Severance 2 - Mnogo hteli, mnogo započeli

 Dočekasmo drugu sezonu serije Severance, nastavak priče tamo gde se spajaju podeljeni životi naših junaka - onaj soljni (privatni, slobodno vreme) i onaj na poslu, "unutrašnji".* Već prva sezona je imala dvojnu prirodu - ako je sam podeljeni život (severed life) neki oblik transhumanizma, da li je to transhumanizam kao oblik kapitalizma ili transhumanizam kao kult? Ovo dvoje se ne mogu sasvim razdvojiti - mnogo velika moć, volja da se na istoj ostane, na kraju mora svoju snagu crpeti iz psihopatije ili nečeg okultnog (nije ekskluzivna disjunkcija, zapravo često jeste oboje). No u seriji ne može podjednak oslonac biti na obe stvari, na nešto se mora više osloniti.

Da je posmatrano iz sociološkog aspekta, više kao oblik kapitalizma, imali bismo neku pobunu innija, borbu za prava i u spoljnom svetu (čega je sve bilo dosta na početku prve sezone), unutrašnji život (na poslu) bi se posmatrao često kroz prizmu duhovitosti, onda i (banalnih?) životnih problema koje sam pomenuo. Često bizarni rituali bili bi predstavljeni (raskrinkani) kao zanimacija za one koji spoljni život nemaju. Najzad posao bi bio nešto od čega ima materijalne koristi (sa većom produktivnošću) ili direktno, ili bi bar nekome to moglo da se predstavi pa da drugi poslodavci budu zainteresovani za pravljenje prekida... 

No autori su se, verovatno od početka, opredelili za psihološku dimenziju gde imamo skrivene ciljeve bogate i moćne, ali ne baš normalne porodice. Dakle bogatstvo je sredstvo za viši cilj, koji polako biva otkriven. Tako ćemo dobiti malu glavolomku, misteriju koja bi trebalo da bude nešto kao serija Dark (dinamika podeljene svesti može zamrsiti stvari skoro koliko i paradoksi putovanja kroz vreme) ali to ipak nije. U tom smislu možemo stvarno reći mnogo hteli, mnogo započeli. A šta je od započetog i završeno saznačemo, kao što je i red, na kraju - u poslednjoj epizodi.

Priznajem da sem imao neke spoljne distrakcije u praćenju serije, dakle nešto nije samo do njenog kvaliteta, nego do sinhronizovane verzije koju sam skinuo, pa i činjenice da ovo vreme raspleta ne odgovara praćenju radnje, ne udubljivanju u dela kao što su romani i serije (dok se filmovima može posvetiti pažnja za tih par sati koliko traju). No nešto je, ipak, i do same serije.

Tako tipski likovi ne odgovaraju građenju glavolomke. Videsmo da su četvoro likova od početka tako predstavljeni, da svoje tipske uloge svi nadilaze (ako ne u prvoj, onda u drugoj sezoni), ali da li je to dovoljno da drži pažnju u radnji koja postaje sve komplikovanija i daje nam paralelne zaplete i različite dinamike? Iz moje perspektive mogu reći da nisu svi likovi, njihovi zapleti podjednako interesantni, možda nisu jednako dobro urađeni? Dodajmo tu i tipičnost likova koji su u poslovnom miljeu (oni nisu innie, nego zaposleni u Lumenu (vidi firmu istog imena) koji s njima rade), od kojih je Milchik do kraja ne mnogo više od karikature, Cobel (solidna Triš Arket) tek pred kraj sezone pokazuje svoj puni potencijal, dok imamo bizarnosti koje do sada ne videh čemu vode - desetogodišnje dete u poslovnim prostorijama ove opskurne i atmosferom mračne firme belih hodnika...

No serija nije ni promašaj, daleko od toga! Tako nam ostaje da otpratimo, nekad i otrpimo radnju, koja kako se bliži kraj postaje sve zanimljivija (kao i u prvoj sezoni), da bismo uživali u zaista odličnom kraju sezone, nešto duža desta epizoda, sat i petnaest minuta. Posle toga ćemo moći da se prepustimo jutjubu, tumačenjima, retrospektivama pa i teorijama o naravno dubljem značenju serije, recimo da li se ona bavi pitanjem može li ljubav transcendirati prekid ličnosti. Ovde se naravno misli na seksualnu privlačnost para koja postaje mnogo više od toga.

Sad tek biće nužno nešto spojlera. Dakle, prva sezona se završava prodorom innieja u „spoljni svet“, što će reći u porodične i građanske živote persona koje su pristale da im ličnosti/memorije budu podeljene. Prolazi njih troje, emotivno je možda najgore prošao Irwing (što će imati posledica), ali je najdramatičnija svakako Helly R / Hellena Eagan. Ni manje ni više nego uzviknuti kako su zarobljeni na samom javnom skupu Lumona!

Druga sezona počinje tako što je Mark S ponovo na poslu, ali ima druge zaposlene da im šefuje. Oni nisu nešto inspirativni, ali to nije ni cilj. Celu epizodu on je uporan da mu vrate ranije saradnike (i saučesnike u pobuni) i to na kraju uspeva. Ne samo to, u skladu sa pompeznošću koju Lumon gaji, njihova pobuna je pohvaljena kao uspeh koji će voditi reformama kompanije (dakle opresivnog kapitalističkog sistema koji je posegnuo za transhumanizmom). Možda je prvi put Milchik bio barem operativno iskren kada im je ponudio pitanje žele li da ostanu – dakle ne da mogu predložiti outieju da ih praktično ugasi, nego baš da se innies pitaju. Nije iznenađenje da odluče da ostanu, mada je oko Irwa bilo natezanja… To je bio poslednji trenutak u kojem je akcenat mogao ostati na sociološkom aspektu.

Onda odlaze (tj tamo se bude, jednostavno pojavljuju) na neku pustu hladnu zemlju, koja bi bila deo nekog Severance Universe. U tom univerzumu je i bizarna priča o dva brata nekad davno koji su osnovali kompaniju, jedan je onanisao… Jedna od onih stvari u seriji koje zagrebu interesovanje dovoljno da se gugluje, dok je samu radnju teško pratiti. Situacija sa Irwingom eskalira i pošto je ugrozio život Hellene (dakle „prerušena“ outie koja je tu bila umesto Helly) on, kao innie mora da nestane. Bila je to mudra odluka da se radnja rastereti za jedan karakter, jer sledi grananje radnje i komplikovanje, što zna biti umarajuće…

Nešto malo o likovima. Helly R / Hellena Eagan je dobar deo sezone zapravo neiskorišćeni potencijal. S njom praktično počinje serija, ona je ćerka vlasnika kompanije, dakle i naslednica celog tog zamešateljstva, nesumnjivo kompleksna ličnost čije se „komponente“ (dakle innie i outie) razlikuju koliko je to moguće. To je primećeno, zapravo je Irwing tako i otkriva. Ali ne vidimo nikakvo objašnjenje. Možda to nije ni nužno, ali Helly kao da je na momente sporedan lik. Tek pred kraj će njen otac izgleda primetiti da je innie bolja za ono što hoće nego outie, čak da je tako nešto očekivao. To je nesumnjivo dobra najava za treću sezonu. S obzirom na samu efektnu završnicu ove sezone, njena uloga će biti mnogo veća, a nadamo se da će treće sezone stvarno biti.

Nasuprot njoj Dylon nije stvarno prerastao onaj ograničeni nivo komičnog geeka koji vuče iz prve sezone. Mada zgodan za razmatranje „ljubavni trougao“ između njegovog innie, njegove žene i outie koji je ljubomoran – deluje poprilično neubedljivo. U trećoj sezoni možda bude značajan kao vođa neke šire pobune, čime bi se sociološki aspekt mogao vratiti u seriju.

Najzad dobar, najveći, deo središnjice sezone posvećen je Marku, njegovoj potrazi za ženom koja je nestala otprilike kada je innie Mark nastao, taj innie je zna kao Ms. Casey, psihološkog savetnika kompanije i lika koji odudara i od innieja, tokom prve sezone je namerno predstavljena kao poprilično bezbojan lik. Biće teško, upravo stoga, načiniti je zanimljivijom, a to je nužno. Jer ona je ključna za rad Lumona, cilj koji najzad vidimo, smisao rada „refajnera“ sa brojkama koje su povezane sa emotivnim stanjima – ne podeliti postojeću ličnost, nego kreirati mašinski novu ličnost! Dakle Casey nije samo innie spoljne persone (zvanično mrtva) nego ona koja prolazi kroz 25 verzija da bi bila „refinirana“ i konačni uspeh Lumona.

Svakako sve to deluje zanimljivo, a na kraju nesumnjivo i jeste. Samo ima tu jedan problem pred gledaocem, barem je bio za mene… Gledajući misteriju kao što je Dark dosledno sam, koliko mogu izbegavao Google i Youtube, čuvao se spojlera. Naravno serija je bila završena. I druga sezona Severance, kad sam počeo da gledam. Ali dok sam kod Darka sam razvijao teorije, da bi neka kasnija tumačenja bila manje bitna, ovde sam morao odgledati do kraja, da bih tek tu počeo da mislim o tome šta se zapravo dešava, a tek gledanjem klipova stekao sasvim jasnu sliku (mada je do završetka serije sve to uglavnom teorija).

Dakle, u drugoj sezoni jesu mnogo hteli i mnogo započeli, nešto i završili. Serija je otvorila brojna pitanja kao što su da li je memorija stvarno isto što i ličnost. Nadajmo se da će u trećoj sezoni dosta toga biti jasnije a bogami i zanimljivije tokom gledanja same serije, a manje na osnovu naknadnih razmatranja. Tako bi serija postala mnogo aktuelnija kritika kapitalizma, transhumanizma, veštačke inteligencije, a to sve jesu teme današnjice.

Ivan Vukadinović

Objašnjen kraj sezone i teorije za sledeću

Šta Cobel zapravo testira - da li ljubav transcendira prekid?

Vremenska linija Lumon industrije

*Zanimljivo da spoljno i unutrašnje (outie, innie) u nekim duhovnim i psihološkim krugovima ima sasvim drugačije značenje. Unutrašnji izvor spokojstva, zadovoljstva, sigurnosti... dolazi od mentalnog sveta, kojem se osoba može posvetiti najviše u slobodno vreme. Na poslu je to teže, mada ne i nemoguće, dok je posao, karijera, zapravo izvor (naravno ne jedini) spoljnih potvrda. Spoljne potvrde se smatraju manje vrednim. Iako smo više puta čuli od onih koji su outie kako oni jesu ličnost, a njihov innie dvojnik nije, do kraja sezone ne jednom dolazimo do zaključka da oni unutrašnji zapravo više vrede.