Подземље је спас

Ускоро почињем да пишем (најтеже је стати пред бели екран) нови роман који ће се звати План Црвено и базираће се на алтернативној историји у којој су спроведени иначе постојећи планови за рат Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства. То би био њихов трећи међусобни рат. Паралелно, ток радње води у Европи до рата Француске, Италије и Пољске против Немачке, а после краћег примирја ове стране (минус Пољска, плус СССР) се налазе у новом рату. Следе временске линије. Америка новембар 1932 - победа Хувера (други мандат) новембар 1936 - победа сенатора Кенедија (видети чији је канидат) фебруар 1937 - пут Линдберга у Немачку март 1937 - ултиматум Британији: исплата зајма одједном или предаја Канаде и учешће у Бритиш Петролеуму април 1937 - пропада амерички напад на Халифакс, канадски упади на територију САД јун 1937 - упади према Њујорку обустављени, опсада Минеаполиса август 1937 - америчке трупе улазе у Отаву, британска морнарица бомбардује Бостон и Савану октобар ...

Теократија није само један релативно редак (зависи како се гледа) облик људске владавине. Теократија значи владавина Бога. У том смислу под текратијом можемо сматрати комплетну филозофију (како ја ствари посматрам, мада ја своје дело нисам назвао Теократија), или барем тумачење једне од организованих религија, како то ради Соловјев. Сада ћемо дати критички осврт на нека његова виђења. Сценарио Соловљев нема никаквих дилема. Бог је љубав. Бог хоће да га створени свет воли. Зато је неопходна слободна воља  и посредник. Човек (Адам) је Богоземља . Дакле, комбинација и мост између ово двоје. Како то није довољно (Соловјев није много строг према човечанству, па први пад је за њега више грешка...) касније долази Богочовек . Ту није крај са посредницима, јер посредник је и Црква, "општа Црвка" код њега, "Тело Христово". И кроз Стари завет имамо посреднике. Имамо теократију која је неопходна све док се човек на неки Соловљевов начин не поистовети са Богом.  Овде...

Теорема: Овај свет је најбољи од могућих светова (Лајбниц). То је зато што онтолошки бољи свет није могућ. Лема1: Готфилд Вилхелм Лајбниц (1646-1716) био је немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник лужичкосрпског порекла. Између осталог, бавио се и теодикејом (у преводу оправдавање Бога , односно одговор на питање откуд зло у свету), датом углавном у истоименом делу (Лајбниц). Ова теодикеја се разликује од „уобичајене“ по томе што зло не тумачи човековим грехом (или падом), односно слободном вољом. Мада је Лајбниц покушавао да уклопи слободну вољу с детерминизмом, његова теодикеја може и без тога. Занимљиво да је он на неки начин увео појам паралелних (алтернативних) светова . Каже, можемо замислити свет у којем Адам није појео јабуку, Јуда није издао Исуса, а Брут није убио Цезара. Међутим, Бог је од свих могућих одабрао овај свет, а како је Бог најбољи, такав је и свет. Најзад, замислимо шта би све било другачије да су ...

Част ми је представити своје прво филозофско дело СВЕТ - Познавање Природе и "друштва". Дело је писано као аксиоматски систем, има 28 доказаних теорема, које ћемо видети доле (аксиоми и доказивање су у књизи).  Насловна, Ојлеров идентитет, је корисна слика која је већ коришћена у теолошкој рсправи . Доказане теореме 1. Иза сваке јасно изречене тврдње следи доказ. Доказ не мора бити афирмативан. 2. Не постоји доказ који има апсолутно значење. Сви докази су на неки начин релативни. 3. Из једног формалног, неемпиријског принципа никада се не може извести један садржајни, принцип о чињеницама (Петровић). У везу између оваква два принципа можемо само веровати. 4. Свака артикулисана мисао јесте елемент комуникације. Комуникација је увек између две стране. 5. Све оно што постоји може бити предмет разговора (комуникације). Важи и обрнуто, ако желимо користити непротивуречне појмове. 6. Мислим, дакле постојим. (Cogito ergo sum, Декарт) У праву је, али не ...