Arinina svetlost
U centralnoj Anatoliji se polako rađalo novo sunce, ovaj region u kom je živelo dosta podeljenih plemena je bio nekako skrajnut i zaboravljen, vrela leta, surove zime je stvaralo surove ljude. Plemena su stalno ratovala, krv braće i sestara se prolivala po Anatolijskim kamenjarima a onda se sve krenulo menjati kada je jedan čovek doživeo viziju. Jednog letnjeg dana Labarna, jak stasit Anatolac u svojim srednjim dvadesetim, sin lokalnog vođe je šetao među dolinama i kotlinama, oduvek je voleo da provodi vreme sam sa sobom u svojim mislima i snovima, predosećao je da je predodređen za neke veće poduhvate, hteo je da njegovo ime ostane urezano za vek vekova. Sunce je udaralo svom snagom i u tom trenutku pored Labarne se pojavi devojka u belom sa dugom plavom kosom i zlatkastom kožom. Larbarna krene za njom a ona se uputi ka drevnoj pećini. Ta pećina beše znana pod imenom Purušanda, mesto iz koga su se rodili svi Anatolci a i ostali Indo-Evropski narodi koji su se uputili u različiti...