Подземље је спас

Ако неко мисли да ћу се овде бавити изјавама Месије , мораћу га разочарати - не блогујем о баналностима. А баналан је задатак демантовати изјаве да се у Србији живи боље него икада пре, или да имамо највећу стопу раста, си кларо БДП-а, "у региону". Рецимо румунскох три одсто је више од српских 1,5 одсто, или можда треба да доказујем да је 3,0 > 1,5!? Истина,  Бертранд Расел је кажу (не знам, нисам то читао) на 80 страница доказао да је 1 + 1 = 2... Мада живимо у времену кад банални искази постају врхунске истине . Тако је Братски водич арапске социјалистичке револуције Моамер Гадафи рекао да је мушкарац особа мушког пола, док је жена особа женског пола . Либераши су се спрдали како је тиме његова Зелена књига испразна, али шта би са свим оним причама да пол и род нису исто , родова има више од два, етц?! Не, овде ћемо се бавити нечим глобалнијим, најглобалнијим... причом да човечанство живи данас боље него икада пре . А баналности можда и буде, јер је приступ теми ко...

У свом Роману о Лондону Црњански је веома критичан према Наполеону (преко свог главног јунака Рјепнина). Видели смо да не можемо ово дело свести на критику Мегалополиса , као и да је то роман о емиграцији . У два претходна блога задржао сам се на свом виђењу Црњанског, сада ћу га благо критиковати . Пре свега, не желим ту оставити дилеме, што се тиче романа однос Рјепнина према Наполеону сасвим је оправдан, ту немам никакву критику. Логично је, тиме и уверљиво (Аристотел, Естетика ), да руски официр има баш такво мишљење о Бонапарти. Уопште човек Рјепниновог кова... Међутим, већ смо видели како овај роман може изазвати ( код књижевног критичара , рецимо) низ опсервација о животу, о ономе што би Наполеон представљао, а против чега смо. Против тога смо јер имамо неко виђење нечега што би било афирмативно. А то виђење је по мени мањкаво, и зато ће овај блог бити доста дубљи од претходна два, уз подсећање на идеје које иначе има потписник ових редова. Пре свега Црњански је добро у...

У претходном блогу видели смо да роман Милоша Црњанског Роман о Лондону није ( само , па ни претежно) књига о Лондону као мегалополису, како је то у својој књизи писао професор Владушић. Сада ћемо видети да је то роман превасходно о емиграцији, настао под великим утицајем избегличког искуства самог Црњанског, те његових дилема и очигледно потребе да се закључци до којих је дошао уопште. То је, дакле, роман о његовом Лондону . Општи значај добијамо када се сетимо свог англофилства домаће буржоаске, равногорске (што фамозних деведесетих поново улази у моду) или национално-демократске опције, како је касније названа. Није случајно отац Рјепнина (главног јунака романа) чувени англофил и посланик руске Думе, либерал ... Иако је више тих четнаја (емиграције) било у САД, па и Канади или Аустралији, него у УК, певале су се песме о краљу Пери из Лондона (и ја сам их певао), ономе што је 1944. рекао да се пређе у Титову војску. Црњански мора да је био под импресијом свих тих заблуда ко...

Из неког разлога Слободан Владушић почетак свог разматрања романа Црњанског Роман о Лондону , а у оквиру своје студије   Црњански,  Мегалополис , почиње сусретом Пекића и Црњанског. Пошто га је Пекић ословио са господине , Црњански му је одговорио са "Ја сам друг". Након тога је Пекић рекао "Ја сам још увек господин" и напустио просторију.  Владушић је могао наставити разматрањем овог кратког али језгровитог разговора, али је све свео на дијалог некога ко у Мегалополис тек креће и некога ко се из истог вратио. Мени је овај сусрет занимљив из једног другачијег разлога - почевши са читањем Романа о Лондону ја сам почео поредити Црњанског и Пекића, закључивши да ми се више свиђа стил другог, иако ми је идеолошки много ближи први.  Такође, понесен Владушићевим разматрањима, мада сам према њима и онда имао резерви , ја сам прионуо на читање романа Црњанског, па да видим како им забиберио нану им католичку капиталистичку (ту занимљиву сентенцу је на једном фо...

Već sam pisao o Runama, što je uključilo i tumačenja pojedinačnih. Tako se mogu videti moji blogovi o prvoj familiji , drugoj familiji i trećoj familiji . Sada ću preneti dva kratka tumačenja iz različitih izvora. Ova tumačenja se mogu koristiti prilikom divinacije, odnosno bacanja runa . Videćemo da nisu dovoljna, niti mogu biti, ali... I Fehu: Novac je važan. Psihičke energije.  Uruz: Fizičko zdravlje. Vitalne energije. Thurisaz: Šta vam se suprotstavljalo (možda fizički).  Ansuz: Izvori nadahnuća i intelektualne ekspresije.  Raidho: Putovanja (unutrašnja ili unutrašnja).  Kenaz: Kreativnost. Erotske veze  Gebo: Šta će ti biti dato.  Wunjo: Odnosi, prijatelji. Šta će ti pružiti sreću  Hagalaz: Područje moguće krize koja vodi transformaciji.  Nauthiz: Šta vam se (psihički) opire. Izvor nezadovoljstva.  Isa: Šta vas ograničava.  Jera: Tamo gde se mogu očekivati nagrade. Odnos sa prirodnim okruženjem....

Месија делује недодирљиво, али кључне потезе његове политике одредиће - опозиција. Ту мислим наравно на Косово и хоће ли "потписати", и спољнополитичку орјентацију. Овакав текст је незахвално писати. Сви знају све, а праве се да не знају . Текстописцу нико неће рећи хвала. Постоји ризик негативних последица (по оно што би аутор текста хтео) самим тим што је неко проговорио ... Ипак, власт Месије базира се на пољу конфузије . Такви су и они, шатро другачији од њега, који би да га замене. Само што су они много мање успешни у томе од њега. Зато су тамо где јесу. Можда неком након читања овог текста буде јасније. А не мислим да сам толко битан да нешто променим, ако већ "сви" знају оно о чему ћу писати. Прво да разјаснимо, нисам велики присталица прича да је неко доведен или уцењен . Не зато што такве приче нису тачне, вероватно јесу, после многих "коинциденција" се замислимо . Реч је о томе да такве ствари ипак нису фиксиране. Сетимо се Додика, ак...

Шта нам уопште значе јунаци и, наравно, јунакиње? Ако је то све измишљено зашто бисмо се бунили? Да не важе можда нека правила и за фикцију? Кренимо од последња два питања... Свако дело фикције, а фантастике посебно, даје неки одмак од реалности . Стога није обавезујућа нека " објективна реалност ", па ни оно што зову "историјска истина". Што се тиче овог другог, имамо доста ложана које занима само неко "разоткривање прећутане истине", неки шатро-документаран приступ. Они ће одмахнути кад виде историјски или историјско фантастични роман и рећи "а, белетристика". При чему многи "разоткривачи" пишу заправо романе, и то не много добре. Ја нисам фан званичне историје , али требало би да буде задовољено макар оно Аристотелово (Естетика): не мора да буде истинито, мора да буде уверљиво . Са друге стране, писац фантастике има могућност некаквог отклона. Узмимо, на пример, моју трилогију Агарта . Био сам чак питан што се тиче неких те...