Silo

Odavno rekoh kako prave originalnosti nema... pa recimo od Šekspira (mada je i on radio uglavnom po antičkim uzorima i legendama kao što je ona o Amletu). U takvoj situaciji, a posebno u žanru koji se još uvek imenuje kao SF, sasvim je legitimno pričati o tome na šta nas neko delo podseća. A da to ni po čemu ne umanjuje vrednost dela...

Tako, kada sam čuo da je radnja serije (Silo - 2023, dakle sveže urađena) smeštena u silos iz koga nema izlaska (osim, videćemo, po cenu života) i niko ne zna od kad su i zašto tamo, to je odmah pobudilo neke asocijacije. Prva je, zanimljivo, bila Kusturicin (ili se kaže Kusturičin?) Underground, ali sam znao da to ne može biti poređenje. Da i ne ulazimo u umetničke domete, taj film nije SF nego neka mračna komedija u kojoj je sve vreme jasno da "negativac" drži ljude u zabludi zarad nekih svojih ciljeva, a fim to prosto prikazuje, kao alegorija (dakle cilja na neke druge negativce).

Mnogo realnije bi bilo poređenje sa starim filmom Loganov beg, jer tamo junak mora da beži iz zatvorenog u spoljni svet. Ali to je distopija koja mora da ima barem neki izvitopereni šmek utopije (za "sve" kao što je Brave New World ili samo za odabrane - Hunger Games). Ali ovde ne samo da imamo nekakve demokratske institucije nego i život koji nam deluje običnim (iako je ograničen na cilindar od nekih 150 spratova nastanjen sa nešto više od deset hiljada ljudi). Film bi mogao biti postapokalipsa, samo kad bismo znali posle koje apokalipse dolazi (dosta, mada ne previše dugo, pre više od 150 godina, ne znamo tačno koliko) ili barem da je apokalipse uopšte bilo, u šta se sumnja, a što nam biva razjašnjeno na kraju sezone.

Stoga je najbolje porediti sa nečim što i nije umetnost - Platonovom Pećinom, dakle tim mitom ili jopet alegorijom (Platon nije napisao takvo delo, reč je o alegoriji umetnutoj u njegovu Državu - De Republica). Jer ovde imamo "lažnu realnost" tog Silosa u kojoj nas "čuvari pećine" žele zadržati, prikazujući nam senku, tj. lažnu i izvitoperenu sliku prave realnosti spolja... Samo što na kraju vidimo da nije baš tako. Naravno, kad se setimo Platona, sećamo se modernih dela fantastike, pre svega Matrixa. Paralele su sasvim na mestu. Kao gledalac mogao sam na nekim mestima (o)setiti Kafkinog Procesa ili legendarne postapokalipse Soylent Green.

Naravno, iz ugla vlasti, to može izgledati sasvim drugačije, pri čemu to čak ne mora biti neiskreno ili sa više uživanja u tome nego stvarne nužnosti - još jedno poređenje, uporedimo vlast Silosa sa recimo Fedrom u The Last Of Us. I tu kad kažem vlast, mislim vlast na svim nivoima. Oni koji znaju da je njihov svet umalo nestao u pobuni od pre 150 godina (što i nije toliko mnogo, zapravo je neki limit granice ljudskog sećanja u smislu da je deda očevidac to ispričao svojoj unici kad je bila mala, ona svom unuku... nekakvo nejasno sećanje vidimo i ovde), nestali su, kako se misli svi digitalni dokumenti - a oni se zapravo stalno uklanjaju. Takođe, ono što im je jasno - u zatvorenom svetu od deset hiljada stanovnika nema mnogo prostora za greške.

Ali kroz radnju ćemo doći dotle ko je tu zapravo vlast. Dotle nešto o klasnoj strukturi koja je sasvim vidljiva, predstavljena prosto dubinom na kojoj neko živi - pogađate oni dublje ukopani su nižeg statusa. Ali kroz atmosferu serije vidimo da razlike nisu mnogo velike. Još jedno podsećanje je na ono što Orvel reče u svom objašnjenju (u okviru knjige) 1984. - atmosfera je kao u opsednutom gradu gde je komad konjetine pravo bogatsvo. Ovde, istina rekli bismo, nema prave gladi, o onome šta jedu ljudi u donjim spratovima više postoje predrasude. No ni oni iznad ne mogu uživati u nekom bogatstvu - budući da nigde ne mogu otići, a svejedno moraju reciklirati resurse, razlike u kvalitetu života zapravo su minimalne - malo bolja hrana, bolji stanovi, održavanje (od kojeg više štete nego koristi), više svetla (i o tome uskoro). Što ne znači da ne postoje statusne razlike i pokretljivost je minimalna, mada postoji (u smislu da neko sa srednjih nivoa ode niže, ili da se neko od dole uspne, dođe na funkciju).

Ako nema neke apsolutne originalnosti (do sada se potrudih da dokažem kako takva i ne postoji), ne znači da nema razlika u odnosu na aktuelne SF serije. Kod savremenih imamo uglavnom trend izgrađivanja likova a ne svetova. Ovde vidimo da World Building uzvraća udarac - kada se naša predstava sveta često menja, a naše teorije bivaju opovrgnute, nekako "ne vidimo" toliko likove, više od njihove prirodnosti nije nam ni potrebno, a ovde likovi deluju sasvim prirodno, uklopljeno u radnju. Čak ni više backstoires nisu nam presudne "na kraju" kad ga skoro svi zanimljivi na početku ne dožive! Još jedna paralela je sa Martinovim serijalom gde "glavni lik biva ubijen na početku", kako mi je davno rečeno - zapravo na kraju prve knjige. Pa ovde je više likova za koje smo očekivali da budu "glavni" stradalo, ostavivši tako samo Džuls koja sa dna Silosa, iz sveta Mašine dolazi na mesto šerifa. Neću ulaziti ni u njeno profilisanje, samo ću pohvaliti ne samo osmišljavanje lika, nego i igru Rebecce Ferguson koja se nije toliko proslavila u Dini (više je do Vilneva, koji je njen lik - gospu Džesiku - video kao sociopatu). 

Najzad, neke stvari se mogu reći samo kroz radnju, a onda su nužni i pravi spojleri. A prosto je neverovatno koliko je toga rečeno već u prvoj epizodi. Serija počinje kao priča jednog "običnog" para u neubičnoj sredini. Ženi uklone kontrolu rađanja (spravicu tamo dole) koja je veoma bitna u  zajednici koja živi na veoma ograničenom prostoru sa oskudnim resursima. Njima je dakle odobreno da imaju decu, samo treba prionuti na posao, a par je već stariji. Žena saznaje da joj neće dozvoliti (ali koji "oni"?) od svoje savetnice za plodnost, takođe da postoje još neke misterije, do kojih dolazi preko IT momka... Njen muž šerif na sve to gleda s nepoverenjem.

Ali kad kažemo šerif, dolaze već neka pitanja. Da li je on jedan od više šerifa? Isprva pomislih da u tom silosu ima mnogo više ljudi. Jer ako je glavni šerif, onda on jeste vlast, a deluje da dosta toga zapravo ne zna. No ubrzo ćemo videti da ne zna ni gradonačelnica, pa onda ne samo da posumnjamo na tzv. vlast u senci (ili ti deep state), nego vidimo i zvaničnu instituciju koja je sumnjiva jer je nekako iznad šerifa i gradonačelnice - Judical, odnosno sudije i njihov odeljenje...

Na kraju žena odlazi "da čisti" (to clean - ako neko svojom voljom (čak i ako mu neko pomogne u odluci) nedvosmisleno iskaže da želi izaći iz Silosa, on ili ona to može, ali da se nikada ne vrati, a u praksi pada mrtva ne mnogo pošto je izašla, ona ili on može da čisti kameru kojom jedino stanovnici Silosa vide spoljni svet; niko ih ne može naterati, al svi koji su izašli ipak čiste - svi do kraja ove sezone). Treba dodati da prva epizoda odiše nekom sumornom atmosferom koja me je podsetila na Andor, iako je početak te serije mračan u tradiciji noir filmova, a ovde čak ima previše svetla. No previše svetla, nedostatak mraka, deluje i kao tama. Setimo se 1984. i Ministartva ljubavi u kojem se ne gase svetla... U narednim epizodama vidimo da ipak nije sve pod konstantnim svetlom, noću se svetla prigušuju, a postoji strah od potpunog mraka. Utisak prve epizode su i minimalistički enterijeri u kojima ništa i ne pokušava da nadomesti nedostatak spoljnog sveta - imamo recimo nekakve lampe tamo gde bi bili prozori i to je sve u tom smislu...

Prošlo je već neko vreme i šerif Holston saznaje da stoji neka misterija iza odlaska njegove žene, da ona nije bila baš nerazumna kada je tako odlučila. I da je ubijen onaj koji joj je dao tajanstveni hard disk (dobar deo ove sezone je potraga za tim diskom). On kreće u nekekvu istragu, ali zbog ljubavi prema ženi koju je izgubio ili osećaja da je sve to previše za njega (jedno ne mora da isključi drugo), odlučuje se za "lakše rešenje" - da i on čisti umesto da misteriju rešava iznutra. Tako će saznati šta je stvarno njegova žena videla - pošto mu je pre svog odlaska najaviti da će čistiti ako stvarnost nije onakva kakvo je kamere prikazuju. I mi vidimo šta šerif na kraju vidi i kako je to prelepo!

No pre nego što je otišao šerif je prema tradiciji imenovao naslednicu - ženu bez koje ne može mašina bez koje ne može da opstane Silos. Ona je bila u tajnoj vezi sa onim IT likom kojeg su navodno ubili. Isprva ne želi da pristane jer svoj posao smatra veoma bitnim, ali kada vidi izgravirano na TRUTH na znački koja joj je poslata pristaje pod jednim uslovom - to je generalka Mašine, što je ime treće epizode i jedne od najnapetijih. Tu ćemo videti kakav strah nastaje od zamračenja (isključenje glavnog napajanja) i nereda koje bi ono moglo izazvati. No kako Džuls kao novi šerif dolazi i tek mora da se dokaže (ne bi li na kraju otkrila ko joj je ubio momka) događaju se novi slučajevi - ubistvo gradonačelnice, pa starog zamenika, jedno za drugim. Tada već imamo petoro likova koji su mogli biti ključni ili barem bitni za radnju, a da su eliminisani!

Naravno, kada imamo ubistva, gledamo ko ih je ubio (ili to naručio), pa onda ćemo ga smatrati za "negativca". Prvo je sumnjiv IT guy (nisam zapamtio ime, na slici levo), šef tog bitnog odseka kojeg smatra, i u jednoj prilici to i objašnjava, bitnijim i od one mašine. On postaje gradonačelnik. Ali nekako je suviše očigledno da bi to bio on, nekako on deluje previše sumnjivo. Postao je novi ("privremeni" - do kraja sezone se ne menja) gradonačelnik posle one koja je 40 godina birana na tu funkciju. Mada nikako ne bismo pomislili da je ubistva planirao samo zbog toga... Tok radnje nas odvlači od njega. Sledeća je sumnjiva sutkinja Medouz, nekako svi nalozi dolaze od nje. Džuls kreće da je lično ispita. Ali ispada, ona sama to nerado priznaje, da je ona ucenjena,+ da je "u džepu" ima Sims (na slici desno), obezbeđenje Sudstva. Predstavlja se kao čovek koji samo verno sprovofi Pakt (Osnivača), ali...

Sims svakako vodi operacije. Veoma je indikativna scena u kojoj svom saradniku pokazuje vrata "iza kojih su ljudi koji vladaju Silosom", što me je podseti na Kafku i ono iza ovih vrata su još opasnija vrata... On tog čoveka proglašava za svoju Senku (Shadow je zanimljiv koncept - svako bitan ima svog spremnog zamenika koji uči pored njega, Džuls je u mehaničkom imala senku, a na početku je i sama bila senka...), ali ga odmah ubija pošto je ovaj već bio previše eksponiran u ubistvima i pokušajima ubistva... 

Džuls će uhapsiti Simsa da bi nju samu jurili. A kada je stignu, ispada da je glavni "negativac" ipak onaj IT sumnjiv od početka. Biće tu još dosta obrta, potere i izvlačenja od iste, saznavanja istine... No! Ako je ovaj IT glavni krivac, dobijamo zapravo veliku demistifikaciju svega. Reč je prosto o nekome ko pomoću tehnologije (kamere postavljene u stanove) može mnogo toga da zna, to zloupotrebljava, i bar u nekoj meri deluje da uživa u tome. Nikakve zavere, prosto čovek koji koristi ovlašćenja koja ima da bi sebi pribavio više moći. To naravno ne znači da tajne nema, ali sezona se mogla komotno završiti time je "sistem" održavao negativac koji ni sam ne zna šta veliko stoji iza, samo se boji promena.

U međuvremenu je Džuls, pa i njen zamenik, saznala ponešto o svetu ranije (iz jedne slikovnice), o tome da su svi špijunirani, da sumnjivi ne mogu imati decu, pa na kraju vidi šta su videli Holston i njegova žena pre njega, oni koji odlaze da čiste. I ona odlazi da čisti, i tad nastupa poslednji veliki obrt!

Ali pre tog obrta jedan ne baš nebitan detalj. Njen zamenik je opsednut Paktom koji je nešto između Ustava i Biblije za Silos. On je imao karijeru u Judical, a njima je Pakt veoma važan. Džuls se teško naterala da ga pročita, mada je na neke stvari uspela da se pozove... Osim toga taj zamenik ima Sindrom, neobjašnjenu bolest koja se eksponira drhtavicom ruku. Bolest koja se skoro uzgred pojavljuje i ne znamo koliko je tačno rasprostranjena (a svakako da je ima) deluje mi kao neki sindrom stanja u Silosu - da u nekom njegovom redovnom funkcionisanju nije sve kako treba, možda nije ni održivo. To baca drugačije svetlo na više puta ponovljene izjave kako Džuls ne može i ne sme ugrožavati živote velikog broja ljudi (kao ni ostali koji odskaču). Ali šta ako je Džuls "u pravu", a ostali na vlasti nisu? Pri tome treba imati u vidu da Džuls nema jasnu poziciju osim da sazna istinu (i drugi da je saznaju), a onaj IT guy i svi koje je naterao na poslušnost da sve ostane isto.

Sam kraj, a to je ono što Džuls vidi neću eksplicitno opisati. Možda se iz dosadašnjeg izlaganja (ko nije gledao seriju, a čitao je do sada) može i naslutiti. Reći ću to ovako. Šta ako se ispostavi da nije lažna ona realnost koju vidimo iz Pećine, nego ono za šta smo misli da je prava realnost koju od nas kriju?!

To inače ne znači da nema stvari koje se i dalje kriju od nas, pri čemu pomažu slike koje se puštaju onima koji idu da čiste (to je ono što me je podsetilo na Soylent Green). Recimo drugi silosi, prava priroda sukoba od pre 150 godina. U svakom slučaju, ovakvim završetkom sezone ispada da pravih negativaca nije ni bilo, da svako jednostavno ima svoju perspektivu. Što podseća na još jednu seriju, onu sa radnjom iz vremena Hladnog rata, koje je takođe obilovalo zaverama i paranojom - The Americans. 

Ivan Vukadinović