Подземље је спас

Када би се врата перцепције отворила видели бисмо ствари какве јесу, неограничене. Олдос Хаксли   До сада сам имао више блогова где сам критички размишљао о ономе што нам се нуди у данашњим интерпретацијама квантне механике, нпр. овај . При томе нисам бежао од својих ставова о овој теми, па и дубинских светоназора. Сада ће, међутим, а на основу индиција која постоје, бити изнета спекулација (дакле, мож' да бидне, ал' не мора да значи) о свести после смрти. Прво једна дефиниција. Интелигентни агент је аутономан ентитет који обсервира сензорима и делује на окружење користећи актуаторе . Делује према остварењу циља (у том смислу је рационалан). Интелигентни агенти могу да уче и користе знање да би постигли своје циљеве. Могу бити веома прости или сложене структуре, од термостата до људских бића или заједница људских бића. Дефиниција потиче од вештачке интелигенције. Сада ћемо увести квантну механику, и само поменути два парадокса повезана с њом. Један је...

Теорема: Слободна воља је одговорност, док је одговорност слободна воља. Човек има слободну вољу у оној мери у којој је за нешто одговоран и у оној мери у којој може пред неком институцијом бити одговоран . Лема1: Овако посматрано, што ћемо видети после доказа, недостатак апсолутне слободне воље, односно детерминизам, искључује било какву апсолутну одговорност, тиме и апсолутни морал. Морал је иначе скуп друштвених забрана, оно што не би требало да се ради, а ако ипак радимо не би требало да нам због тога буде пријатно. Закони се заснивају на моралу. Колико је морал универзалан (општечовечански)? Онолико колико сви људи имају потребу да нешто у свом друштву забране. Морал се на тај начин извлачи из Природе, односно он је уређење међуљудских односа онда када односи међу људима нису више само биолошки (хорда, род) али постоји потреба да и даље буду органски уређени (племе, народ, нација...).  Релативизација слободне воље релативизује и морал, али се то не односи на етику. Да н...

TRIBINA: EZOTERIJSKA FANTASTIKA: NOVO DOBA AGARTE 9. JUN 2015. Dana 08.06.2015. Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ ugostilo je Ivana Vukadinovića, a povodom izdanja njegovog novog romana „Artefakt“. Pored autora, na tribini su govorili i Vesna Pešić, ispred izdavačke kuće Pešić i sinovi, Tijana Pavlović, autorka ilustracija, i Simonida Stanković. Tribinu je vodio Zoran Stefanović. Ilustratorka Tijana Pavlović prva je podelila utiske sa publikom. Sabijanje 13.000 godina istorije (istorijski obim dešavanja radnje ovog romana u osam priča) na nekoliko ilustracija za nju je bilo neverovatno iskustvo, kao i predstava samog artefakta. Za nju, Vukadinović ima specifičan svet mašte ali koji je ipak prožet činjenicama i navodi na traganje i istraživanje. Uz primedbu o specifičnoj težini dela u kontekstu aktuelnih dešavanja, voditelj je autora „Artefakta“ predstavio kao osobu koja je od amatera-posttolkinovca malo-pomalo prešla na drugu, ezoteričnu fantastiku sa tri „Aga...

Najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena temi “ezoterijske fantastike” koja je primetna u delima Ivana Vukadinovića. Vukadinović se u “Lazaru Komarčiću” predstavio kada je počeo da piše trilogiju “Tri goblina”, o dešavanjima koja su usledila hiljadu godina nakon “Gospodara prstenova”, ali se drugim temama okrenuo potom u delima o Agarti (“Agarta: kraljevstvo podzemlja i tame”, “Jeretici Agarte”), kao i u samostalnom romanu “Artefakt”. Na ovoj tribini govorili su: Zoran Stefanović, Vesna Pešić, Ivan Vukadinović, Tijana Pavlović i Simonida Stanković. Agarta i Artefakt Zoran Stefanović je, u ulozi moderatora, otvorio tribinu napomenom da je “Artefakt” dobio svoje novo izdanje pre par meseci a da je u tom delu “sabijeno 13.000 godina”. Delo se sastoji od osam priča, od kojih je završna u 1999. godini, a usledilo je pitanje za ilustratorku Tijanu Pavlović, kako je ona videla svoj zadataka. “To je bio prvi put da sam ilustrova...

У једној малој дискусији о претходном блогу о личности , сетио сам се речи Бате Стојковића (Илије Чворовића) упућених наравно подстанару: "Много ти придајеш значаја себи..." (да неко због тебе полуди). Наравно да је то било ништа лично , што је опет једна глобално позната филмска реплика. Ни мене не може неко лично да изнервира, нека особа, осим ако сам можда (био) заљубљен у њу, ако сам особу идеализовао, па онда био разочаран. Но, може и често ме изнервира тип личности , наравно ни то увек (јер глупост је у нормалним условима забавна) неко кад 1) угрожава неки мој интерес, а не могу лако то да решим 2) са будалом се слажу они које сам мало више ценио, дакле види се како је глупост заразна... Али који је то тип личности био подстанар Јаковљевић (Бора Тодоровић) да Чворовића изнервира до те мере да овај пузи паралелно са псом? То је иначе маестрално одрађено, и данас је главни аргумент атлантиста ако неко озбиљније помене идеале Илије Чворовића. Пре свега, Јаковљевић је м...

Читајући иначе изванредну књигу есеја Светислава Басаре, схватам да је мислилац доследан хришћанству (тачније: ономе што он преузима из хришћанства, јер се већ из саме Библије могу преузети различите, често опречне ствари) у праву у једноме - он с првом критикује илузије "појавног света", е да би им супротставио ону врхунску илузију - названа "личност", односно "слободна воља". Ма колико, с правом, Басара критиковао историјско мишљење, успешност ове илузије може се видети једино у историји. Две хиљаде година у људским размерама никако није мало, опет пирамиде су постојале пре хришћанства, и по свему судећи постојаће и после истог... Шта је уопште личност? Скуп афеката, повезаних енергија, које ће се нужно распасти кад сећање на ту (историјску!) личност избледи. Онда ће те енергије поново се повезивати са неким појавним облицима, ток свести ће се наставити, јер је све део једног много већег тока. Нема разлога, осим опет нашег хибриса, осећаја самоважнос...

Изгледа да сам нашао свог омиљеног атеисту. Чисто узгред, ту "етикету" користим само зато што је и она користи за себе, и добро јој стоји; да се није сврставала ја је не бих сврставао. Није реч само о изгледу, мада сам уз мало тужне резигнираности сазнао да је удата, нити о начину на који склапа своје видео радове, занимљивости излагања. Све то има утицаја, међутим оно где ме је "купила" је јасна критика ислама. Лично сам родноверан (српски би рекли: паган) у хришћанском окружењу, при чему сам крштен, дакле својевољно сам "напустио" ту религију. У свом животу и раду наилазаио сам на неодобравање, критике које би ме најчешће насмејале, понекад и изнервирале. Но, ништа од тога није никакав (барем не велики) проблем. Слично, да се не лажемо, важи и за атеисте. Међутим, по шарија закону, било ко да се одрекне ислама ако је већ једном обрезан, вратио се он вери ближих или даљих предака, или постао атеиста - постаје апостата који главом плаћа своју одлуку....

Езотеријска фантастика: Ново доба Агарте, 8. јун 2015 19.00, трибинска сала Дома омладине Београд - представљање романа Артефакт и Свет Агарте. О езотеријској фантастици у Срба и код Вукадиновића причаће: Зоран (иницирани) Стефановић, Симонида (иницирана) Станковић, Тијана (илустратор) Павловић, Весна (издавач) Пешић, Иван (аутор) Вукадиновић     Пријавите се на Фејсбук догађај