Подземље је спас

  "Прво правило борилачког клуба гласи: о борилачком клубу се не прича", каже механичар. А последње правило пројекта Хаос гласи, не постављаш питања." Па шта онда може да ми каже? Он каже: "Мораш да схватиш, твој отац је био твој модел за Бога." Иза нас, мој посао и моја канцеларија све су мањи и мањи и онда су нестали. Осећам мирис бензина на шакама. Механичар каже: "Ако си мушко, хришћанин и живиш у Америци, твој отац је твој модел Бога. А ако никад ниси упознао оца, ако ти отац збрише или умре или никад није код куће, у шта верујеш о Богу?" То је све догма Тајлера Дердена. Нажврљао ју је на папирићима док сам ја спавао и оставио да је прекуцам и фотокопирам на послу. Све сам то прочитао. Чак је и мој шеф вероватно то прочитао. "И шта на крају радиш", каже механичар, "проводиш читав живот тражећи оца и Бога." "Оно што мораш да размотриш", каже, "јесте могућност да те Бог не воли. Могуће, Бог нас мрзи. То није најго...

Књига је сада доступна на сајту Фантастични водич. Можете видети о чему је реч читајући ова три приказа. Рат је део нас. Рат је елемент  човечанства, јуче, данас и сутра. Иза нас су ратови, многобројни и мучни. Као у сваком добром роману, јунак нас води кроз свој живот, али и кроз туђе животе. Колхозни посед, земља, вечера, глад, детињство,  једноставност у изразу, али не задуго. Упознајемо Василија, у првом делу живота, како наводи аутор, у првој фамилији. ''Неколико струкова остало је непожњевено и сељаци су то звали „Божја брада“. Пре него ће почети да једу вола, извели су две овце на њиву – белу и црну. Било је то гатање. На ужас присутних бела овца је незаинтересовано блејала док је црна појела сво класје. То је значило да ће бити рата.'' Читалац види један одређен дан, вече, сујеверје, гатање, а наш се јунак још не сналази у својој кожи. Тек ће то успети, треба му времена. Белорусија је његов завичај, а служење СССР-у његова будућа окупација. Не и потпуна, на сре...

 A sad malo ja, al prvo Beleška U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset i šest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kad neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega. Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog svog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu." Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto. Rejmon Keno, Stilske vežbe prevod Danilo Kiš Golubović stajl Kao i obično, u to doba smo upucavali po pet-šest ljudi, onako za vikend. I onda kad nekoga oćopavimo bežali bismo gradskim busom. Bus je bio pun starkelja i neki penzos se očešao o mene. Udario sam mu jedan-dva šamara. Sad kad si bezobrazan, daj roleksa! Nešto kasnije ulica je bila puna mladića koje bi u svakoj normalnoj zeml...

Walter White, odnosno Heisenberg kako je sebe nazvao, protagonista je i antagonista serije Breaking Bad. Zvučno je za naslov serije prikačiti zlo imenu čuvenog kvantnog mehaničara (koje je ovaj po svemu sudeći slučajno uzeo), ali prava realnost je da su Mr. White i Heisenberg kao doktor Džekil i mister Hajd - pa kome onda tačno pripisivati zlo?! Zapravo, reklo bi se da je ovde mnogo više interakcije u dve ličnosti podeljenog života... No pre nego nastavimo nešto o seriji što nisam rekao ... Bilo mi je zanimljivo da zamrzavam kadrove i prebacujem u jpg, obično uz neki komentar. Ono što sam primetio tom prilikom je da u manjini kadrova vidiš samo lik onoga ko govori (ili nešto radi), onako iz profila. Dobro, tako često vidimo samog Walta, ponekad i Skyler. No obično je u kadru neko snimljen s potiljka, obično se vidi ćela, pošto su uglavnom ćelavi... Druga stvar je što sam do sada samo uzgred pomenuo prljavog advokata . To je, naravno, Sol Gudman, no on je i mnogo više od toga. Pa recimo...

Mnogo je i jedan pasus, al ipak ću reći da je ovo paradigma dokle može ići izražavanje u različitim stilovima (ne nužno perspektivama kao kod Rašomona , mada ima i toga), jednog beznačajnog događaja. Čak 99 primera, mada iskreno većina nije impresivna. Neki vas ipak mogu impresivno nasmejati (smeh u busu, recimo). Knjiga ne bi imala mnogo smisla na srpskom (tada srpskohrvatskom) bez prevoda Danila Kiša. Pa dok čekate MOJE stilske vežbe, a nećete čekati dugo... Beleška U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset i šest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kad neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega. Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog svog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na...

Nije teško hvaliti seriju Breaking Bad, a posebno nije teško početi blog ovakvim klišeom. Ono što je malo teže to je - odakle u pohvalama početi. U prethodnom blogu (pisanom pošto sam odgledao treću epizodu treće serije) pomenuo sam dramaturški efekat kad se na početku epizode vidi šta će biti do kraja, ili u poslednjoj epizodi sezone - konkretno druge i pete. Zatim, tu je prava vestern atmosfera koja se postiže susretima u pustinji - obično je reč o dogovorima samo na početku i pred kraj serije imamo akciju, tj. oružani okršaj u pustinji. I u gradskim sredinama imamo situacije čovek na čoveka ili čovek na dva čoveka, tako slične obračunima revolveraša, mada se ovde uvek dogodi nešto neočekivano... To se i može očekivati od radnje smeštene u New Mexico - život na granici je opasan i tvrd ... A bar dvojica su ovde pomislili da njihovo ime stvarno znači pravda! I sve to, dakle, još ne računajući ironiju da školski hemičar proizvodi drogu, a članovi kartela, kriminalnog sindikata, se pon...

 Постоји само један истински озбиљан филозофски проблем: самоубиство. Одговор на суштинско филозофско питање јесте заправо размишљање о томе да ли живот вреди или не вреди да се проживи. Сва остала питања – да ли свет има три димензије, да ли дух има девет или дванаест категорија – долазе након тога. То су играрије, треба најпре да се одговори на ово суштинско питање. Албер Ками, Мит о Сизифу Темом се бавим пошто се кристалисала после мојих спекулација на тему шта је уопште после смрти. Тамо се нисам бавио некаквим "научним доказима" који и не постоје директно и објаснио сам зашто не постоје. Оно о чему се може разговарати је екстерна свест или барем кореспонденција онога што је у свемиру (посматран као простор-време) и онога што је "у мозгу". То би била Orch-OR теорија . Уосталом, погледати шта познати космолог Андреј Линде каже о свести . Дакле, није да се нисам бавио темом саме "посмртне егзистенције", шире гледао темама свести, али се тиме много мање...

  „Памтићу док сам жив што си рекао професору чини пред пуним амфитеатром. Рекао си да због тога што смо у стању да видимо наше могућности и различите реалности имамо привид да можемо на њих да утичемо. Магија није ништа дуго до кавез. Заточени смо у овом малом свету за који смо убеђени да смо га скројили по својој мери. У њему смо неко, а заправо нисмо ништа. Чаробњаци су кукавице јер константно беже од реалности која им је дата. Како можете да кажете да је магија слобода, када уз толико моћи ми не можемо да будемо оно што желимо и да чинимо оно за шта нам је та моћ дата? Могу ли чини оздравити човека? Оне могу само да му прекрате муке.“ Јелена Вучић, Пратња Ово је тешка књига! Мислим, физички тешка. Како обично читам у превозу, иначе ми увек нешто украде пажњу, имао сам проблема да је носим уз себе у ранцу, догађало се и да ме заболе леђа. Требало је месец и по дана за петсто страница скоро А4 формата, релативно ситно писаних. Да ли је вредело? Наравно да јесте. Од почетка се вид...