Подземље је спас

Пре свега, наслов је пажљиво одабран, као и увек... "теорија завере" је ружна фраза. Користе је за спрдњу, а неко ко озбиљно нешто тврди ће се наљутити ако му се тако нешто каже "а не, не - то су чињенице!". Заправо је ово што следи предлог за размишљање. Могао би бити оно што је у савременим наукама хипотеза, ако бих мало више радио на свему (јасан модел, но без довољно доказа). Отприлике такве су нам космолошке теорије, ниједна од њих не може да тврди да је једина истина, па чак ни да гарантује како је највероватнија. (У природним наукама се теоријом сматра оно што емпиријски подаци доказују, што опет не мора да значи да је обавезно тако - теорија важи док је следећи подаци не оповргну - нпр. Дарвинова теорија). Ја немам доказе за ово, нити је мој посао да их налазим. Неко је можда и плаћен за такве ствари... Био плаћен или не, онај ко буде износио доказе могао би да буде уверљив у томе - ја први сам изразито сумњичав према свему што прочитам. Са друге стране, и...

У ранијем тексту у којем сам анализирао само РТ (Русија Данас, емитује се на енглеском, шпанском и још неким језицима, дакле програм усмерен као иностранству, и у овом тексту ће ми бити модел) замерена ми је реч "пропаганда". С тим у вези имам рећи следеће - да живимо у идеалном свету где свако узима оно што му је стварно потребно, и на шта има права ("Туђе нећемо, своје не дамо"), Истина би сама победила уљезе, односно нападаче на такво идеално стање. Међутим, како таквог света нема, нужна је пристрасност у одбрани властитих циљева . Чак и да се одбрана заснива само на истини, то се зове бела пропаганда , а и бела пропаганда је пропаганда.  Није тешко доказати да сам избор тема, рецимо на вестима, одговара интересима руске стране, и ономе што Руску Федерацију у том тренутку мучи у спољним односима. Односно проблемима које ваља решити. Но, РТ покрива и многе друге теме где се не може уочити директна пристрасност, просто јер се многе теме директно и не тичу Русиј...

Ових дана читам зборник прича Ђавољи прст (Refesticon 2015) и поново схватам како превише размишљам о том лику, превише за неког ко у истог не верује. Наравно да практично све приче ове збирке имају на неки начин везе са ђаволом, "стварним" или фигуративним. Код више фигуративних представа реч је људима који се кроз историју нису уклапали у правила, а представљени су не-црно-бело. Но, тамо где је лик ОНАЈ ђаво имамо домишљато, мада не богзнакако оригинално приказивање (уосталом, о тој теми је већ све речено). Ђаво је ту више сила која нас подсећа на властите пороке, и посебно на наша сопствена ограничења. Неки су добро рабили клише по којем и бића таме имају своју част, те доследно спроводе договорено, с посебним освртом на ситна слова . Ту је ђаво сличан банкама, али уговор с њим не можете поништити на суду. Он може комотније рећи - коцкао си се и изгубио си! Али зашто ја не верујем у постојање ђавола? Па... зависи на шта се мисли. Ако је ђаво биће опште негације, как...

Некако у последње време, последњих месеци, кад чујем саму реч енергија , то је углавном повезано за здравље, и појединачно осећање истог. Знате оно кад се каже да "немамо енергије", или да здрава храна "даје енергију" (а даје је и нездрава, само је питање која се више користи, а која складишти). А нисам уопште неки фанатик тих ствари, јес да управо пијем спиролину  која је модрозелена алга, или цијанобактерија како се гледа... у сваком случају један од најстаријих организама на овој Земљи... Онда, сетимо се оних прича о "изгубљеној енергији 5. октобра"... Видећемо да језички (семантички) обе примене појма нису бесмислене, а у фактуалну тачност и посебно вредносне (етичке) судове сада нећемо улазити. Када погледамо српску Википедију, а шта нам друго св. Гугл прво даје... видимо да се енергија дефинише као способност вршења рада . И ова дефиниција није нетачна. Тачна је етимолошки, јер реч енергија на грчком је значила дејство . Као практична дефинициј...

Поступај према оној максими за коју можеш пожелети да постане општи закон Кантов категорички императив, једна формулација Мада лично нисам био изложен, чуо сам приче о навалентности и својеврсној кампањи вегана у последње време. Они полазе од тога да је њихово понашање морално, што имплицира да понашање других није, јер повређује жива бића, и овде ћемо углавном размотрити моралност таквог поступања. Довешћемо ствари до крајњих граница из два разлога - прво, зато што кампања указује да би цело "друштво" превели у веганско; и друго, чак и да није тако, према чика Канту би требало да поступају као да ће сви постати они, и то посебно ако се позивају на морална правила. Морал углавном, како га је Кант и не само Кант формулисао (Исус, Конфуције, Хилел...) не познаје специјалне случајеве. Иначе, кажу неке шаљивџије да спроводе геноцид над биљкама, што није тачно ако користе само плодове вишегодишњих и тела једногодишњих биљака. Али да ли је тако? Могу ли то гарантовати ...

Ove godine se navršava dve decenije od nastanka ove "igrice" (bolje reći strateške igretine), pa je ovo na neki način i jubilarni tekst. Da je igra stvorena 1996. saznao sam guglujući Civilization II (u daljem tekstu Civiliza). Izgledali mi je da je stvorena ranije, jer igrao sam je već 1997. Kako ime kaže, ovo je druga igra serijala, ali njen kreator nije Sid Meier's, koji je stvarao Civilization I. Igra je potezna strategija. Može se igrati i bez miška, on može pomoći da se promeni redosled u pozivanju jedinica (pozivaju se sve, što pred kraj igre postaje zamorno) i ako se dobro sećam prilikom ukrcavanja u pomorski transport (desni klik), možda kad padobranci zauzimaju grad, etc. Meni je dizajniran kao za Windows Office, što mi se svidelo, ali iz nekog razloga nijedna druga strategija koju sam igrao nije na taj fazon. Prema legendi je jedan broj Sveta Kompjutera kasnio zato što je redakcija igrala Civilizu u mreži. Ja je nikada nisam tako igrao, samo protiv komp...