Атеистички екстремизам, део други

Својим текстовима у Културном додатку "Политике" од 11. и 25. јула, др Биљана Стојковић изазвала је "буру у чаши воде". Ускоро ће бити речи о неким реакцијама на њене изјаве, јер и оне осликавају zeitgeist & volksgeist, што је заправо оно што ме интересује (а не појединци, које сматрам небитнима, они само представљају типове различитих начина мишљења). Како у прошлом блогу нисам стигао да завршим осврте на њене ставове, настављам их овде.

11. јул
И као у зачараном кругу, стимулисање религијског светоназора повећава слепу веру у политику која се заснива на одсуству рационалног мишљења и повлачи са собом кош веће сатирање критичког и хуманистичког светоназора.
Ако је нешто у Србији данас еталон одсуства критичког мишљења то су онда реченице које почињу са "ако желимо у Европску унију..." а завршавају се са списком налога, при чему је потпуно изостављено питање зашто? па и да ли? (јесте, на ово друго се одговара на изборима, но значи ли то да власт има права да ради шта хоће тијеком свог мандата - мислим да је др. Стојковић бар неколико пута закукала кад јој је сметала таква ароганција). Истина, икона свих тих безалтернативних - Ђинђић, доктор Зоран увео је веронауку у школе. Његов дечко за прљаве послове, си кларо Чедај, још пре десет година рече да је то био дил да СПЦ ћути кад је Милошевић изручен. Па... ко с ђаволом тикве сади, Ристо му прича на опелу. 
Тешко да је преЦедник Тадић одрастао ван секуларног образовања, као неки затуцанко, па је ипак себи дозволио реченицу да ко прича против "европских интеграција" непријатељ је Србије. Данашња власт јесте да формално, чак у нешто већој мери, показује поштовање црквених ритуала, да се тако одразим, али је неколико пута елегантно ексивирала мишљење Цркве о битним питањима, чак релативно арогантним изјавама. А видим, све због те секуларности пршти од критичког мишљења.
А да, хуманизам... Тешко да има антиклерикалнијег (и тако "секуларнијег") портала од "е-новина", а један њихов делатник је недавно писао текст како се лепо проводио док је падала Крајина, заболе га онда, заболе га и сада, а ми које не заболе да одјебемо из његовог живота. Sapienti sat!

У време када се наше друштво бори са примитивизмом, епидемијом незнања и пропалим образовањем...
Не знам против чега то њено друштво, њени пријатељи, мисле да се боре, али знам да откада су почели да нас реформишу (дакле: поново обликују, преобликују - што би био превод на српски) дакле од те њихове болоње и сличних глупости, све пршти од незнања чак "учених", фах-идиотизма, и слично. Но биће да је и за то криво "религијски образовање", као и за разне мегаденсе, пардон незбите, и сличне унезверитете где је кад се искешираш најтеже отворити улазна врата (негде знају бити стварно масивна, тешка...). У време када образовање није било секуларно него је вера (која не мора бити хришћанска, јер је то важило и пре хришћанства) била његов део учени људи су знали наизуст Хомера или Свето писмо (рецимо Јулиан 'Апостата' чији надимак јасно говори шта је мислио о хришћанству). Данас ако они који изађу ит преобликованог образовања знају да запамте СМС, сечем ...

25. јул
Насупрот мишљења др Рончевића, данас не постоји нити један податак из науке који негира еволуцију или теорију еволуције. Напротив, сва савремена истраживања - од палеологије, геологије, пребиотичке хемије, антропологије до молекуларне биологије и геномике - само је обогаћују и надопуњују.
Какве везе има пребиотичка хемија са ТЕ, кад се она уопште не бави живим створивима као ТЕ, него мртвом материјом?!? Др Стојковић то сигурно добро зна, али је ипак написала. Ваљда оно, ако прође, прође... Она је чак могла да стави назив теорије која се бави пребиотичком хемијом, пардон није могла да наведе име једне него више "теорија", или боље рећи хипотеза. Да ли је исправна Холдејнова или Опаринова хипотеза, или коацерватна теорија, или нека теорија-хипотеза која живот на Земљи не објашњава пребиотичком хемијом него ванземаљским пореклом, тзв. панспермија, данас још не знамо. И то је једино поштено тако рећи!
Нека пребиотичка сазнања би требало др Стојковић и њојзи сличне да наведу на размишљање, наравно ако стварно нису интелектуално лењи. Рецимо, шта нам говори постојање аминокиселина у метеорима старијим од Земље? 
Антрологоја & ТЕ?! Па... не знам... колико је тај спој хуманистички, на чему др Стојковић инсистира. Мада, ко зна шта је њено виђење хуманизма... И шта је све надопуњује.

Биографија др Рончевића апсолутно подржава моју тезу да је креационизам тесно повезан са десничарским политичким ставовима. Додатно, у данашњој слици света сасвим је јасно да је неолиберални капитализам најчешће усађен у конзервативним хришћанским политикама.
Заиста леп манир да се нечији ставови у дискусији објашњавају сопственим вредносним судом о нечему што нема везе са дискусијом самом, нити је саговорник поменуо...
Што се тиче онога што јој је сасвим јасно, да ли је др Стојковић спровела научну анализу која би то доказала - 1) емпиријски 2) узрочно-последично, односно теоретски. Другим речима, да докаже научно да су само креационисти следбеници (или чак несвесни помагачи) нео-либералног капитализма и да објасни зашто је то тако. Да ли је она уопште стручна за такве анализе, или их онако паушално износи?!
Истина, некада давно и ја сам сматрао да само амерички дебили (дакле "дом храбрих", либерално-капиталистичка империја) могу да верују у креационизам, но ни тада нисам сматрао да су сви амерички дебили креационисти. Међутим, убер-секуларна љуЦкоправашка реторика некако се у Србији спаја са беспоговорним испуњавањем захтева наших (нео)либералних усрећитеља, зар не!? Они стварно секуларни, и могуће добронамерни, чак и кад су прокламовали раскид са нео-либералном економијом у томе су били фарсично (а можда ће тек бити и трагично) неуспешни. Наравно, ту мислим на Сиризу. Толико о политици, ја мало да подучим др Стојковић.

Др Чолић наводи да се, кад је у невољи, обраћа богу за помоћ и поставља питање коме се ја молим. Мој одговор је - никоме. Одавно сам превазишла инфантилну потребу да верујем да ме неко имагинарно биће чува и креира ми судбину. Секуларност подразумева преузимање одговорности за сопствени живот.
Вау! Заиста ми је драго због Вас! Не знам, истина, колико је то (опет научно, дакле емпиријски) проверено у пракси. Можда и јесте. На пример аутор Нарније је цео Велики рат провео у рововима и каже да ниједном није ни помислио да се помоли. Ако је био искрен, то је стварно за ценити. Узгред, после му је проф. Толкин објаснио неке ствари, па је Нарнија хришћанско дело пар-екселанс...
Но, дотакли сте се нечега на шта вам је Душан Пророковић (следећи Културни додатак) већ одговорио. Хришћани, начелно, не верују у судбину него у "слободну вољу". Пророковић је ту у праву, ја се слажем са њим шта је хришћанско веровање, мада се с тим веровањем не слажем (уочити наводнике). Укратко, ако је Бог сввезнајућ, онда зна и сваку вашу будућу акцију... Но, то није сада тема.
Ја ћу Вас критиковати са детерминистичког становишта, које колико знам прихватају многи атеисти. Укратко, они (дакле, "ви", то су Ваши, зар не?!) прихватају материјалистички редукционизам према коме се све акције своде на мисли, које се своде на неуролошке (биохемијске) реакције у мозгу. Дакле, можете се Ви бусати колико хоћете, према Вашем креду не Ви него Ваш мозак има пуну одговорност
Иначе, како сам и сам детерминиста, али не и атеиста (редукциониста) своје замерке на такав поглед изнео сам у ранијем блогу. У најкраћем - не видим што се у "редукцији" стаје на науронима, кад и они имају саставне делове и тако можемо ићи све до онога што још не можемо да објаснимо. Свој став схватам као објективни идеализам, но мени речи много не значе. Пристао бих да се то зове и материјалистички редукционизам ако се признало следеће: 1) оно што знамо тешко да се може уклопити у оно што се звало материја пре само 150 година 2) знамо добро да све не знамо, а чини се да наилазимо и на границе са-знања (што не мора бити случај, али фундаменталне препреке су уочене) и 3) како практично не знамо шта је све "материја", односно енергија, а посебно информација о којој се мало говори - много шта је могуће (у смислу да не можемо искључити) - рецимо неки облик свести после смрти.
Иван Вукадиновић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину