Канон потиштеног ума
Дејан је убеђен у то да власт разоружава грађане не би ли тако државу претворила у силеџију чија је самовоља неограничена. Остало му је још педесет метака. Испалио је два оквира на полигону с препрекама и захтевним условима. Звекнуo је „мики мауса“, покретну мету од хардокса, два пута са удаљености од двадесет метара, то га је донекле орасположило. Можда је најбоље у анализи дела кренути од самог наслова. Који је то ум потиштен видећемо већ тијеком овог блога, али шта му значи оно канон? Реч иначе дословно значи правило, а користи се у различитим контекстима. Може бити црквено правило или списак онога шта је кошер (а шта онда није) у некој стрип-филм франшизи. Може бити чак и музичко дело , и протагониста романа покушава да напише Шубертов канон, али не да му се ... Ту видимо још једну од вишезначности у роману. Јер онда даје свој канон, у смислу правила (не оног нултог Џордановог , шалу с тим имамо на самом почетку), него инверзију Кантовог категоричког, названог као и р...