Подземље је спас

Prvi tekst na poznatom portalu objavio sam 18.02.2017. Sledi presek, citati po vlastitom izboru i zanimljivijih tekstova, po istom izvoru. Tramp i TT sindrom - U najkraćem – ekonomska imperija je dobra po svoju maticu, dok ova može da je održava. Kako američka privreda očigledno nije dovoljno konkurentna prema onima sa kojima bi se udruživala, ona mora da se povlači, da sama sebe zaštiti carinama i drugim merama. Gde može da ispregovara bilateralne ugovore. Samim tim otvara se prostor za nove igrače, koji inače uopšte nisu naivni. Zanimljivo da ovim izgleda dobija oponent koga Tramp smatra najopasnijim – Narodna Republika Kina. Kod nas će se sve ovo osetiti kao manje globalizma – manje njihovog kapitala i nametanja njihovih standarda. Teoretičari zavere - Na stranici piše da Lučić nije samo enigma za čitaoce, već i za mnoge obaveštajne službe. A da, on je beše bio agent MI6. Šta mislite da je neko stvarno bio agent MI6 i da okolo o tome laprda, koliko bi živeo?! ...

Књигу Франса Г. Бенгтсона , давно штампану у бившој држави (Naprijed, Zagreb 1959) нашао сам међу антикварима на Сајму књига. И најзад је дошла на ред за читање, више ради релаксације (што је и оправдала), мада може се из ње понешто и закључити.  Моја драга рече, пошто је прочитала са мном пар страница, да ту књигу као да је писао Викинг, и као да приказује "викиншке деведесете" (што је јасна алузија на нашу недавну прошлост, када су важила једноставна морална начела позната као закон улице ). Заиста, није лоше видети како свадба без десетак мртвих није занимљива (код нас у крају то није свадба, то је свирање - Станислав у Радовану III). Како изгледа заплет пред типичну тучу, или како је боље умрети него дозволити срамоту, па да ти се сви ругају . Или што би рекли The Exploited - Death before dishonour .  Овај свет није лишен осећаја за правду, тежње да се спорови мирно решавају (Тинг - скупштина Нордијаца, па ипак досадно је ако на тингу нема доброг двобоја, до ког...

Већ дуго се бавим ни са чим, тачније са питањем шта је то Ништа, које не само да је нешто, него је изгледа у основи свега. Један од првих мојих блогова баш је назван Ништа , и указивао је на есеј који се бави том темом. При томе сам се више референцирао на физику, па и на филозофско-религијске поставке, него на математику. Међутим, Чарлс Сифе је у својој књизи кренуо баш од математике и нуле која математички представља то ништа (које је нешто, можда и све).  Сифе креће од старих Египћана, да би убрзо прешао на Грке. И једнима и другима геометрија је била основа свега. Код Египћана је то била практична геометрија (премеравање земље), од кључне важности за поновну деобу ораница после поплаве Нила. Како се одатле стигло до пирамида није оно чиме се Сифе бави. Мада признаје веома висок ниво "занатског" знања древних Мисираца, што је блиско ономе што чух на једном предавању како је њихово знање Питагорине теореме било на нивоу рецепта. О египатској филозофији и вери ипак је...

Можда француски избори нису значајни много у светским размерама, посебно ако резултат вечерас не изненади. Тиме, нису ни за нас много занимљиви. Но, појавио се просто вриштећи пример све празнине погледа на свет грађанистичке интелигенције, коју наравно чине умЈетници (и даље тврдим да је боље мене инжењера питати о томе како водити Србију, него глумца Ђуричка, који признајем боље од мене игра будале...) Текст у Културном додатку "Политике" је наравно писан ћирилицом, али биће пресловљен. Мари Даријесек, популарна и високотиражна списатељица, својевремено оптуживана за плагијат , оштра како на перу, тако и на речима, одмах спремно одговара да је она апсолутно за Макрона. Izvesno je da i ne znamo dobro ko je on, osim da je mlad, dinamičan, demokrata, centrista . Ali zato vrlo dobro znamo ko je Marin le Pen i vrlo dobro znamo da ona nije Francuska. Ona ne predstavlja ni ljudska prava, ni slobodu mišljenja, ni prihvatanje drugih, ni antirasizam, ni De Gola, ni Sartra. ...

Капитално дело Владимира Вернадског на неких 600 страница описује феномене о којима живимо, а о којима обично не размишљамо, узимајући тај живот здраво-за-готово. Свака наука лежи на чињеницама које су изван ње, а Вернадски као филозофски скептик  (како сам каже) жели очистити науку, тј. оно што је засновано на емпиријским уопштавањима од уплива "спољног", које долази од религијских и филозофских представа. Истина, Вернадски не каже да наука (у својој бити) лежи на тим чињеницама, отуд и покушај да се она "очисти", о чему мало више кад дођем до критике... Занимљив је избор тема којима овај природњак жели разграничити оно што је емпиријско уопштавање , од онога што то није. Тако критикује абиогенезу , не као нешто што је немогуће, већ као нешто што није научно доказано, а јесте претпоставка која долази од метафизичких и теолошких представа. Научно доказане чињенице неће пасти у воду испостави ли се да нема абиогенезе, тј. да је "живот" (наводници моји...