Čudni doktor, Skarletna veštica i... magija
Another other other me Spolja gledano, dakle nekome ko je samo čuo za Marvel i možda nešto pogledao/pročitao moglo bi delovati da oni samo daju priče u svom bajkovitom univerzumu (koji s našim dele neke "spoljne odrednice"), priče koje mogu imati svoju unutrašnju logiku, sistem (prof. Tolkien je to nazvao subkreacija ) ali ni to ne moraju, već recipijent prosto uživa u radnji, tj. akciji. Izgledalo bi da podžanr superheroja spada u epsku fantistiku, koju inače odlikuju herojske priče... Ali to nije tako jer viđamo manje ili više ubedljive pokušaje naučnog tumačenja , od kriptonita pa do grananja vremenskih linija. Tako će u End Game sa dosta samopouzdanja dati svoje viđenje putovanja kroz vreme i naravno paradoksa (vidi se u raspravi aktera šta valja činiti) gde se čak ograđuju od "loše fantastike" jer stvari tako ne funkcionišu . Mada je i njihovo rešenje daleko od idealnog... Kasnije će u Lokiju to, tipično marvelovski, bolje objasniti preko centralnog autori...