Подземље је спас

Претресали смо ћаскајући у нашем удружењу грађана ко се све бави сличним стварима, дакле превасходно евроазијством. Речено је да евроазијство (чега нема много међу Србима) није исто што и русофилија (чега има колко хоћеш). Што ме је навело на думање... Евроазија се као појам може тумачити на разне начине. Лично мислим да је исправно баш онако како Њики то чини, мада је некима Евроазија синоним за бивши Совјетски Савез (у територијалном смислу), плус још неке територије (па би се искрено надали да је ту и Србија). Неки чак користе израз Русија - Евроазија. Међутим, још су први евроазијци уочили кључни геополитички значај Русије на целом континенту, као стожера без којег се конструкција распада. Дугин, много више геополитички опредељен, развио је ту идеју. По њему (од како нема царства Џингис Кана) други народ и не може да уједињава Евроазију. То би могли покушати Немци или Кинези и мимо Руса, међутим они би кренули са једне стране огромне копнене масе, што би водило до распада н...

Укратко, врховно правило унутар племена је „свако за све“, све док одвојена породица не раскине племенско јединство. Али то правило се не односи на суседне кланове или племена, чак ни кад су у савезу за узајамну заштиту. Свако племе, или клан, је посебна јединица. Баш као међу сисарима и птицама, територија је грубо подељена међу одвојеним племенима и границе се поштују, осим у време рата. Петар Кропоткин, Узајамна помоћ Много давно нашао сам  Mutual Aid by Peter Kropotkin на интернету, и одштампао на матричном штампачу. Нисам стигао да прочитам, тако на енглеском, и то остаде да пожути. Тада ме је занимао анархизам. У међувремену сам развио идеје за које сам мислио да су супротне, и да би можда у нечему другачије мислио, е да сам ово "капитално дело" прочитао. Недавно сам нашао на српском, уз веома српско име издавача MEDITERRAN PUBLISHING, Нови Сад.  Ово јесте радикално другачија прича од оне Херберта Спенсера назване социјалдарвинизам. Тешко је преценити знача...

Постоји социјалдарвинистичко становиште које је развио Херберт Спенсер и по којем је он познат. Оно каже да у капиталистичком систему влада природа "са крвавим канџама и зубима", како у њему "најјачи опстају", и тако даље. А Голдман Сакс нам се нуди као пример, или можда IBM, али они нису пример тога; они су примери како моћна држава-дадиља, коју воде главни архитекти политике, осмишљава и креира политике на такав начин да богати и привилегује креаторе политике. Какве то везе има с капитализмом? Наравно, постоји нека врста капиталистичке маргине у томе. Али шта ћемо са Хербертом Спенсером? Мало после Херберта Спенсера дошао је одговор, много мање познат, наиме Петар Кропоткин, историчар природе који је написао књигу Узајамна помоћ: фактор еволуције . Он је развио потпуно супротну аргументацију.  На дарвинистичким основама, Кропоткин је тврдио да је развој сарадње и узајамне помоћи који воде у правцу заједнице, радничке контроле, и тако даље, нешто што се може ...

Не тако давно, када се почело радити на феминистичком "Закону о родној равноправности" појавила се штуро описана иницијатива да се у тај закон унесу квоте за додељивање старатељства очевима. Иако су поменута и нека боља решења (о којима би се тек могло дискутовати), подносилац иницијативе је све њих практично одбацио, и као пречицу предложио решење којим ће се од судова тражити "посебне мере којима ће се поступно обезбедити најмање 40% представника мање заступљеног пола у додељивању вршења родитељског права" ( према Уставу је судство независно ). У расправи са потписником ових редова подносилац је изнео низ података који би требају да оправдају овакве квоте, а деловали би алармантно или апеловали на рационалност. Према тим подацима тек 40 одсто очева уопште жели старатељство (кад се разводе), док то жели 90 одсто мајки, а у 90 одсто случајева очеви остају без деце. При томе није јасно да ли очеви добијају старатељство само ако то њихова бивша неће, без и једн...

Пре свега, не сложити се с неким не значи омаловажавати његов рад. Нити смо, ако неког ценимо, обавезни да се у свему с њим сложимо. Чак постоји фелази који се зове "позивање на ауторитете". Наравно, они који највише траже код саговорника разне фелазис, атеЈисти, сцијентисти и остали стојадиновићи... су итекако њима склони. И виде их само кад њима одговара. Трун у оку комшије, и балван у свом... Занимљива ми је била Раселова књига Анализа материје .  Сложих се са неким стварима које је изрекао, метод ми делује сасвим коректно и узорно. Што не значи да ћу се слагати са оним што рече о светим списима, што сам поменуо када сам филозофирао о Богу . Не да му је закључак погрешан, него већ кад је писан (1952. ако се не варам) није био релевантан, а посебно то није сада. Недавно сам поменуо Раселов узгредни став како можеш веровати у то да ће победити коњ на кога си се кладио, и моје размишљање на ту тему да су квоте мање ако се кладиш "на сигурно". Тражен ми је ц...

Као што знамо, овде је извесно време владао комунизам, у којем није било баш "ин" бити (хришћански) верник. Та времена су одавно прошла. Па ипак, некима као да су била јуче, односно проналазе се докази да и даље трају. У међувремену је Црква поново у моди, чак је неки сматрају припадност истој као услов припадности нациЈону.  Поново се одржавају обичаји "народне вере" (христијанизовано српско паганство), свуда се граде цркве. Но, некима то није довољно, треба "сачувати народ" од јереси, прелести , и осталих ствари кул имена. Треба се удубити у то шта је "изворно хришћанство", лишено паганских наноса , како веле нововерници . Имамо напоре да се тако Србљи "рехристијанизују". У пракси то значи копирање неких савремених америчких идеја (рече сцијентиста, избегавајући одговор на питање, да је "занимљиво како анриглобалисти воле америчке идеје", сасвим ван контекста, ал' је нажалост био у праву); такође и неких сумњивих Р...

Дошао сам до скенираних примерака сарајевског листа "Нада" из 1898. (чему служе фејсбук пријатељи). Велико ми је задовољство било ишчитавати овако нешто аутентично, што се може наћи на сајту , и о једној теми тог листа ћу вам сад нешто рећи. Али пре тога погледајмо културно-историјски контекст. Сарајево је тада претежно српски град у Србима веома несклоној империји. Босна је, уз Ирску, последња европска колонија! Наравно да је интелектуални развој кључ опстанка народа и Срби су (без обзира на веру? или да се ограничимо на православне?) у томе успешни. Област која није имала универзитета дала нам је интелектуалце као што су Ћоровић, Андрић, Митриновић... Било је ту и практичара , као што су Жерајић, Принцип и Голубић. Млада Босна је настала као удружење гимназијалаца.  Оно што је основно на страницама које сам читао је есеј Драгутина Јов. Илијћа   Трагови пра-идеја у књижевности .  Илић је очигледно мониста . На самом почетку каже како исти закони који владај...

Marina Abramović nije kontroverzna figura u krugovima potpisnika ovih redova. Kontroverzni su oni oko kojih su mišljenja podeljena, a teško da znam više njih koji cene njenu umetnost. Sa druge strane video sam poređenja onoga što ona radi sa famoznim Dišanovim pisoarom .  Međutim, ne može se reći da je nebitna. Makar bila lažna vest da je sa Klintonovima radila mračne rituale, ona je pomodna figura u krugovima belosvetske elite . Čak i da, kao takva, nema veći (o)kulturni uticaj, time uticaj na šira događanja u svetu, Abramović je odličan primer onoga što se dešava. Uostalom, i taj Dišanov pisoar je paradigma užasa postmoderne  koji su duboko u obrazovnom sistemu, i naravno sastavni deo zeitgeista . To je jedan od razloga zašto se bavim doktorskom disertacijom Nikole J. Pešića Okultura u poetici Marine Abramović . Video sam u knjižari očigledno ovo delo pod komercijalnijim imenom Okultno u umetnosti Marine Abramović (ne znam koliko je sadržaj menjan). Drugi razlog za...