Подземље је спас

  Београдски Сајам књига, „празник књиге“ како би рекли приучени новинари, вашар као и сваки сајам, а сада и „културни бренд“ као фамозни Гуча & Егзит (без све шале било је такво питање: „Сајам, Гуча или Егзит?“). У принципу нисам од оних који стално траже Ново (пише се тако, фалусно уздигнутим почетним словом), мада нећу терати инат ако се нешто ново, тек написано или преведено на Сајму појави... Овога пута, ипак, прво одох до антиквара, да повољно пазарим половне књиге. По бесрамно јефтиној цени „три за двеста“ купих између осталог и „Осмех Краљевића Марка“, збирку прича Марагерит Јурсенар. Ма шта мислили о величини нашег народа и, последично, културе којом се он дичи, неће нам лоше доћи да исту „испоштује“ и неко са „мрског Запада“. Уосталом, Грци много полажу на ширење својих културних вредности, неће узети здраво за готово да цела европска култура има античко-грчке корене (још су дубљи корени са северног Балкана, односно баш из Србије, али о томе не морамо сада). П...

Засновано на раду Рафаеле Петаконија: О божанствима са више глава код балтичких Словена (Триглаву, Световиду и осталима), објављено у књизи Пад Арконе, Растко Костић. Идеју да су словенски богови на западу били соларна божанства први пут је формулисао око 1850. чешки слависта и хегелијански филозоф Игнас Јан Ханус, који је посебну пажњу посветио на њихове многобројне главе, а такође и немачки научник К. Швенк, који је указао на белог коња. У каснијим истраживањима, међутим, доминира критички дух који је тежи да укине соларне теорије. Најрадикалнију позицију заузео је Е. Винеке 1940, он је целу традиционалну литературу о западнословенском паганизму подрвргао строгој критици, укључујући и постојање вишеглавих фигура. Укратко, Винеке пориче да су западни Словени имали било какве представе (ликове) богова и одбацује сведочанства средњевековних монаха због њихове тежње да сав паганизам тумаче у оквиру хебрејске идолатрије – тзв. Златно теле... Петакони износи своју полемику са с...

„Политика“ је недавно објавила дневник Герхарда Геземана, Немца који је са Србима прешао Албанију. Измучен вишенедељним ломатањем и глађу, надомак Јадранског мора које неће одмах донети спас, а у албанској равници код града Љеша, Геземан износи један свој мистични доживљај. То ми се већ чешће дешавало: ходати читав боговетни дан, прескакати, газити, пентрати се, теглити од пет сати ујутру до шест навече по блату до колена, ретко наићи на неко суво место на коме би се могло мало предахнути, а при том те непрестано гони једна мисао: бродови у медовском пристаништу. А онда одједном, пошто се током целог дана није обраћала пажња на устрепталу атмосферу, која после дуготрајне кише подсећа на наше априлско небо, у тренутку кад већ сав исцрпљен застајеш клецавих ногу и тупим погледом зуриш у даљину, тада се одједном пред твојим очима указа она тврђава у жућкастој светлости предвечерњег неба ишараног прамењем тамних облака. И тада ти се поглед усмери у том правцу и по први пут те тог дана ...

Poštovani, s obzirom na ažurnost kojom Studio B radi na rešavanju problema građana pišem vam ovo, mada tek pošto su ti problemi postali neizdržljivi. Naime, put prema Batajnici je već duže vreme na dva mesta presečen, što dovodi do velikog maltretiranja i što je nedopustivo. Batajnička petlja na obilaznici je trebalo da bude završena 28.09, dakle tu je rok prekoračen. Radovi prave velike probleme jer se veliki deo saobraćaja sa prekinutog auto-puta prema Novom Sadu prebacje na batajnički improvizavanom cestom. Osim toga, bilo je moguće da radovi na petlji sačekaju završetak radova pristupnim komuinikacijama mosta Mihajla Pupina (kako čujem da će se zvati). Ti radovi su posebna priča. S obzirom na značaj komunikacije koja je zbog 100 m izgradnje sasvim prekinuta bilo bi razumno da se radi makar u dve smene. Ja sam video da u pet popodne nikog nema na radovima. Takođe, na osnovu gomila građevinskog materijala sumnjam da se tih 100m koristi kao stovarište za ostatak radova. To je nedo...

Промоција романа Свет Агарте биће одржана 10.10. (петак) у 19 часова, кафе-књижара Маргарита, Мајке Јевросиме 8, Београд. Говориће Владимир Ђурић Ђура, и наравно издавач и аутор.