Скочи кроз прозор "аргумент"

Прво, да видимо како се могу лепити етикете. Једна изречена на једном предавању, више у шали, гласи "simulation denialist". Заиста је невероватно како је модерни енглески језик ефикасан у уравниловци појмова. Већ се жалио један коме рекоше да је "climate change denialist" како је то као да су му рекли да је "holocoust denialist" - стварно сам појам на то асоцира. Но без бриге, ја нећу никоме налепити етикету, да не бих и ја био "real-world denialist".
Заправо ја сумњам у постојање "материје", а да бих сумњао у постојање "реалног света" морао бих имати његову дефиницију, односно шта значи кад неко за себе каже да је "реалист". Атеисти још не користе тај израз у метафизичком смислу, мада многи од њих су иначе политички "реалисти" - не можемо без ЕУ, Косово је изгубљено и тај рад... Но, можда је боље за почетак дефинисати сумњу, и то на примеру.
Сетимо се оне афере афлатоксин. И сад замислимо некога ко сумња (дакле, по дефиницији нема коначно мишљење) да је то претерано, предимензионирано и тенденциозно представљено са политичким циљевима. Иначе, негде у јеку те афере беху локални избори на северу Србије, где они који су је потенцирали нису ништа добили. Е сад, тај неко сумња, дакле ни у шта није сигуран, и онда неко време не купује млеко, бар не домаће иако је "на акцији" (наводно је и тога било). Рецимо да иначе пије пола литра на дан, а тад не пије. И даље није сигуран да би умро ако би попио тих пола литре, чак мисли да је то све безвезе, али за сваки случај. Што ризиковати, ако се не мора? И такво делање је савршено људски, нека се јави неко битно другачији. Иначе, пример на мене лично сасвим неупотребљив - иначе не волим обично млеко, конзумирам, и то доста, јогурт и сир, а за те намирнице и не постоје прагови афлатоксина.

Сад да не бих само бранио право на сумњу (ради сумње саме) рећи ћу нешто о индицијама за сумњу. Рецимо Qualia. Појединачна инстанца субјективног осећања, тако се дефинише појам. 
The sensation of color cannot be accounted for by the physicist's objective picture of light-waves. Could the physiologist account for it, if he had fuller knowledge than he has of the processes in the retina and the nervous processes set up by them in the optical nerve bundles and in the brain? I do not think so.
Erwin Schrödinger
Ове квалије се тешко дефинишу, а како их доказати је још веће питање. Практично нису доказиве (или обориве) у Поперовом смислу, али ни већи део космологије није такође. Они који заступају њихово постојање су оптужени да су дуалисти, они који их негирају су физикалисти (у то нећемо улазити). Мени ова област није блиска као физика, па ћу се осврнути само на један детаљ.
Један од физикалиста рече како немамо gap (шупљину, јаз) у природи, него у нашем сазнању. Ја се са тиме у потпуности слажем, само домет ове изјаве не сме бити само негирање "дуалистичког" опонента. Како иначе нисам дуалиста, него мониста, сматрам да у Природи заиста нема јаза између њених "делова". Али јаз у знању, чак могућностима знања постоји, у одговору на питање - шта је то материја (или енергија)?
Сва сазнања имамо на основу импресија које имамо од својих 5 чула. Ниво ароганције да се то зове "реалним светом" није много мањи од оног којим неко поставља биће слично себи као Творца свемира.
А сада представимо њихов главни "аргумент" који гласи: Скочи кроз прозор или Баци се под воз (ако сумњаш у реалност света). Ја наравно не видим како то негира могућност да је све око нас заправо симулација, илузија. Можда једноставно не желим да напустим симулацију, можда нисам програмиран да се самоуништим, а заправо како могу бити сигуран да је то крај (јер што би моја инстанца свести престала да постоји, можда само промени тело). Да и не говоримо како рекох да само сумњам, и износим своје сумње.
Но погледајмо то чисто логички. Логика којом они иду је следећа:
1. Ако сумњаш у реалност света у којем живиш, онда ти ни сам живот није битан; 2. ако ти сам живот није битан, окончај га; 3. само тако ћеш доказати своје сумње.
А сада ћемо се поиграти са контра-логиком. Ја кажем свакоме ко тако говори да напусти ову (фејс) групу, или под-форум, или једноставно дискусију, да се сложи самном, "призна пораз" итсл.
1. Ако ти је све ово ради забаве или убијања времена онда ти није битно; 2. ако ти сама "игра" није битна, онда ти ни "победа" није битна, признај пораз; 3. само тако ћеш доказати да само убијаш време, ниси фанатик, итсл...
Но... можда неко овде не убија време, него је послом. Могуће. Другим речима, плаћен(ик) је. Добро де, нека призна ако је тако, ништа се даље у овој дискусији неће од њега тражити, а у неким будућим искористиће се против њега. 
А можда је овде да би просветлио друге, ширио поље знања, и слично... Па... не знам колико неко то стварно мисли. Нека ми то каже, па ћу му лично одговорити (кад престанем да се смејем). 
Међутим, дозволимо да је то ипак један од мотива, ни мени самом није потпуно стран. Па што онда ја не бих имао такав мотив у овој игри званој живот!? Буда (будан) је досегао просветљење, па се није одмах убио или некако нестао пред свима. Не, остао је још неко време да пренесе то другима (колико може, а речима не може много - не треба имати илузија). И онда је мирно сачекао своје време, и "отишао" где је већ отишао...
Дакле, на основу тога што неко само сумња у постојање "материје" или чак "реалног света" он би требало да се убије, а ти који знаш да си овде само ради забаве ниси склон да ту забаву напустиш! Или можда није реч о забави, него о опсесији...


Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović