteligentna bića česta ili retka. Sisari su retki, a bakterije česte. Galaksija ima relativno malo, dok su zrnca međuzvezdane prašine brojna. Da li su zbog toga mikrobiologija ili proučavanje međuzvezdane prašine po bilo kojim smislenim kriterijumima važniji i vredniji finansiranja od zoologije sisara ili astrofizike naše galaksije? Očigledno nisu. Ne postoji takvo "numeričko raščlanjivanje" prirode. Potraga za mikrobiološkim životom na Marsu i Evropi, koji je primer galaktičkog života male složenosti, i potraga za manifestacijama života velike složenosti, kao što su radio-signali i arterfakti, pripadaju istom kontinuumu istraživanja astrobiološkog pejzaža. Milan M. Ćirković, Astrobiološki pejzaž --  Κτουλου Ρ'λυεχ φταγν Priznajem da imam "istoriju" s autorom. Ćirković zna biti neprijatan u diskusijama, možda mu je to prosto manir. Sećam se kad je deset godina kasnije (priznajem, godišnjica može...