Подземље је спас

Сада ћу ви објасним зашто су „десничари“ окси-морон судбине клете, а узгред и зашто их скоро увек пишем с наводницима. До сада је то било у разним коментарима, али у сусрет Новој години, ајмо на зид! Кренимо од очигледног изборног резултата. Ајд да се не бавим с тим ко је а ко није прешао цензус, било би занимљиво но такође и разводњавање, цела та опција (у најширем, а занимају их разне теме, тако да кажем) добила је око 15 одсто гласова. Јери то треба да одређује државну политику?! И поред тога они су спремни да све остале назову издајницима. Или су можда остали заведени?! Биће речи и о томе… Убригенц, 15 одсто је негде у јевропском просеку за такве опције, па како то да немају већу подршку после НАТО бомби, санкција, свега што нам мрски запад ради!? Ја бих се запитао да сам на њиховом месту… Ааааа могли би рећи да су избори покрадени? Па не знам зашто су онда лидери подносили оставке, уз солидну дозу патетике „Може Србија и без Двери…“ Сад, неко би ипак рекао да су изборни покрадени....

Ovo je serija koju sam gledao na B92 nedugo pošto je ta televizija počela sa radom, neke 2001, pa onda u ranoj fazi gledanja skinutog s neta pre skoro dvadeset godina. I zaslužila je ponovno gledanje. Rekao bih da je ovo ozbiljnija verzija parodičnog remek-dela Starship Troopers . Kad kažem ozbijnija prosto mislim da ovde nema očigledne parodije , ne da je rađeno kao neki ko zna koliko zauman SF (isti često ispadnu ne baš pametno urađeni). Niko ovde nije pokušao da radi nešto kao što je Hajlajnova knjiga, po kojoj je onaj film rađen. Sličnosti sa filmom su sasvim jasne počevši od toga da je ovo naravno military SF , da se ratuje sa neantropomofnim/nepoznatim vanzemaljcima (Chigs je ime vezano za parazitskog insekta ), tok sukoba koji u početku ne ide dobro po ljude je takođe sličan, ima razlika u karakteru vojne formacije protagonista (tamo je mobilna pešadija , praktično prašinari, ovde marinci kao univerzalni ratnici , o čemu ćemo uskoro), način kako je prikazan politički sistem (mad...

Није ми жао што су крали моје идеје, него што нису имали своје. Никола Тесла Да одмах разјаснимо, (мој) наслов је нека полушала, реакција на прву које се не бих одрекао, као и ово што сам цитирао Теслу. Када сам прочитао могу рећи да нисам видео крађу "мојих" идеја, а да ли је аутор имао "своје"...? Па ко год се бави Традицијом (са великим Т), схватиће да ту човек и нема шта много дизмишља... Већ кад кренух од предговора, односно захвалности видим да је аутор у подкултури источњачких борилачких вештина . С обзиром на издавача, не би ме изненадило да је скренуо у "слатко православље", али није се догодило, барем не у овој књизи. То, наравно, не значи да се хришћанство критикује, само пар пута је поменута религија онако уопштено као још нешто што човека ограничава, мада решава неке проблеме. Не мора да значи ни да је аутор нешто као Кале Господар Времена , да се још мало нашалим. Како књига креће наилазимо на први проблем, не што се тиче идеја, већ начина и...

 Crna krila, crne vesti. Rečenica koja se često ponavlja u prvom delu ove knjige, no to naravno nije prvi utisak (jer treba dovoljno puta da se ponovi da bi utisak postala). Ono što prvo vidimo je, naravno, Prolog - gde se i (sada je bitnije) s kim odigrava, pa onda koji je POV (tačka gledišta) što u ovoj knjizi postaje zanimljivije, ne samo ko je, nego i kako je ... Prolog je, do sada sam primetio, inače uglavnom neočekivan, teško je predvideti s kim će se odigrati. Geografski se može reći da prati obrazac sever - jug - sever... On nam nekako predviđa ne toliko sadržinu knjige, koliko njeno usmerenje - ka čemu radnja teži, šta ćemo dobiti tek u sledećim knjigama... U tom smislu ovde je Citadela, koja se i ne pominje mnogo u tekućim spletkama i bitkama, a čija senka nekako lebdi nad Vesterosom. Ovde vidimo drugarski razgovor mladih posvećenika (koji se uče za meštre ), inače oblik izlaganja skoro pa tipičan za domaću fantastiku ili horor (o tome nešto više jednom od narednih blogo...

  ...da je filmovano ovo bi išlo na Šok Koridor Biću odmah jasan. Što se mene tiče, a to sam i logički dokazao , Đavo kao kontradiktoran pojam ne može da postoji . Ne može da postoji Đavo kakvim ga Crkva smatra, kakvim ga Miro Glavurtić opisuje u celoj svojoj knjizi, na kraju kontrirajući ako ne svojim rečima, onda emotivnoj slici koju bi one trebalo da stvore. To je pre mene dokazao i Spinoza logikom koja se najlakše može opisati rečima nepostojanje ne postoji . Ili, kako je on rekao, biće sasvim lišeno božanske milosti ne bi moglo da opstane ni trenutak . Kakve sad to ima veze, rekao bi neki rišćanin, buntovnik protiv Boga, ovo-ono...!? Pa vrlo prosto, ako đavo ima nešto božanske suštine onda je možda oko nečega u pravu . Đavo ili Satana koji bi makar kao literarni lik mogao da postoji je zapravo nešto drugo. Recimo da je to strana u sukobu, jedna od dve. Prema Miltonu , koji je zapravo ortodoksan u svojim viđenjima reč je o buntovniku Against Throne and Monarchy of God , što j...