Čudni doktor, Skarletna veštica i... magija
Another other other me
Spolja gledano, dakle nekome ko je samo čuo za Marvel i možda nešto pogledao/pročitao moglo bi delovati da oni samo daju priče u svom bajkovitom univerzumu (koji s našim dele neke "spoljne odrednice"), priče koje mogu imati svoju unutrašnju logiku, sistem (prof. Tolkien je to nazvao subkreacija) ali ni to ne moraju, već recipijent prosto uživa u radnji, tj. akciji. Izgledalo bi da podžanr superheroja spada u epsku fantistiku, koju inače odlikuju herojske priče... Ali to nije tako jer viđamo manje ili više ubedljive pokušaje naučnog tumačenja, od kriptonita pa do grananja vremenskih linija.
Tako će u End Game sa dosta samopouzdanja dati svoje viđenje putovanja kroz vreme i naravno paradoksa (vidi se u raspravi aktera šta valja činiti) gde se čak ograđuju od "loše fantastike" jer stvari tako ne funkcionišu. Mada je i njihovo rešenje daleko od idealnog... Kasnije će u Lokiju to, tipično marvelovski, bolje objasniti preko centralnog autoriteta koji upravlja vremenskim linijama, što je već jasnije. Serija je bitna za ovu priču jer ono što je ranije nagovešteno tu se ispunjava - ulaženje u paralelne svetove. Naravno, treba uvek reći da je u samo jednom delu putovanje kroz vreme rešeno na sveobuhvatan način.
Međutim kada dolazimo do magije ulazimo u teritoriju gde nauka baš ne pomaže. Ako se želi sačuvati veza sa logikom ovoga sveta moglo bi pomoći da se ostavi nerazjašnjenim da li se magijsko delovanje stvarno dogodilo ili akteri samo tako misle, što možemo videti i u istorijskoj seriji. Počeci Wande Maximoff su upravo takvi, pre izrazito vešto opsenarstvo nego ono... ono što će se iz nje osloboditi pa dobijamo u jednom trenutku najmoćniju figuru Marvel sveta.
No ako ulazimo dublje na teritoriju magijskih radova moramo pronaći neko objašnjenje koje nije nauka, a verovali ili ne (i to je tema mojih povremenih rasprava u kojima trolujem neke) nije sve nauka. Objašnjenje ima dodirnih tačaka sa onim što rekoh u pasusu gore - da ne znamo šta se stvarno dogodilo. Jer ako se dogodilo, dogodilo se u umu. Ne, to nije Zona Sumraka, jer ovakvim temama se bavio i jedan Bertrand Russel kome možemo (ili ne samo njemu) da zahvalimo zaključak kako je materija više mentalna (duhovna), a um je više materijalan nego što mi to mislimo. Ovakav pogled na svet je neutralni monizam, po kojem mi "nešto" nikada i ne vidimo, već samo međusobne odnose, događaje... Naravno, ovakav pogled na svet se nigde ne pominje u Marvelovim delima (a ne znamo da li je na autore uticao), a videćemo šta se pominje. Dakle, dublje objašnjenje fenomena moglo bi se naći u filozofiji (metafizici), a za sada samo donekle u kognitivnoj nauci. Što se Marvela tiče dobro je što, barem dok su u oblasti "čiste magije", ne pribegavaju nekom kvantnom loženju.
Još pre gledanja poslednjeg filma koji se bavi ovom temom odlučio sam da ovo ne bude samo blog o tom filmu nego o celoj grani filmova (bar još dva) i posebno jednoj seriji koja se bavi ovom tematikom. Gledanje filma Doctor Strange in the Multiverse of Madness me je uverilo da je to dobar pristup, naravno videćemo i tu zašto...
Doctor Strange, opisan kao "briljantni neurohirurg" nakon pretrpljene nesreće i kada mu ništa što medicina može ponuditi više ne pomaže odlazi na put u koji ni sam ne veruje, jer sve čime se bavio govori mu da su to gluposti. Ipak, saznaće da je ova realnost samo jedna od mnogih, te upoznaje red koji dok Avengers rešavaju materijalne pretnje, bavi se mističnim pretnjama univerzumu. Medicina, čak oblast medicine, briljantno su pogođeni. Anesteziolog bi se možda zapitao gde odlazi svest kada ga uspavam, ali ovaj doktor se drži tvrdih naučnih činjenica. Anesteziolog nije slučajno pomenut jer je Stjuart Hamerof (anesteziolog) u saradnji sa matematičarem ser Rodžerom Penrouzom dao je jednu teoriju svesti. Naravno, ništa od toga se u tom filmu ne pominje (show, don't tell), magija nije nešto ni objašnjena, a i zašto bi kad imamo tako lep, zanimljiv i efektan crveni plašt (ovo sam rekao bez trunke ironije).
WandaVision je serija koja se nadovezuje na Avengers: Age of Ultron i nešto manje na Avengers: Infinity War, osvrnućemo se kratko na prvi film jer tu su predstavljeni Wanda Maximoff i Vision. Wanda i njen brat Pietro imaju razloga da mrze Avendžerse, posebno Toni Starka od čijeg su oružja stradali njihovi roditelji. Oni odrastaju u izmišljenoj istočnoevropskoj zemlji Sokoviji (ćirlični natpisi, nekakav slovenski jezik, mesto Novi Grad) koja je rastrzana ratom tokom tranzicionih devedesetih (i eto i nama bliske veze s realnošću). Negativac Ultron (odbegla veštačka inteligencija, opet produkt Tonija Starka a.k.a. Iron Man) predstavlja se kao revolucionar koji krije svoj nihilizam i privlači brata i sestru. Naravno, oni će promeniti stranu kad saznaju šta zapravo hoće...
WandaVision - već sam naslov je višeznačan. Može biti prosto njeno ime i (muževljevo) prezime. Ovaj par u početku i ne zna kako su zajedno (da, to je zaplet prvih epizoda). Može da bude aluzija na television. Ili prosto Vandina vizija, što se na kraju ispostavlja kao tačno. Prvih par epizoda mi vidimo čudan par smešten u okruženju sitkoma (prvo pedesetih, pa šezdesetih) koji pokušava da se uklopi. To je već po sebi zanimljivo, jer mogli bi napraviti paralelu sa Porodicom Adams koja svoju čudnost nikada ne prikriva. Magija je prisutna u rešavanju svakodnevnih problema i neko ko nije gledao dva nevedena filma (hm... barem na početku gledanja serije) pitaće se šta su oni. Međutim u seriji se kasnije ipak objašnjava uključujući i neke stvari koje prvi put tu vidimo.
Ukratko, Wanda je zarobila gradić Westview kako bi u njemu imala porodični život sa svojom poginulom ljubavlju (Vision) i dvoje dece koje postoje samo u "tom univerzumu"... Ili ne postoje, rekao bi Doctor Strange - zapravo tek u Multiverzumu ludila dobijamo odgovor. Tek suočena sa napadom druge veštice u toj seriji Wanda razvija sve svoje moći i u potpunosti se seća da je Scarlet Witch.
Ovde je zanimljiva primena pravila show, don't tell. Nešto se ipak mora reći, neki koncept imenovati. Za samu radnju nije toliko bitno, ali u recepciji dela (kasnijim komentarima) može biti bitno na šta se ukazalo. Samo pominjanje nekog izvikanog i zloupotrebljavanog koncepta kao što je pomenuta kvantna mehanika bi kod nekog ko ima predstavu o istoj i u sred najzanimljivije radnje izmamilo zev ili smeh. Zato je bolje samo pomenuti neki manje poznati pojam, ali efektnog imena i onaj koji bi zapravo mogao da se uklopi u radnju serije (Marvelov multivezum). Pojam neće biti objašnjen u seriji, a na fandom sajtu samo je fusnota. Ali ništa te ne sprećava da dalje tragaš. Chaos Magic je idealan kandidat, prava stvar!
Naravno, kako rekosmo davno na početku teksta, pitanje šta je zapravo stvarno neumitno iskrsava. Vision će ga raspraviti sa drugom verzijom sebe, kada se dođe do zaključka da međusobna borba nije potrebna. Reč je o stvari koja je u filozofiji poznata od antike kao brod Tezeja ili Tezejev paradoks - da li objekat kojem su sve komponente zamenjene ostaje fundamentalno isti.
Najzad dođosmo do samog Multiverzuma ludila. Rekoh na početku da je film svakako opravdao moju odluku da ne pišem samo o njemu (što uopšte ne zači da je loš). To je zato što ovaj film objašnjava veoma malo toga - pre svega uvod se razlika između čarobnjaštva (Doctor Strange) i veštičarenja (Scarlet Witch). Tu su još dve filozofske stvari na koje ćemo se osvrnuti. Film je skoro isključivo akcija, a sva dubina, koje naravno ima, dolazi od onoga što smo već videli u WandaVision (rečeno je da je film direktno povezan sa radnjom serije) i do sada navedenim filmovima. Ovo mi je prvi Marvelov film (uključujem i serije) koji se praktično ne može gledati ako nisi gledao ranija dela. Zapravo, moglo bi, ali bi onda imali samo bajkoviti svet, šareniš, dosta akcije i nejasne motivacije likova.
Tek sad poneki spojler. Radnja je zapravo jednostavna. America Chavez (zanimljivog li imena) pojavljuje se kao devojčica koja je nekako stekla moć putovanja kroz paralelne univerzume, a da zapravo ne zna kako da je koristi. Nju napadaju magijski enititeti (prvi put da vidim oktopoda a da mi ne padne Cthulhu na pamet, verovatno zato što je na sred njega bilo jedno ogromno, veoma ljudsko, oko; inače Dormammu, sa kojim se Doctor Strange ranije suočio veoma je lavkraftovski entitet). Strange odlučuje da se obrati za pomoć Wandi koja se bolje razume u veštičarenje da bi saznao da je ona zapravo negativac koji predvodi napade na malu Americu. Ovo je takođe, rekao bih, veoma marvelovski zaplet.
Wanda se pošto je napustila i oslobodila Westview povukla ali je tom prilikom proučavala opasnu knjigu vradžbina Darkhold. Knjiga joj je trovala dušu i ona je dobila delimično racionalnu motivaciju da ponovo bude sa svojim sinovima, da oni budu bezbedni i srećni; da bi se to omogućilo neće odbaciti apsolutnu moć (koju kaže da inače ne želi), a nije joj strana ni potpuna kontrola, što je ono što se tokom filma zamera protagonisti Doctoru. Ona je neverovatno moćna i do kraja filma imuna na argumente, sve dok...
Film daje ipak neka razmišljanja. Recimo America je proverila da nje nema u drugim univerzumima (to je ono other other me), a takođe to zna po tome što nikad ne sanja. Snovi se inače pokazuju kao nešto što se dogodilo u paralelnom svetu. Ako bismo ovaj koncept ozbiljno shvatili to bi značilo da smo (u paralelnom svemiru, nekom od njih) bukvalno ostvarili svoje snove, no takođe i noćne more. 
Drugi zanimljivi koncept je što ovde i doslovno imamo borbu sa sobom, kada se sretnu različite verzije likova, iz različitih svetova. Naranvo, ova borba je i psihološka, odnosno etička. Scarlet Witch niko ne može da pobedi, pa ni America kad osvesti neke svoje moći, ali mala može da je dovede (tada već svesno putuje kroz svetove) do tačke gde Wanda može da se suoči sa posledicama svojih akcija - kako to osećaju njeni dragi sinovi (koji, da, u paralelnim svetovima stvarno postoje).
Film je svrstan u horore, što se ne bi moglo reći, posebno ako bismo prihvatili da je horor ton (atmosfera) a ne žanr. Ovde takve atmosfere nema, mada ima hororičnih elemenata, kada se paralelna Wanda šeta kao zombi (nema kontrolu nad sobom) sa ožiljcima, Strange upravlja mrtvom paralelnom verzijom sebe, drugoj verziji se naglo otvara treće oko, Doctor upravlja duhovima od kojih pravi nekakav oklop...
Ako bi nešto baš hteo da zamerim filmu to je ono što se izgleda ne može izbeći, a stručno se naziva overpowered. Uopšte problem Marvel filmova da imamo sve jače likove, u smislu sve većih moći, i onda ne znamo šta s njima... Captain Marvel (u paralelnoj verziji njena frugarica, crnkinja) je nesrazmerno jaka u odnosu na ostale Avendžerse, takav je BIO i Vision. U ovoj verziji je Wanda prosto oduva a lako će pasti i Professor X (o da, ako je Dizni nešto uspeo, to je da o(t)kupi sve ranije likove, pa se sada pojavljuju). Strange ne može da je savlada, mada može da je prvremeno zaustavi uz pomoć svog plašta (naravno!) i odgovarajućih knjiga magije. Već ovo nam ukazuje na to koja će nesrazmera biti kada se u sledećem filmu on pojavi pored nekih drugih junaka. Osim ako je to Charlize Theron koja je najavljena tokom odjavne špice (Clea, MCU u principu nema nove junaki i junakinje, sve je to već bilo u okeanu stripova). O Wandi ne moramo brinuti, ona je pobedila sebe i poginula, mada je moguće da ćemo u nekom specijalu ponovo videti Elisabeth Olsen. Uopšte, izgleda da je smrt prejakog heroja jedino moguće rešenje overpowered problema.
Treba reći da film osim magije koristi i koncept multiverzuma, koji se može videti iz samog naslova. Iako ne (mnogo) objašnjen koncept je u filmu dat naučno, kroz rad Kristine (neostvarene ljubavi Doctor Strangea). U jednom od paralelnih svemira svi (poznati?) svetovi su popisani i opisani. U skladu sa Marvel filozofijom imamo i organizaciju koja se bavi kontrolom, sprečavanjem zloupotreba, a to nije S.H.I.E.L.D, niti S.W.O.R.D, pa ni zla Hydra, to su Illuminati. O da, izmamilo je smeh, mada nije baš marvelovski humor (inače ga je u filmu malo), moguće je da su autori bili svesni komične dimenzije tako izvikanog imena. Treba reći i da je pozitivac Strange, u paralelnom svetu gde mu je podignut spomenik kriv za mnogo šta i smatra se najvećom pretnjom. I to je već poznati marvelovski relativizam (vidi pod Iron Man).
Sve u svemu film koji treba gledati, a prethodno sve povezane filmove i serije, koji može pružiti više od zabave.
Ivan Vukadinović.
Dobro je videti autorove radove sa Runama, koje se pomijnu u filmu i seriji WandaVision
Коментари
Постави коментар