Подземље је спас

ОТВОРЕНО ПИСМО..., Горан Гоцић - можда згодна прича за почетак. Домишљато наведене чудне околности. Не оправдава пишчев статус лауреата (НИН-ова награда). Најбољи штос на крају - надобудни новинари и Шакал (сећа ме на интерну фору). Оцена: 7 ОНИ, Јелица Грегановић - Ге-ни-јал-на прича! Збун од самог почетка, већ замишљам Гертруду као немачку бабу, а оно обојено дете у немачкој породици. Или можда аустријској... Подсећа атмосфером на Бродеков извештај (Филип Клодел), али није тако морализаторски дидактично. Заправо, остаје мистерија ко све могу бити ОНИ (практично сви), човек не зна шта да мисли кад прочита, а помисли свашта. Оцена: 10 АТЕНТАТ КОЈИ СЕ НИЈЕ ДОГОДИО, Филип Давид - Исувише банално јасан са "velikosrpskim patriotizmom Crne Ruke". Сиктер бре у свој  аустроугарски сан! Оцена: 3 (заправо -3, толико је успео да ме изнервира, узимам средњу вредност. КАРАНТИН, Дарко Тушевљаковић - Занатски добро написано. Но, мени се форма не свиђа, то дуже од кратке приче, а...

Овде наилазимо на склизак терен, тема је добра за избегавање, али ђаво не да мира... Конкретан повод је био када сам по ко зна који пут (сада јопет Дојчин Стојановић) чуо алузије на потребу за "рационално схваћеним националним интересом" насупрот емоцијама. А знамо добро да емоције воде на Исток, док рациЈо води на Запад. Овога пута нећемо о томе (мада би дакако било занимљиво & забавно) колико је то њихово рационално, а и какав је то "национални интерес"... Не тако давно наша земља је одабрала "неутралност", да један од блокова у светском рату препусти преко своје територије, а да је касније не дирају, чак су били у изгледу територијални добици (наравно веома нечасни). А ако одбије, отворено је прећено нападом и разбијањем земље. То је у ствари прихватила власт, која представља земљу, док је народ (који даје суверенитет) изашао на улице, догодио се пуч, а претња агресије и распада, уз геноцид над Србима (тј. нама) је испуњена. Добро и? Па ништа, с...

У принципу најбоље реагујем тако што ме неки став (изнет у тексту, можда емисији...) подстакне на размишљање. Ту би могао спадати урадак из "е-новина" Срби по вокацији, Руси по занимању . Теза није нимало оригинална, заправо је позната до отрцаности - они који се представљају као највеће српске патриоте заправо више воле "страну земљу" - Русију. Већ дуго времена "е-новине" дају неку своју верзију "националних циљева" (не питајте их много за границе такве нације, осим ако не волите чути палету псовки) којима се супротстављају домаћи "рускоколонаши".  Међутим, када се пажљивије прочита, под условом да се стомак навикао на саму појаву "е-новина" њихове "аргументе", а понекад богами и аргументе (које признајем има овај текст), видимо да ту има нечега. Да се не лажемо - е-новинар је у праву. И да не одуговлачимо - да, па шта!? А сада следи филозофска разрада. Оно са чиме "либерални" имају проблем, нисам из...

Пропаст бога: бог који бива „ствар по себи“...   Фридрих Ниче, Антихрист       Наравно, Ниче није мислио на било ког бога, нити било који „развој“ који нужно води у пропаст, него баш декаденцију Запада и хришћанство. С тим у вези, треба се подсетити његових погледа, изнетих у делу Антихрист .   Хришћанство је део неумитног процеса декаденције, који је почео деградирањем изворне јеврејске вере (процес који је почео пре хришћанства, а наставио се када су се путеви ове две вере раздвојили). У том смислу, и оно што се сматра „напретком“ заправо је инволуција, тако Нови завет ни у чему није бољи од Старог завета, чак супротно томе... Даљим деградирањем ове религије, њеном секуларизацијом, хришћански бог постаје „слабо кенигсбершко сунце“, што је алузија на Канта, његов категорички императив и одбијање да се бави метафизиком, односно Богом на тај начин. Тиме је процес деградације религије завршен, бог постаје удаљена „ствар“ за коју чак не знамо да л...

(објашњење анкете на једном форуму) Време је да се до краја расветли ово контроверзно питање. Кренућу одмах према опцијама анкете. Прва је дата зато што има атеиста на форуму, па се могу изјаснити тако да се анкета за њих не важи, у смислу да религија одређује њихов став према сексу пре брака. Наравно, мишљење о тематици могу имати. Моји ставови о овој теми начелно су већ јасни, па се ни ту не бих много задржавао. Истакнућу, ипак, како религија (или духовност) може бити лична, личан доживљај без догми, тј. не мора бити организована. Ред је признати да ниједна већа организована религија данас не промовише секс пре брака, из неколико разлога. Прво, у развијенијим земљама никаква промоција ту није неопходна, пре проблем може бити промискуитет, отуд потреба пре да се прикочи, него убрза. Друго, и тамо где није део догме религије подржавају облике традиционалног морала који промовишу брачну заједницу. Но, није иста ствар ако свештеници говоре у подршку нечега или су тако осмишљени...

Прво што сам прочитао о трилогији Горменгаст било је у једној енциклопедији научне фантастике. Тамо је ово дело представљено као нешто што НИЈЕ научна фантастика. Опис у пар реченица: Роман у којем је цео свет један замак, а његови становници шаљу истраживаче да га истраже. Читајући видео сам да ово друго није баш тако како је речено, но вратићемо се на то. Аутор Мервин Пик је био свестрани уметник. Познат је као илустратор Алисе у земљи чуда. Горменгаст је његово најпознатије књижевно дело. Није чудо што неки кажу како он сагледава радњу оком сликара. Критика у Горменгасту види несвакидашњу комбинацију хумора, хорора и фантастике. Дело које се не може укалупити ни у један посебни жанр. Пореде га чак са Џојсовим Уликсом (што лично не бих могао, просто јер Уликса нисам прочитао). Осим овладавања визуелним, аутор се сасвим добро служи својим енглеским језиком, о чему сведоче имена главних јунака – игре речи. Горменгаст је од енглеских речи за проклетство, прождирање и страх...