Подземље је спас

U ovom trenutku, leđa tog čoveka spavaju. Čovek, koji korača ispred mene istim korakom kao i ja, takođe spava. Korača bez svesti. Spava, jer mi svi spavamo. Čitav je život san. Niko ne zna šta radi, niko ne zna šta želi, niko ne zna šta zna. U snu provodimo život, večita deca Sudbine. Zato, kad razmislim o tome, osećam ogromnu, nedefinisanu nežnost prema čitavom ljudskom rodu, prema čitavom usnulom društvenom životu, prema svima, prema svemu.  Fernando Pesoa, Knjiga nespokoja Sticajem okolnosti dođem do knjige koja predstavlja životno delo čoveka o kojem malo toga znam, nešto kao Znakovi pored puta  Andrića (nisam čitao što mi nije smetalo da citiram u jednom svom romanu, našao citate na početku udžbenika kvantne fizike!). Ono što sam saznao kad sam stavljao citate na fejs, a jesam dosta toga stavio, jeste da je to jedan od najvećih pesnika prošlog veka, najvećih portugalskih pesnika, etc. Inače video sam i film na portugalskom (tekstovi iz knjige plus gluma) ali ne ceo. Tako...

 Ovo je blog o prvoj sezoni ove serije, dakle o prvim impresijama... Videćemo da ih ima tri, ali prvo jedna "nulta", vezana za samu špicu. Vidimo da je veća od dve američke "države" nazvana Greater Nazi Reich . Kombinacija jezika i dosta neformalno. Treba znati da izraz "nacista" nije zvanično postojao, a onima optuženim za to - ideološkim nacionalsocijalistima i uopšte onima lojalnim Hitlerovoj Nemačkoj - to je uvreda. Zanimljivo je poreklo tog skraćenog izraza kao i još neke stvari... recimo, u Nemačkoj se taj izraz ne koristi, ako se želi kraće reći kaže se NS. Ovaj izraz u umetničkom delu bi mogao imati smisla s obzirom na Orvelovo objašnjenje skraćenog govora . Ukratko: kao što Kominterna nije baš isto što i Komunistička Internacionala, i uopšte ne treba da budi takve asocijacije, tako biti nazi 1962. u alternativnoj Americi (i inače u svetu) nije isto što i biti nacionalsocijalista u Nemačkoj 1932. Pređimo na ona tri utiska  Japanska vlast je "l...

Пробудиш се у хотелској соби ... Ово већ звучи као неки клише-радње. Пробудио си се и не знаш како си тамо доспео, не сећаш се последњих неколико дана. Па... прво јесте у овом случају тачно, друго баш и не. Наш актер зна шта му се догодило (мада не и како је у то собу доспео), и има испрва неке бриге око тога; ама баш нико не зна за њега, а јасно се сећа да је био славан, водио шоу који гледа тридесет милиона људи. Одједном, не само да га нико не зна него ни фамозни систем не зна за њега, тачније он не постоји, он је не-лице , нема документа... Доста незгодно у некој врсти антиутопије у којој је смештена радња, али не непремостиво ако имаш дебели свежањ новчаница у џепу, а он има. Књига за коју сам видео неколико коментара који износе оно што и сам мислим - невероватно леп наслов . Читатељка може видети да сам одмах кренуо са спојлерима. Можда је Филип К. Дик последњи аутор код којега би то сметало. Сви знамо шта се дешава у књизи Човек у високом дворцу (ускоро приказ серије, барем п...