О користи и штети историје за живот
Смисао за историју, ако он необуздано влада и повлачи све своје последице, искорењује будућност, јер разара илузије о постојећим стварима и одузима њихову атмосферу у којој једино могу да живе. Историјска праведност, чак ако се стварно и најчистијег срца врши, ужасна је врлина зато јер увек подрива и руши оно живо: њено суђење је увек уништавање. Ако иза историјског нагона не делује никакав градилачки нагон, ако се не разара и не спрема да нека већ у нади жива будућност на рашчишћеном земљишту изгради свој дом, ако само влада правда, онда се стваралачки инстинкт обеснажује и обесхрабрује. Нека религија, на пример, коју под владавином чисте праведности треба претворити у историјско знање, религија коју скроз наскроз треба научно спознати, на крају тога пута уједно је уништена. Разлог се налази у томе што се код историјског прорачунавања сваки пут обелодањује толико много лажног, сировог, нечовечног, апсурдног, насилног, да се варљиво расположење пуно пијетета, у којем се све што ...