Где је Сварог, и његов сан

Једном смо на састанку Старославаца имали неформалан разговор о томе где је Сварог. Било је теорија да је Сварог у црној рупи, или средишту галаксије (што је заправо једно исто). Слажем се са тим начином размишљања. Само, подсетићу на неке најсавременије физичке теорије. Тако теорија холограмског свемира тврди да смо сви ми у средишту црне рупе. Заправо, ми смо пројекција (холограм) нечега што је на удаљеној површини (дакле у две димензије). Као да нема начина да се уобичајеном здраворазумском и научном спознајом објасне бројни парадокси свемира, те самог нашег постојања.

Теорија подсећа на ону Платонову по којој смо ми у пећини где само видимо одразе, сенке, правог света идеја... Постоји више таквих физичких теорија, по којима је свет негде другде:

• холограмски свемир
• свемир као симулација (производ друге интелигенције)
• математички универзум
• Many worlds интерпретација квантне механике (паралелни свемири)
• квантна теорија информација

И по свим тим теоријама прави свет је негде "другде"...

Где је онда Сварог као његов Творац? Тешко је то рећи, али да је Сварогов сан свугде, у целом свету који нас окружује постаје нам јасно. Или како би рекао уметник...

Болцманови мозгови и наши богови

Можда антропоморфне богове и анђеле, њихова указања и интервенције, и демонску запоседнутост, имамо јер се на Земљи, некада, уселио Болцманов мозак? А такви ентитети, те више интелигенције, очито, у нашим причама имају своја субјективна убеђења,  узроке по којима се понашају, плаховите или добродушне реакције на окружења у којима су се затекли, своје битке и своје интересе... злобни су, добри или потпуно незаинтересовани (дакле има и несаосећајних, равнодушних космичких интелигенција, баш као и ових, мање нам страних у њиховом хировитом злу или још импулсивнијој доброти). Знали бисмо ти и ја да нас је то овде задесило - али можда у неком другом универзуму ти у себи носиш принципе, задужења и осећања Перуна, а можда ја у себи, тамо, чувам Дајбога, или нордијског Локија... И док Они могу да се селе из једне у другу реалност, ја, на пример, негде не постојим, или нагло испаднем у не-егзистецију због нечег што сам учинио.

А опет, узевши у обзир варљиву стварност, хипотезе о матриксу пре Матрикса, које је изводио Филип К. Дик (и које могу бити потпуно нетачне или сасвим утемељене), и древне идеје нашег народа о Васељени као СНУ Сварога. запитаћемо се - шта се из спољашњости усељава све те људе, актере наших снова, и шта их покреће и чини страним нашем психолошком обрасцу понашања, иако су нам похрањени у сну? Јер, шта, у тој митолошкој успаваној визији Бога, чини ниже богове толико различитим, међусобно, или од Њега?

А даље гледано - могли бисмо нагађати и лупетати, јер никада нећемо заиста знати - шта ако је људска, или било која свест, настала од неког расутог космичког ума, раздељеног на милијарде носилаца? Или шта ако је наша еволутивна, пост-биолошка судбина, да се из течне културе и протока информација, претворимо у пару, и будемо Болцманови мозгови неке паралелне или нове реалности.

Данас падаш у ропство, Реља Антонић, ХААРП и друге приче о теоријама завере

 

Није тешко хвалити ту причу из које сам преписао део есеја који одише атмосфером Х.П. Лавкрафта (иако се не помиње он него Дик). Препоручујем за прочитати, но пре него се занесемо неразумљивим (лавкрафтовским) сугласницима, догодовштинама чика Мирољуба или генералијама преЦедника Николића од којих се добија број 666, а одмах после ефективног почетка у којем језуити управљају телескопом имена Луцифер - обратите пажњу на изнету теорију...