Подземље је спас

Једна од наших богиња, са којом сам доста везан, јесте Мокоша. Повезаност је делимично зато што је Света Петка (Параскева) преузела доста тога од ње, а моја мајка је сањала Свету Петку, дакле Мокошу, пре него што ће да ме роди. Други разлог би био што ми се само име свиђа, подсећа на Морана, а није Морана (видећемо још неке додирне тачке), а подсећа ме име и на индијско мокша : ( санскрит मोक्ष mokṣa ) или мукти (санскрит: मुक्ति mukti ), дословно ослобођење, разрешење, је појам који у индијским религијама значи ослобођење из вечног тока „рађања, умирања и препорађања " ( самсара ) и свеколике патње и ограничености постојања у свету. То је крајњи циљ мудрости у индијској филозофији. Но, о етимологији ће још бити речи. Мокош (старословенски: Мокошь ; још и Мокоша , Мокошка ) у митологији Источних Словена богиња плодности , заштитница жена и женских послова, посебно предења. Њен древни идол постави је кнез Владимир на брду у Кијеву , и то поред идола Перуна и остали...

Пише: Вук Сварожић Подели па владај - синтагма која се приписује римском императору, је најбоље илустрована применом јеврејских секти на укупном словенском простору. Апликацијом више нијанси јудаизма (који је, гле чуда, везан за женску линију), хришћанства (католичко, старохришћанско (које неки грешком, намерном или случајном, зову "православље"), јеховини сведоци и друге "ситније") и ислама - словенски корпус је исцепкан до крајњих граница, а по основу тог цепкања, током претходних хиљаду година и подстрекаван на безбројне братоубилачке сукобе. (А ко су власници индустрија рата?) Алавост првака (намерно не пишем "владара") словенских племена у време најезди ових јеврејских секти је произвела (како теоретичари пореклом из тих секти воле да формулишу) "буђење националне свести", коју су надаље беспоштедно експлоатисали сви крвожедни и власти жељни. Ових дана смо сведоци још једне најезде, која превазилази, по својој бројности, све претходне и...

Теорема: Бог је за себе иманентан, а за људску спознају трансцедентан. Овде се под појмом бога може посматрати како једини Бог, или неки од богова (део плурала). Начелно би то било исто, уз битну разлику да један од више богова не може бити свемогућ, свезнајућ и свеприсутан. Доказ за то се оставља читаоцу. Због тога, ако није другачије означено, мисли се на Бога у једнини, али као филозофски концепт. То, дакле, није бог Библије, односно аврамских религија. Иманентан значи онај који остаје унутра, неодвојив, иманентни Бог је у Природи. Трансцендентно је оно што прелази подручје човекове свести, што је онострано, оносветско, што надилази могућности схватања.   Лема: Око ових ствари има доста лутања. Тако је у једној од апологија родне вере (словенско паганство) дата табеларна схема, где се добре особине приписују нама, а лоше њима (монотеистима). Тако је схватање Бога подељено на иманентно код пагана, и трансцедентно код монотеиста. Но, ако бисмо посматрали богове само као и...

Пре неколико месеци разговарао сам са другаром шта се чита. Тада он рече како не може да чита нихилисте и пантеисте, који су "моја шоља чаја". Ствар избора, но могући разлог који је следио навео ме је на размишљање. Јер он рече како изгледа како атеисти стварају нову религију, обраћају се слушаоцима са "браћо" и сл... Према ономе што сам знао то и није новост за мене. Свако ко је разговарао, тј. имао колизије са неоатеистима могао је уочити следбеништво које следи када се дође пре свега до Докинса, па онда још неких... Види се то почевши од тога да се неки текстови преносе без навођења чији су, јер се сматра да су део "опште културе" - тако је неки на форуму отворио тему "Зашто нисам хришћанин", а ја се понадао да даје своје разлоге, а не копикетизам (уосталом, да ли је за нешто више и способан...). Неко други, припадник "Атеиста Србије" рече како они имају "своја правила". Шта то значи? Ево, ја сам нехришћанин, заправо ...

... film koji je dosegao Zen   Šta se dogodi kada se pojavi pravo niotkuda čovek koji nema iskustvo sa filmskom umetnošću ... industrijom, ali ima lovu i jaku želju da režira film i igra glavnu ulogu u njemu?! Zvuči kao zaplet dobrog romana, ili filma. Pa... roman o tome je napisan i zove se The Disaster Artist , a biće uskoro i film. Ali se sve to dogodilo "u stvarnom životu", odnosno takav umjetnik se stvarno pojavio i snimio je film The Room . Film toliko glup da je dostigao kultni status, i nazvan je "Građanin Kejn loših filmova". No vratimo se nakratko onoj frazi - u stvarnom životu . Taj izraz odavno postoji, čuli smo ga od svojih roditelja. To je ono kad su glavni glumac i glumica u nekoj seriji ili filmu privatno muž i žena. Profesionalizam nalaže da se to na filmu ne vidi. No, nekad se ponešto iz privatnih odnosa i vidi i tako nastaje KULT. Tako je u najlegendarnijem domaćem filmu Maratoci trče počasni krug , u sceni kad sahranjuju Panteliju, Bata St...

У поговору свог романа Гоце Смилевски поставља себи питање зашто Спиноза, па онда сам одговара - због његове усамљености. Потписник ових редова могао би исто тако одговорити. Али тако би могао бити и неки други филозоф, рецимо Ниче. Но, Ниче није био екскомунициран, а негде је морао зарадити сифилис. Сам Спиноза ипак, макар у интелектуалном смислу није био потпуно усамљен, јер видимо из романа да је имао контакте са Лујем XIV, који далеко од тога да у роману оправдава епитет "Краљ Сунца", па и са Лајбницом, који се изгледа више интересовао за прилике у Холандији (као шпијун Пруске) него за саму Спинозину мисао. Иако се у предговору овај роман хвали као постмодерни, Гоце то одбија, означавајући га као "чист романтизам". Своје поштовање исказаће Филозофу пожелевши му срећан живот, одмах пошто је описао његову смрт. Но, видећемо да није имао много скрупула у односу на његова осећања. Јер Спиноза је сам јер је то сам одабрао. Занимљиво да се Смилевски није много б...

Пре годину-две гледао сам једну од бројних расправа око различитих религија и атеизма на јутјубу. Ту неко рече, с примесом ироније - ето вам мормонизам , религија без контрадикција која се убрзано шири. Ово друго је изгледа спорно, или се изменило, јер видех клипове како их милиони напуштају. Но, што се тиче првога нисам наишао на директне контрадикције у Мормоновој књизи, осим једне - прво се каже да су Ламанци бријали главе, па онда како је неко скалпирао Ламанца и скалп ухватио за косу. Но, добро... Нема тамо оних прича како је Господ (иначе свемоћан) "био уз Јуду, па су изагнали становнике брда, али не и долина, они су имали гвоздена кола " (Судије, Библија). Остаје питање колико је мормонизам сама Мормонова књига, односно виђење самог Џозефа Смита. У поднаслову књиге стоји Још један извештај о Исусу Христу , Стари завет се на више места референцира, па ће бити да мормони признају Библију (и све њене контрадикције). Најзад, да завршимо с тим, то што нема контрадикција...

Најзад је дошао тај дан, да после година више подсвесног ишчекивања и барем једне целе године итекако свесног (вештим маркетингом подстицаног) чекања видимо седми наставак Star Wars (у даљем тексту Звездани ратови), који наставља тамо где се бајка завршила. Претенциозно звучи, али ништа у претходној реченици није нетачно. Дакле пред нама је буђење Силе , смештено у оно што би Толкин назвао "Доба Људи" - тамо где су сами натприродни негативци уништени, али не и Зло, јер знамо да оно не умире. Било је доста прилике да се види филм, а ко ипак није овде је упозорен - причам итекако о радњи истог. После другог гледања неке ствари су се искристалисале. Помогла је и трибина одржана у друштву љубитеља фантастике "Лазар Комарчић". Као и неки други коментари које сам чуо. Посебно захваљујем критичким примедбама (мада се са њима углавном не слажем) Сташе Копривице, која приступа стварима као професионалац (редитељка?) и љубитељ, те мог ортака кога знам скоро од како знам з...