Имигранти

По дефиницији блог је интернет дневник (web log). Наравно да је прерастао своју (почетну?) форму, а вероватно се није ни очекивало да "сви" почињу блогове са "мој драги дневниче". Па ипак, сматрам да се одређени ниво конфузије, својствен мислима иначе, може дозволити на блогу, уосталом ко не жели да чита не мора. И поред тога, већ сам једном одустао од писања блога на ову тему, јер у том тренутку сам нисам знао шта да мислим, а идеја баш јесте да представим своје личне импресије. Но, касније видех у извештајима и текстовима на ову тему доста онога што сам и ја уочио, па због тога преносим по сећању и реду како се шта дешавало и какав ми је био ток мисли...
 
Био је крај јуна и киша је лила као из кабла. Киша је надирала у таласима, а тако и ОНИ на аутобуској станици. Гомиле "обојених" ишле су према аутобусима, бар пет ванредних полазака за Кањижу у пола сата. Истина, не верујем да је тај темпо био целог дана, јер пола четири - четири поподне је идеално време за полазак: тамо су пре осам, "сместе се" и припреме за прелазак границе кад добрано падне мрак.
Стајао сам на станици и размишљао да ми неко нешто не дигне из ранца или чак из џепа. Јесте, тако сам размишљао. Мислио сам и како је лако постати расиста, ксенофоб или шта већ. Но, они су се већ "истутњали", а ја сам ишао за Суботицу и купио сам карту (пре десетак дана морао сам да узмем карту за други полазак јер за онај први није било пола сата раније, можда и нема везе с имигрантима).
Кад је дошао бус сместили смо се, а онда су и они почели да улазе. Ушло их је толико да се попуне места за седење, или мало мање. Нас "домаћих" било је можда десетак. Изгледа да је само један од њих пристојно знао енглески и он је преузео улогу посредника. Његов тон је био као да чека неки негативан одговор, па да нас оптужи за расизам. Трудио се да се сви сместе. Ја сам се наравно раширио на два места, нерасположен да некоме уступим место. Онда ме је питао што неки човек од педесетак плус не може да седне, ја сам појео сендвич, не журећи се, па рекао - а ко каже да не може, ево...
Онда је кренуло распоређивање, и неки од "домаћих" су сели напред, на крају сам само ја седео са неким од имиграната, ал' не са оним старијим, него са неким омладинцем. Занимљиво да је овај имао плаве очи и косу, чак ме је мало подсећао на једног мог рођака. Само му је њоња била мало арапска. Мислио сам како сам претерао видећи их као "другу врсту", па овај до мене је човек као и ја. Није био прљав нити је смрдео. Не могу рећи да је био лоше обучен, ја лично практично никад не носим тренерке, па ми иста не делује као добар комад одеће, али њему је вероватно одговарала за начин путовања, и није била исцепана или слично. Једино што ме је питао је "грандизиа", што би наравно требало да значи: граница.
Човек је имао бољи мобилни него ја, мада ова изјава мени самом ништа не значи. Иако радим у телекомуникационој компанији, остао сам на нивоу порука и позива, па мој телефон спада у изразито лошије. Овај је имао смартфон, и разговарао је мало дуже с неким на арапском. Дакле, уочите - телефон који кошта (лупам) 50 ојра полован, што је како сам чуо за места екстремне беде право богатство. Мада овај не долази из места беде, него захваћеног ратом, а те суптилне разлике баш и не знам. Роминг исто кошта, зар не... пошто не верујем да је бус имао вајерлес нити да га је негде на путу било.
Са друге стране је седела једна була (жена је иначе било изразито мало, деце мислим да није било у бусу) са мужем. И она је имала плаве очи, деловала ми је као Рускиња. Па добро, и православке знају да носе мараму, побожније барем у цркви. Она је знала енглески и причала је са једном женом из буса, чуо сам да су из Дамаска. Стигли смо у Суботицу без проблема.
 
Е сад, вратимо се на оно "човек као ја". Да негде долазим, у већој групи људи, радио бих свесно или не, да се то место прилагоди мени. Чак и ако онима који су ту то смета; уосталом како то могу знати ако они не смеју то да кажу, или ако кажу не долази до мене (што би били контакти на фејсу где се још једино "свашта" може пронаћи) или ако дође до мене дође кроз филтер тумачења и осуда. Дакле, ако сметам само неким расистима (мањини како се представља), то је посао полиције земље која је дужна да ме прими (ваљда неке међународне обавезе, конвенције). А имам и ко ће да се бори за моја права, почевши од понеког образованијег у групи у којој сам дошао, до наравно гомиле локалних бораца и боркиња. Дакле, што не бих тражио своје место под сунцем, у екосистему у који долазим као "инвазивна врста"!?
Све ово под претпоставком "нормалности", коју неко други може једино имати на основу изгледа. Неко наравно има и оперативне податке, али ти подаци не постоје сигурно за све, рецимо тешко да их има за клинку од 18 година која се на пијаци разнесе. Дакле, могу некоме изгледати као да сам човек као и он, и то ништа не значи. Није ли и Ал Багдади ипак човек, у понечему као и ми, можда воли палачинке и иде на пецање...
Онај смартфон је један од разлога због чега ово пишем. Дакле, нешто што немају тамо сви, тешко да им је до набављања у сред рата зезања ради, а употреба овде кошта. Ко те трошкове покрива и ко све организује?! Наравно, видео сам вести како долазе тачно навођени (џи-пи-ес је вероватно главни разлог за та сокоћала) на одређена места са којих би лако могли прећи мађарску границу. Дакле, тешко да ће ме неко уверити у спонтаност миграција (макар и не бежали од колача што рече моја кева), као што тешко да је она шиптарска од зимус била спонтана.
Чуо сам извештаје да су они тамо виша класа, што је за неке изгледа тачно, образованији од просека и сл. То није наравно тачно за све, јер само један у бусу је говорио енглески довољно да преговара. Па и да има таквих, то значи да има ко да се бори за њихова права, прикачи ти етикету и сл...
Пред крај, занимљиво је што су оптеретили крајеве где су наше етничке мањине већина. Неком "србенди" лако могу прикачити ксенофобију, али шта ако се Мађар брине због најезде (уосталом, и када су тамо долазиле српске избеглице јавно су се бринули о промени етничке слике). Сасвим се слажем са оним што рече Иштван Пастор (парафразирам) - постоји емпатија према тим несрећницима, али је већа емпатија према нашим грађанима него према онима који ипак крше закон.
 
И ред би био да чујемо једну музику. Иако говори о другим људима, некако ми се врти у глави. Чини ми се да говори доста тога. Ово је норманским инвазијама, када је Европа такође била исцрпљена разним ратовима па и морално-идеолошки (прихватање хришћанства). И сада је Европа исцрпљена на сличан начин (идеологија је либерализам, мулти-култи), па још и демографски. Они освајачи су били исте расе и спремни да се интегришу, чак језички асимилују. За ове то не важи. Обратите пажњу кад Плант у пола гласа отпева: We are your overlords.
 
 
 
 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину