Подземље је спас

  Fizičari vole paradokse. Možda je to neobično, ali svoje profesionalne živote provode tražeći situacije koje će naterati njihov pogled na svet da se uruši, jer iz ruševina može niknuti dublje razumevanje. Dobrim naučnicima nije cilj da se njihova uverenja potvrde kroz istraživanje, već žele da istraživanje generiše nova uverenja. Brajan Koks i Džef Foršo, Crne rupe Još u mladosti sam saznao da postoji objekat toliko masivan da ni svetlost ne može da ga napusti, nadam se da većina omladine takođe to zna (i danas i u Srbiji - mada nam novi događaji govore da nemamo da se čega stidimo). Stvari ni "Nauci" (odnosno za to stručnima) ipak nisu još najjasnije, a neko sa latentnim interesovanjima bi svakako trebalo da pročita knjigu gde sve to ima sistematizovano, ranija i ona novija saznanja. I jedna i druga su u velikoj meri spekulativna - to što svetlost ne može da napusti crnu rupu znači da ne može ni informacija, barem ne ona koja bi nam bila zanimljiva u realnom vremenu (zapra...

 Gledajući ovu seriju zaključih da imamo još jedno ostvarenje iz Betmenovog serijala koja nije fantastika. Pa smo onda razgovarali o tome da li je Betmen inače fantastika? Džoker je svojevremeno (mislim naravno na prvi film, drugi nisam gledao i ovde ne trošim reči) baš najavljivan kao ne-fantastični film ( surova realnost , kako rekoh ja za svoju ne-fantastičnu knjigu Papa, to je mason ), sada evo Pingvin kao krimi serija uz veliki upliv psihološkog.  Vratimo se Betmenu i njegovoj fantastičnosti. Tim Burton je svoju čuvenu trilogiju s početka devedesetih uradio kao nesumnjivo fantastičnu, u gothic fazonu. Onima koji su tad bili klinci to je ostalo u sećanju, osim toga ne bi li Betmen, kao i svaki pošteni super-heroj bio fantastičan lik ? Ali Betmen je maskirani bogataš koji može sebi da priušti visoko-tehnološke gedžete u borbi za pravdu. To ne zahteva nekakvu drugačiju nauku (od nama poznate), niti nešto natprirodno. Preterivanja svakako ima, kao i uvek u akcionom žanru (g...

  U današnje vreme, međutim, ekonomska klasa se jedva pominje osim ako se ne nađe u preseku „intersekcionalno“ s nekim drugim oblikom marginalizovanog identiteta. Stoga ne čudi što se mnogi pripadnici radničke klase i siromašni često osećaju potpuno otuđenim od današnje levice – marksisti s pravom tvrde da je levica usvojila veoma buržoaske brige. Krajnje je ironično da pokret koji tvrdi da problematizuje sve izvore privilegija, vode visokoobrazovani ljudi i aktivisti iz više srednje klase koji su u toj meri nesvesni svog statusa privilegovanih delova društva. Helen Plakrouz i Džejms Lindzi, Cinične (kritičke) teorije Analizirajući Trampovu pobedu zaklučio sam da je ona remek-delo postmoderne (osim u onom delu koji se odnosi na greške demokrata, oni su zapravo zaslužniji za njegovu pobedu). Osnovna ideja postmoderne je da je znanje (informacije, podaci, novosti, uopšte istina ) predmet odnosa moći. Videćemo da ove postmoderne kritičke cinične teorije teže da vide belce (sve!?) ...

  Погледаћемо неке аспекте Трампове победе, шта је до ње довело, а да неко други није поменуо (неко од тумачења које сам чуо). То наравно не значи да је ово моје тумачење једино, да покрива све аспекте, а навешћу их више... Постмодерна Читајући књигу Циничне (критичке) теорије Хелен Плакроуз и Џејмса Линдзија (што се није сасвим случајно поклопило - хтео сам баш да о томе читам након Трампове победе), закључио сам да оно што ради десница колективног запада уопште, а Трамп је ту најбољи пример, најбоље се може описати као још једна примена постмодерне у пракси . Од Фукоа и Дериде, па надаље, створен је утисак да је цео јавни дискурс (укључујући ту и науку) заправо испољавање односа моћи. Видећемо како се актуелна десница ту уклопила. Да би то био рецепт, за победу потребне су две ствари: прогласити себе за жртву и окривити релативно малу групу људи - елите, фанатичне следбенике и оне који имају директне користи. Но прво да видимо за односе моћи . Док она "рана" или "апол...

  U prošlosti ljudi su često dolazili u Fantaziju da bi Detinjoj Carici davali nova imena, sve lepše od lepšeg – tako mu je rekla. Dakle, ipak je postojao put iz jednog sveta u drugi! „Za njih je blizu, ali za nas je daleko previše daleko da stignemo do njih“ Mihael Ende, Beskrajna priča I tako smo saznali da Nemci (posle braće Grim) mogu da pišu fantastiku. Ali kakva je to fantastika? Ona se ne uklapa u onu već oveštalu "žanrovsku" podelu na naučnu, epsku i horor. Natprirodna fantastika (što jeste izraz iz teorije književnosti) svakako jeste, ali epska...?! Uostalom, Tolkien je govorio da piše fairy tales , što se prevodi baš kao bajke. Ali nije ovo LOTR, mada ima dodirnih tačaka, možda više sa Hobitom. Nije reč ni o "klasičnoj" bajci kakva bi bila ona od pomenutih Grimova (osim Bremenskih muzikanata , sve njihove bajke su "ulepšane", dakle donekle cenzurisane narodne priče, izmenjene da se uklope u buržoaski moralni kodeks XIX veka). Ovde nema mor...

  Nasuprot široko rasprostranjenoj predrasudi, nije bitno da li su inteligentna bića česta ili retka. Sisari su retki, a bakterije česte. Galaksija ima relativno malo, dok su zrnca međuzvezdane prašine brojna. Da li su zbog toga mikrobiologija ili proučavanje međuzvezdane prašine po bilo kojim smislenim kriterijumima važniji i vredniji finansiranja od zoologije sisara ili astrofizike naše galaksije? Očigledno nisu. Ne postoji takvo "numeričko raščlanjivanje" prirode. Potraga za mikrobiološkim životom na Marsu i Evropi, koji je primer galaktičkog života male složenosti, i potraga za manifestacijama života velike složenosti, kao što su radio-signali i arterfakti, pripadaju istom kontinuumu istraživanja astrobiološkog pejzaža. Milan M. Ćirković, Astrobiološki pejzaž --  Κτουλου Ρ'λυεχ φταγν Priznajem da imam "istoriju" s autorom. Ćirković zna biti neprijatan u diskusijama, možda mu je to prosto manir. Sećam se kad je deset godina kasnije (priznajem, godišnjica može...