Подземље је спас

Рече ми један од надобудних, на Дискусијама о религији и атеизму , како би ваљало да прочитам неку књигу (а не да судим предрасудама). Читам ја, итекако, само предност дајем класицима, па и атеистима "старе школе". Свеједно, иначе сам намеравао да нешто прочитам и од ових нових . Њихов папа Докинс није ми (први) избор, јер сам је повукао оно што рече у књизи Себични ген , која ми је барем по наслову најзанимљивија. Осим тога, читао сам већ Порекло врста , "већег мага" Дарвина, истина давно, и није ми биологија у врху интересовања, а физика јесте. Посебно, већ ми релативно (да не кажем добро) познат проблем настанка света (нечега) ни из чега. То је одредило мој избор на Сајму књига, када видех да је књига преведена и има да се купи... Ако је тема књиге, како је на неки начин најављено, помпезно рушење теологије, те укуцавање последњег ексера у мртвачки сандук оног злоће Бога (којег мрзе они који мисле да је мртав), већ из два предговора може се видети како је ...

Нас превасходно занимају Словени и да би ово замршено клупко имена некако разјаснили, потребно је да имамо руководећу нит. Она ће се свакако појавити ако не испустимо два основна момента загонетке. 1) Како се могло догодити да су се германска племена у 4. веку наводно распростирала од Темзе до Дона кроз читаву Европу, а у 7. и 8. веку имамо податак како се тек боре за проширење на исток од Рајне и Елбе? Шта их је то могло уклонити током три века са простора од Елбе до Дона. 2) Како се могло десити да Словени, чија је прадомовина, наводно, у Полесју које захвата пространство тек половине једне Енглеске, током 6. и 7. века запоседну Балканско полуострво све до Пелопонеза, целу централну Европу и појаве се чак западно од Елбе? Радивоје Пешић, Велесова књига, Разматрања и материјали Овакав модел, за који у другом питању Пешић жели да буде објашњен, добро нам је већ познат, и ја сам га раније у шали назвао модел Великог Праска . Јер просто нам тако делује, да су се Слове...

У неколико коментара поводом Трампове победе, која је иначе битан део већ владајућег тренда, рекао сам: Готово је са неприродним политикама . Сада ћемо видети шта је писац тиме хтео рећи. Јер израз "природно" јесте често (зло)употребљаван, при чему ће неки либералиста искористити прилику да запиткује -  а шта је то природно?! Талас чији је Трамп део иначе се назива популистичким, при чему је популиста онај ко се позива на вољу народа. Али, Трамп је добио нешто мање гласова од Хилари, истина расподељених на преко 2/3 теориторије Сједињених Држава (електорски систем ипак није без разлога уведен). За Брегзит је гласало процентуално тек нешто више људи него за ЕУ, мада је то већ предност од милион. Популиста ће рећи, или подразумевати, да је "његова" народна воља природна, чак и ако је тренутно у опозицији. То нас онда доводи до вриштеће потребе да дефинишемо: па шта је то природно!? У помоћ ће нам прискочити филозофија, конкретно Шопенхауерова водећа мисао - Св...

Прва дигресија: Пре неких десет година био сам на промоцији књиге вилинских прича, инспирисаних домаћим етно-мотивима (претерано би било рећи митологијом), у клубу фантастике Лазар Комарчић. Тада сам упитао што се не направи нека епопеја, која би објединила у јединствену радњу такве мотиве домаће митологије и фолклора, дакле роман... Како то у романима бива, радња би обухватала некакву борбу добра и зла. Дакле, реч би било о делу епске фантастике , нешто као Господар прстенова. Оно што ми је тада пало напамет, као домаћи пример, био је култни филм Чудотворни мач (Баш Челик) . Од онда смо имали прилике да видимо домаће романе епске фантастике, базиране на домаћој митологији, рецимо Косингас. Међутим, ја тај роман нисам читао, али Петрушки змај Милене Стојановић јесам, па ћу о њему нешто рећи... Друга дигресија: Не толико година раније, у једној од бескрајних форумских дискусија рече лик како се безразложно сматра да је Средњи век био некакво мрачно доба. Питао сам га - реци на шта...

Svaki atom u svemiru je međusobno povezan. Vrijeme i udaljenost ne znače ništa u razmjeni energije ili informacije između bilo koje točke u svemiru (pa i u samom čovjeku). Vakum koji 'popunjava' 99.99% prostora u svemiru, u čovjeku, pa i samom atomu je polje beskonačne energije i potencijala iz kojega se manifestiraju sve pojave u svemiru kao savršena kreacija s točno određenim redom i svrhom. Čovjek i ova fizička realnost je samo jedna od tih savršenih kreacija. Posljedica toga je: Svaki događaj u svemiru utječe na sve u svemiru i to instantno. Klasična fizika se temelji na pogrešnoj pretpostavci da točka u prostoru ne može utjecati na drugu točku nakon određene udaljenosti. 'Lokalnost' događaja ne postoji , tj. govorimo o 'nelokalnosti' kao temelju svemira i svega oko nas. Čovjek može mislima i osjećajima utjecati i mijenjati fizički svijet (onaj koji percipiramo s svojim osjetilima). To je sasvim jasno, ako promatramo na ljudsku misao ili emociju ka...

У овом разматрању искључићу неке високо-емотивне разлоге због којих славим, а најлакше их је описати речима "да им видим фаце". Па видео сам, идемо даље (уз славље у ходу!). Такође, нећу помињати некакво препознавање које сам имао од како на тјубу открих "нову десницу" која је листом стала уз Трампа - Лудог Стеву, Лорин Саутерн, Блекпиџн (који управо слушам), оног лудака који виче како је у току светска националистичка и популистичка револуција, Шуонхед (или тако некако), исл. Још увек ми је контроверзан концепт по којем би се могла "Америка поново учинити великом", што је била Трампова парола. Хоћу рећи, далеко од тога да сам уверен како би било добро да чак и "Трампова Америка" буде велика. Добро, можда на својој хемисфери... Са друге стране, рационално ћемо сагледати шта Трампова победа може да носи у будућности. Но пре тога три глобалне могућности Америке и светског естаблишмента, без обзира колико је тај естаблишмент утицао на ову вел...

Kосмогонија обрисана због ауторских права.    

Недавно сам одгледао занимљив клип о односу материје и ума. Пре него што ће да представи "своје", предавач је у духовитој критици изложио како су у основи исти именом веома различити погледи на свет. На тако нешто сам већ раније указао, односно признао сам себи да би свој поглед на свет могао назвати и сасвим другачије, уз неке ограде. Па да видимо онда да ли су ум и материја сасвим раздвојени, или можда прво произилази из другога, или како већ. Како је тај проблем "решаван". Дуализам је у филозофију увео Рене Декарт. Проблем интеракције духа и тела, односно ума и материје, ако су већ они одвојени он није решио. Не, није пинеална жлезда , иако се доста "мистике" може исплести око ње. Барем то није јединствени посредник између "духа" и "тела", а ако има више места међусобних контаката, како можемо тврдити да то нису две стране истог новчића!? Ипак, дуализам је некако "дубински" опстао у погледу на свет савременог човека...