Подземље је спас

Када сам писао блог о постнихилизму , размислио сам да се припремим. Можда тај појам постоји "само у мојој глави", као тежња да се превлада савремени нихилизам, а да се не сведе све на грчевито држање за старо (од којег тешко да све може бити ванвременско ). Требало је погледати шта други мисле о томе... И нашао сам понешто, везивало се за у наслову поменутог Ничеа. Али један кратак текст биле су неке либералне геј глупости . Фраза "не угрожавати другога" не значи много, јер сваким својим актом другога можеш да осујетиш у нечему, он може то да сматра угроженошћу, био или не у праву. Фраза "избегавање насиља" значи нешто више, али тешко да је ти либералисти доследно примењују - онда нема  punch a nazi , антифа и осталих другара... Тако сам решио да онај текст буде стејтмент , једноставно надахнута изјава шта за мене значи постнихилизам , и надам се да сам успео да се одразим . Иако сам у расправи чуо како "Срби постоје дуже од Ничеа", што би...

Свака сага има свој крај, па има га чак и шибање мртвог коња. Са овим последњим филмом имам своју малу сторију, јер прво сам пристао да гледам са ортаком, онда је у 2Д био само у 16ч (а није ми се због тога излазило са посла раније), па нисам хтео да гледам после неких критика (пало ми напамет да идем на расправу у Комарчића без гледања филма, али са мишљењем, кад може тако С. Жижек, нисам отишао), па сам одлучио ипак да гледам, па је опет било само у 16, па сам чекао викенд, па за викенд није било у Таквуду, па сам нашао у Делти недељом и на то једва стигао... И кад (најзад) причамо о филму, можемо кренути само од Императора!  Да, појављује се Шив Палпатин, и да - не покушавајте то да повежете са његовим последњим доживљајем, што је био пад у умирућу Звезду Смрти (ух, како речено!) у шестој епизоди. Мислим то како је "објашњено" (заправо је само то рекао, па верујте на реч "Оцу Лажи") да је вукао све време конце је оно што "они рационални" зову PIDO...

У последње време се дигла велика фрка око нечега што крсте GONGO -  government-organized non-governmental organization ; или на српском звучи још глупље, али чињенично тачно - владине невладине организације .  У предстојећем тексту ћемо видети зашто потписник ових редова одавно пише "невладине" организације (јесте, са наводницима), како је развој текао до данашње тачке, шта је добро у том развоју и шта нам ваља чинити, или барем које поуке можемо извући. За оно прво кренимо од саме дефиниције: GONGO -  government-organized non-governmental organization  set up or sponsored by a government in order to further its political interests and mimic the civic groups and civil society at home, or promote its international or geopolitical interests abroad. Дакле, пардон мај френч , реч је о организацијама које су инсталиране или спонзорисане од стране влада да би имитирале цивилне групе или "грађанско друштво", или промовисале интернационалне или геополитичке инт...

У бесконачном простору безброј светлих кугли, а око сваке дванаестак мањих, осветљених, које круже око њих, топле изнутра но очврсле и хладне коре, на којој је извесна скрама буђи произвела жива и спознајућа бића - ето то је емпиријска истина, стварност, свет . Тим речима почиње Артур Шопенхауер другу књигу свог капиталног дела Свет као воља и представа . Подсећа то на оно како је Доријан Нуај описивао свет у својој књизи Божанска револуција катастрофе , прва поглавља - Космологија . Свемир као луч светлости у бескрајном океану тмине, осуђена на своје неумитно гашење, где ако ћемо реално ни Бог не може ништа... Ова друга књига, издање које сам ја читао, има 555 густо куцаних страница солидног формата. Сасвим доста да се одустане и од намере да се књига представи "као таква", по поглављима, задатим темама... Стога ћу се ограничити на оно како сам ја употпунио своје виђење Шопенхауера читањем ове књиге.  Оно што сам очекивао било је дело које ће давати научна опра...

Сматра се да само човек поседују појмове о стварима, што му даје јасне предности (такође узрокује само човеку знане проблеме). Животиња реагује инстинктом, за њу постоје само ствари сад-и-овде, док нема знања о појмовима, који су апстрактни. Мада се вишим животињама понекад приписују "протопојмови", њихови замеци. То је логично ако не очекујемо неку тачку дисконтинуитета после које бисмо могли рећи "е сад је човек", а да је пре тога била (само) животиња. Како такве тачке нема, знање појмова се постепено развијало и на неки начин је већ било присутно, барем међу вишим животињама. Ови појмови су и даље укорењени у инстинкт, и тешко их је разликовати, пошто су (према свему што знамо) знања животиња биолошки преношена, а писму нема говора, док је "усмено предање" крајње дискутабилно... Овде ћемо користити филозофске термине за које је претпостављено да су читаоцу интуитивно јасни (појам и инстинкт), па нећемо кренути њиховим дефиницијама. Објашњење појмова...

Драге моје и драги моји, Своју овогодишњу посланицу започећу причом. (Они који не воле приче, као и они који немају живаца за дугачке текстове, нека одмах пређу на пасус са наравуоченијем.) ПРИЧА О ПТИЦАМА У оно време кад је створитељ стварао земљу и живи свет на њој, након што је створио биље и нижа, пливајућа, гмижућа и ходајућа створења, као прве топлокрвне живуљке створио је птице. И даде створитељ птицама ноге за ходање, перје зими да им је топлије и крила да и летећи храну могу хватати. И рече створитељ птицама: Створио сам вам земљу да је населите и пространства над њом да летите; ето вас па се множите и настављајте се на земљи и над земљом, све вам дадох. А дајем вам и избор: хоћете ли живети на тлу или ће вам облаци животни циљ бити на вама јединима одлука је које ћете царство пригрлити. Само добро одмерите пре но што се опредељењу одлучите: сваки избор има и лоше и своје добре стране, а назад нема. Оне од вас које се за тло одлуче, имаће на тлу и у тлу хране у...

Владика Српске православне цркве и световни управник Црне Горе Петар II Петровић Његош (1813-1851) у свим својим радовим, као и државничким повељама и дипломатској преписци, своје поданике је јасно и недвосмислено називао Србима, тј. етнонационална самобитност становника Црне Горе је могла бити само српска с обзиром да су им порекло и традиција, обичаји и језик еминентно српски. Познато је, рецимо, да само етнонационални Срби славе славу што је управо био и остао случај са Његошевим поданицима (уосталом исто као и са македонским Словенима који се данас национално опредељују као "Македонци"). За Његоша је термин "Црногорац" био регионалног карактера али никако као посебан етнонационални или етнолингвистички етноним којим би се означила посебна етнонација тзв. Црногорци. Другим речима, из свих Његошевих дела јасно провејава порука да су сви "Црногорци" у етничком и лингвистичком смислу само Срби који живе на територији Црне Горе (или у држави Црној Гори)...