Подземље је спас

  Ako je Breaking Bad Šekspir, onda je Better Call Saul - Dostojevski . Tako bi se ukratko mogla opisati razlika u senzibilitetu između dve Giliganove serije. Posebno kraj ove serije deluje kao Braća Karamazovi .  Ako bih se ipak odlučio da mi je serija Better Call Saul bolja, a tu je kod mene mrtva trka, to bi bilo zbog veze Džima i Kim. Koliko ima samo romantike u tome kad podele cigaretu (prva i pretposlednja scena u kojima ih vidimo zajedno), nešto manje u svakodnevicama kao što je zajedničko pranje zuba (više puta u seriji), a tu je i onaj pokret rukama-kao-pištoljima, ali to je tek kad je Kim nedvosmisleno na Džimovoj strani.  Pa kakav je lik Kim Wexler?  U prethodnom blogu (prve tri sezone) nisam mnogo pisao o njoj, čuvao sam za kraj. Krenimo od njene pojave, a za nju je svojom glumom zaslužna fenomenalna glumica Rhea Seehorn . Kim je zgodna devojka, vlasnica najlepšeg para nogu koje sam video u poslednje vreme na malim ekranima te-ve prijemnika . Ona izgled...

  svojevrsna evolucija svesti na liniji ja- ne ja- sve ja PUTOVANJA MALOG DIVA – EPSKA SAGA MAGIJSKOG REALIZMA               Knjiga Putovanja malog diva , Ivana Vukadinovića, je roman sasvim specifične strukture, koji ću predstaviti na neformalno-formalan način. Neformalno, jer autora lično poznajem, pa ću sebi dozvoliti nešto opušteniji ton. Formalno, jer postoje forme koje je Ivan koristio kako bi izgradio svoju paradigmu romana koji, žanrovski, spada u magijski realizam , premda sam autor tvrdi da je u pitanju „runski roman“. Složio bih se sa tim, ali samo po pitanju sadržine i narativnog toka koji je, kako će se pokazati – sasvim oslonjen na tumačenje Runa i tzv. starijeg Futarka, odnosno redosleda Runa koji datira iz perioda od prvog do osmog veka, kada se pojavio takozvani mlađi Futark. Ako i jeste runski roman, onda je prvi u nizu koji treba nastaviti.          ...

Камен не зна да је камен, тек за човека камен је камен.* Радован III Овај свет, исти за све, није створио ниједан бог и ниједан човек, него је увек био, јесте и биће вечно ватра жива која се с мером пали и мером гаси. Хераклит Мрачни Ја нисам писац, ја пишем. Петер Хандке Можемо прећи директно на ствар, импликације ћемо већ видети - у праву су били Хераклит и Шопенхауер, а не Платон и Кант .   Ја нећу да се огрешим о Платона, кога нисам много читао, ни о његов свет идеалних идеја. Знам да је говорио о непромењивим архетипима , као што су Добро или Лепо... Не знам да ли код њега постоји, рецимо идеја стола , у коју би се морао уклопити сваки појединачни сто, иако наравно не може бити идеалан сто . Видећемо да постоје баш таква тумачења Платона, односно реализма категорија . Но значи ли то да је сто и даска стављена на ливаду, јер она може послужити као сто ?! Ако је дефиниција стола да има ноге, колике су ножице довољне. Пет сантима!? Оваква разматрања су слична онима дијалекти...