PatriJotska је мука преголема

Сада ћу ви објасним зашто су „десничари“ окси-морон судбине клете, а узгред и зашто их скоро увек пишем с наводницима. До сада је то било у разним коментарима, али у сусрет Новој години, ајмо на зид!

Кренимо од очигледног изборног резултата. Ајд да се не бавим с тим ко је а ко није прешао цензус, било би занимљиво но такође и разводњавање, цела та опција (у најширем, а занимају их разне теме, тако да кажем) добила је око 15 одсто гласова. Јери то треба да одређује државну политику?! И поред тога они су спремни да све остале назову издајницима. Или су можда остали заведени?! Биће речи и о томе… Убригенц, 15 одсто је негде у јевропском просеку за такве опције, па како то да немају већу подршку после НАТО бомби, санкција, свега што нам мрски запад ради!? Ја бих се запитао да сам на њиховом месту…

Ааааа могли би рећи да су избори покрадени? Па не знам зашто су онда лидери подносили оставке, уз солидну дозу патетике „Може Србија и без Двери…“ Сад, неко би ипак рекао да су изборни покрадени. Ама ти лидери (ако су у нокдауну још могу да сватим) не подржавају протесте против крађе избора, а неки „активисти“ видим да су много вицкасти по фејзбуку… То је ваљда једино што имају. Дакле, то вам је што вам је – нисте против крађе избора, тиме сте их признали, ерго признали сте и да немате више од 15 одсто у Србији. Посебно су ми драги они који се хвале како не гласају ни за кога (ни за Нестора?!), па молим лепо – нека ми таки докажу да су и за шта релевантни. 

Ајмо даље. Овим „десничарима“ су пуна уста вере, наравно хришћанства, уз то стално изигравају неку строгост, а оснивач те вере је био поприлично геј. Мислим инклузиван, како оно беше нема више ни Јевреја ни Јелина… Опраштао је свима скоро све… Осим ако га се неко одрекне, што ми делује као понашање фрустрираног појединца. Ја сам прво опраштао онима који су ме се одрекли, од тих персона сам доста научио.

Али нећемо више о метафизици, пређимо на политичку филозофију. У данашњем свету се бришу границе идеологија, ипак остаје нека смислена, а то је да је десничар антрополошки песимиста. Неки онда песимизам каналишу у смислу потребе за ауторитетима који ће људску звер обуздати (конзервативци), или напротив пустити ту звер (фашисти). Но преведимо антрополошки песимизам на српски – прави десничар би требало да сматра како су људи стока, посебно они који га окружују, дакле просечни српски домаћини… Ипак ови наши имају млого високо мишљење о Србима (с обзиром на оних 15 одсто љубав баш и није узвраћена), или имају потребе да им повлађују. Лицимури! (рекао би Саво из Кекенде) 

Добро, рецимо да нису антрополошки песимисти, да Србе ипак не виде као стоку. Онда би требало да имају поверење у већинско мишљење народа изражено на слободним изборима, кај не! Дакле, требало би да подрже протесте против изборне крађе и демонтирање опресивног режима и система, па онда кад представе своје аргументе паметном српском народу, да се надају успеху. А не! Чим крену протести ови ударе у кукњаву „да се они не врате“, тако стају на страну режима кога називају издајничким а који ваљда онда испада „мање зло“.

„И зато немој да рушимо Вучића…“ Па то ваљда објашњава оних 15 одсто ђутуре и зашто (неспособни да се уједините) славите кад пређете 3 (тли) одсто гласова, а често бива и да не пређете… јер што и ви сами не бисте гласали за СНС?! Кај не…

Иван Вукадиновић

Да Ови оду а да се Они не врате - писано пре избора са пројекцијом њиховог успеха, онога што су они очекивали. Али како је "национално окупљање" окупило мање од три одсто нације...

п.с. Потписник ових редова, тј. Ја је доштампао свој први озбиљни роман, па ако пас има за шта да вас уједе (велике срБе обично нема) можете пазарити. Обратите се, па ће се договоримо.

пс. пс. То да неке нема пас за шта да уједе је емпиријски доказано. Када сам објавио овај урадак, маса њих кренула да лајкује и шерује, а да нису ни погледали текст, тј. блог, шта пише. Е кад треба да се да кинта, рецимо колико кошта паклица цигарета, онда се помно прелистава. Видех то на Сајму књига.