Подземље је спас

Човек живи у заједницама. Те заједнице нису само биолошке, као код других животиња, и као што се сматра да је некада било код људи. Ако се једна породица понаша по себе деструктивно, друга ће доћи на њено место. Зато основни нагони, као што је рецимо матерински или очински, те оданост млађих чланова заједнице оцу и мајци, браћи и сестрама, решавају питање опстанка породице, па и нешто шире братства, рода… Међутим, овакав начин се исцрпљује на заједницама од 60 до 100 припадника. Човек ипак живи у већим колективима – као што су племе, народ, нација, цивилизација. Такве заједнице су органске и потребно им је нешто више, неки виши принцип заједништва од биолошког.  Много поетичније о томе прича Николај Гогољ у свом роману Тарас Буљба. Овај козачки атаман каже како се свака звер жртвује за свој род, али међу зверима нема пријатељства. Звер се не жртвује за другу звер, то ради само човек. А нигде нема таквог пријатељства као на руској земљи, закључује Гогољ. Сличан пример уздиза...

У претходној алтернативној историји сам поменуо ову тему као циљ, али сам се задржао на томе шта би било да Октобарска револуција није успела (или да се није ни догодила). Сада ћемо видети три сценарија у којем се Октобарска револуција догодила, али је њен наследник и баштиник Лав Давидович Троцки, уместо Јосифа Висарјоновича Стаљина.  Две генералне примедбе нужно је изнети. Пре свега понашање самог Троцког, још више троцкиста,  и наравно наше разумевање целог тог феномена, одређено је неуспехом и последичним комплексима поражених. Џорџ Орвел, који није био далеко од те врсте левичарења био је критичан према троцкизму, који је занимљиво назвао врстом "национализма" (можда би било боље рећи острашћености) у својим Белешкама о национализму . Колико се сећам, Орвел рече да типичан троцкиста мрзи земљу из које је потекао (или из које је идеја потекла, јер касније већина троцкиста није имала личне везе с Русијом) зато што је његова идеја у тој земљи поражена. Могли бисмо пр...

Дошло је до "највишег места" (наводници јер лично верујем у бар једном место изнад, а искуство спроћу националних интереса нам говори о бар још једном, мада га Премудри који обнаша поменуто место негира...) да има проблема са рачунима за електричну енергију (срп. струју), тј. да су много виши великом броју људи од очекиваног. Док надлежни то реше а можда чак и не морају (ако су одокативно лупили веће стање приликом очитавања, кад следећи пут очитају право стање ,  с обзиром да се рачуна разлика испашће мање) - позабавићемо се другом страном проблема. Погледајмо сад ово, са мог децембарског рачуна, цене су наравно у РСД. Обрачунска снага 525,81 Трошак гарантованог снабдевача 130,31 Накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије 138,57 Износ акцизе 512,32 Такса за јавни медијски сервис 150,00 Неки од ових бројева зависе од укупне потрошње, која се наравно види у рачуну (конкретан рачун је био укупно нешто испод девет хиљада). Нешто од тога плаћаш фиксн...

Инаугураше ли га више интернет форум, 2009. Доста научисмо о америчком изборном систему. Рецимо, они електори, деловали су као глупост, али видесмо да имају смисла. Замислите да неко овде победи само захваљујући убедљивој подршци у Београду, док би у скоро целој Србији био испод-половичан. Тако је Хилари имала више гласова на "народном гласању", јер је у Калифорнији "разбила" са 70 одсто. Занимљив део је што партијски електори немају обавезу или аутоматизам (мада су помињане неке смешне казне) да гласају за онога за кога је њихова држава. То говори о систему у којем је доста на поверењу, неписаним правилима, узусима... Био је то извор нада извесних , па ипак је више електора одбило да гласа за Клингонку, него што је за Трампа... Међутим, тешко да је некоме са стране разумљив период од чак више од два месеца до фамозне инаугурације , током којег се до нивоа досаде пројектују одређене наде и остала очекивања. Сећам се још периода пред почетак 1993. када су в...

За ову идеју чуо сам слушајући једну јубиларну емисију на интернету Радио Галаксије , где је поменута ранија емисија у којој је речено како свест постоји 3-3,5 хиљаде година и како је то "веома занимљиво". С обзиром ко  то рече, подсети ме на оне приче надобудних (нео)атеиста како "наука није постојала пре Галилеја", нашта сам једнога кецао тиме да је Птоломејев систем по свему био научни, мада из угла данашње науке погрешан - имао је предиктивну моћ , настао је на основу посматрања ... Тако и ова теорија делује одбојно свакоме ко није опседнут модерном - по њој испада да су људи без свести писали Веде и градили пирамиде. Ипак, недавно сам се упознао и са том емисијом, а нешто о теорији сам већ раније погледао.  Емисија , као и остале са Галаксије траје дуже од два сата, а чини ми се да се не може "прескакати". Ко има времена одслушаће и занимљив став Милана М. Ћирковића о хомеопатији и лошим ефектима научног позитивизма (мени је занимљиво да сам се ...

Око ГМО хране су се водиле многе битке. И док је код нас сукоб око тога треба ли дозволити начелно ГМО, односно укинути апсолутну забрану која према нашем закону постоји (уз рупе које и нису тако мале), у Америци се води полемика око (не)означавања овакве хране јасним налепницама. Тако је Национална географија имала тему броја симпатичног наслова "непријатељи науке", па су као главни непријатељи приказивани они који би да знају да ли једу генетски измењен или неизмењен организам. Наш "часопис за промоцију науке" Елементи се прикључио у последњем броју овом америчком виђењу, текстом социолошкиње Марије Николић Крај ГМО рата . Након увода који је као и обично само загревање она се позива на здраворазумско : "то што неко брине да ли једе генетски измењену храну или не, пре свега значи да није гладан". То је, у принципу, тачно. Даље наводи како тај "луксуз" нема милијарду људи на планети, "а минимум 40.000 наших суграђана, од чега је трећ...

Овакви догађаји могући су само у "савршеној олуји" коју даје грађански рат настао на кулисама светског рата. Етнички сукоб даје другачија искуства - несрећницима је у Книну кад је почела "Олуја" било јасно да неће преживети ако заноће на теориторији заузетој у vojno-redarstvenoj operaciji. Слично би било да је Бањалука стварно било угрожена. Другачији је осећај, по свему судећи, био у Берлину пред пад, мада је могуће било лажних нада, или страхова, око тога који ће их савезници "ослободити". Другачије је било и у ономе чега се већина сећа - током преврата 5. октобра 2000, у Београду и шире у Србији. Другачије је било и пред пад Мадрида 1939, мада би догађаји у Барселони могли бити веома слични. У свим тим догађајима ипак нема толико много промењивих које ће бити на сасвим различитим нивоима... Има у једном Фелинијевом филму сцена у Италији крајем априла 1945. У тренуцима безвлашћа, док се народ обрачунава са довољно истакнутим фашистима да њихов анга...

Текст Миљане Павков, објављен у септембарском броју Поретка сасвим је коректно описао систем међународних односа настао Вестфалским миром из 1648 . године, и шта га данас највише угрожава. Ту се нема много шта додати ни одузети, скоро са свиме се слажем. Стога ово неће бити класична полемика, него на њено насловно питање „Где су нестале суверене државе?“, понудићу своје: „Шта после националног суверенитета?“ Миљана се бавила правним аспектима, међутим период у којем је владао, како она каже, „систем истинских међународних односа независних суверених држава“, потписник ових редова назива једноставно: модерна. Много шта је карактеристично за тај период, који не мора имати исте временске границе, у зависности од тога шта се посматра. У уметности је то период који почиње ренесансом, а завршава се надреализмом и постмодерном. У науци почиње са Галилејевим открићима (неки заслепљени либералним мантрама то сматрају „почетком науке“), а завршава се појавом психоанализе, теорије релатив...

Рекох да је ово "хит-тема", а мислим да би сваки "прави блогер" имао да се одреди о истој. Зашто? Зато! "Кад је било зашто да нема своје зато..." (Радован 3.) Али не зато што је "деда човек персона", него зато што нас прозивају неке етаблиране ублехе .  Већ ми је као блог о феномену постистине послужио један коментар надобудног јутјуб клипа. Овде се јасно види да се "постистина" качи само једној страни, мада писац коментара није хтео да гледа поделу као политичку него као културолошку и "верску" (колизије верника и атеиста). Коментатор каже да је данас тешко пронаћи разумног верника који ће бити више антинаучно расположен од политички активног атеисте. Претпостављам да је писац коментара из Сједињених Држава, па гледа из ситуације у својој земљи, но вероватно се феномен не ограничава на САД. Такође, политички коректни егалитаријанци ће чешће негирати "објективну реалност" (наводници моји, видећемо зашто), зато ...