Свест постоји три хиљаде година?!?

За ову идеју чуо сам слушајући једну јубиларну емисију на интернету Радио Галаксије, где је поменута ранија емисија у којој је речено како свест постоји 3-3,5 хиљаде година и како је то "веома занимљиво". С обзиром ко то рече, подсети ме на оне приче надобудних (нео)атеиста како "наука није постојала пре Галилеја", нашта сам једнога кецао тиме да је Птоломејев систем по свему био научни, мада из угла данашње науке погрешан - имао је предиктивну моћ, настао је на основу посматрања... Тако и ова теорија делује одбојно свакоме ко није опседнут модерном - по њој испада да су људи без свести писали Веде и градили пирамиде. Ипак, недавно сам се упознао и са том емисијом, а нешто о теорији сам већ раније погледао. 

Емисија, као и остале са Галаксије траје дуже од два сата, а чини ми се да се не може "прескакати". Ко има времена одслушаће и занимљив став Милана М. Ћирковића о хомеопатији и лошим ефектима научног позитивизма (мени је занимљиво да сам се ту морао потпуно сложити с њим). Такође, кад се најзад дође до ове теорије Џулијана Џејнса чуће прво доста тривије, па онда веома полако ући ће се у то како то свест постоји (што се тиче Средоземља) тек негде од 1500-1200 године пре Христа. 

Ћирковић каже да свест (како је Џејнс) дефинише и није толико пресудна за живот, можемо рецимо "несвесни" возити кола - "аутоматски" док неки догађај не захтева већу пажњу, можемо рецимо телефонирати док возимо (али зашто је то онда забрањено!?) или рецимо размишљати о свести. Свест је Џејнс дефинисао као ментални модел себе. Ауторефлексију, самопосматрање, преиспитивање... Јасно је да је реч о суженој дефиницији свести, јер рецимо Вики каже да је свест - стање свесности о спољном објекту или нечему у самом себи. 

Џејнсова теорија тако већ постаје проблематична самом дефиницијом. Та дефиниција јесте јасна, што је добро. Међутим, она доста мирише на Декарта (и Лока) и терет дуализма за који већ рекох да нисам спреман да прихватим - јер ја већину сисара недвосмилено сматрам свесним. Такође Џејнс свест пребацује у великој мери у домен "друштвених наука", које ја и не сматрам наукама због начина на који оне "доказују". Ова дефиниција је такође и идеолошка. Подсећа на "друштвену свест" о којој су говорили марксисти, односно на "критичко мишљење" данас модерних либералиста. Тако су корифеји критичког мишљења данас склони да Трампа називају расистом зато што је против илегалне имиграције, или да сасвим паушално оптужују за антисемитизам портал Брајтбарт њуз, који је основао Јеврејин Ендрју Брајтбарт. Докази нула, али кад помињемо разне оптужбе, што да не убацимо и антисемитизам - дакле "свесни" нису много бољи од "бикамералисте" чика Мирољуба који тако наводио разна "окултистичка друштва", па додао и Малтешки ред, нема везе што му је један руски цар био суверен...

Но, позабавимо се самом теоријом, односно бикамерализмом у психологији. Идеја јесте занимљива и каже да су некада когнитивне функције биле стриктно подељене између две хемисфере и преношене су из "командног" у "извршни" део мозга путем гласова у глави, или српски речено халуцинација. Ћирковић се у емисији потрудио да се огради од негативног значења које дајемо халуцинацијама и клиничкој шизофенији, која би по њему могла да се припише и Леонарду да Винчију. Било би "европоцентрично" (или боље рећи модерноцентрично) застрањивање када би се ругали тим људима који су некад чули гласове богова, предака, шума, духова, и слично... Мене је ова теорија навела на једно размишљање (ако бисмо је узели као тачну) и то ћемо видети на крају.

Постоје разлози да се размисли о бикамерализму (назив преузет од описа дводомног парламентарног уређења). Кључна, мада не једина улога приписује се језику. Када је језик постао (довољно) метафорички по Џејнсу је и свест могла бити обједињена, па је уз још неке разлоге "друштвене еволуције" дошло до слома бикамерализма, односно настанка свести какву данас познајемо. (Уочимо да се у самом чланку користе изрази као што је "метасвест", односно не узима се здраво-за-готово да Џејнс описује било који облик свести). Доста доказног материјала Џејнс преузима из митова (Илијада, Стари завет), које дакле озбиљно схвата. 

Сложио бих се, то сам већ говорио, да је на неки начин језик основа мишљења (свести?). Ја то озбиљно схватам, што ће рећи да код мене ова идеја имплицира неке закључке. Рецимо да треба чувати свој језик, јер усвајањем туђица, усвајамо и страни начин мишљења. И нису џабе Грци звали варварима (блејавцима) оне који нису говорили грчки. Но, нисам сигуран колико би "модерни" којима је Џејнсов бикамерализам занимљив (и који можда ипак много површније од Ћирковића гледају на то да пре три хиљаде година људи "нису имали свест") мој однос према језику био прихватљив. Исти веома негативно реагују на покушаје да се заштити српски језик, говоре како је језик само средство комуникације, и сл... Слично бисмо могли рећи за однос према митовима, с којима се "модерни" тако радо спрдају.

Но вратимо се на саму Џејнсову дефиницију свести, која се уз објашњење психолошког бикамерализма може применити само на један облик свести - свест модерног човека. Делфин има раздвојене мождане хемисфере, једна спава док је друга будна. Можемо ли га због тога сматрати несвесним?!? По мени је само реч о другом облику свести. Или да говоримо о (ипак много мањим, али занимљиво другачијим) менталним способностима октопода, коме је сваки крак на неки начин "свестан". Чак и ако говоримо о томе по чему се свест човека разликује од осталих животиња, ова Џејнсова метафоричка свест није прва, а вероватно ни најбитнија разлика. Много раније, још код пећинског човека развила се симболичка свест - када је он цртао бизона на зиду пећине, то је већ значило да за њега не постоји само конкретан бизон, кога ће ловити вођен инстинктом, него класа бизона, бизон "као такав". Магија је била основа научне мисли (из тих разлога). А шта рећи о отисцима шака које налазимо на зидовима пећина од Европе до Аустралије - нису ли их остављали људи свесни себе, па макар и "чули гласове"!?

Џејнсов бикамерализам нам не одговара на многа питања због којих уопште размишљамо о свести. Осим што вуче на Декарта, он нам ништа посебно не говори о решењу проблема ум-тело. Такође, моја мотивација да мислим о свести је однос смисла (свести) човека са некаквим смислом Универзума, за који верујем да постоји. То ме је навело на одређене спекулације, а видећемо ко каже да спекулације не морају бити лоше. Џејнс вели да свест није постојала пре 3500 година, но људи су и пре тога имали став о својој смртности. Из онога реченог у горњем и овом пасусу, јасно је да би за некога кога занимају сличне теме онима које занимају мене била погоднија нека обухватнија теорија свести, као што је рецимо Orch-OR, која изводи свест из квантних стања. 

Уосталом, улога је филозофије да појашњава појмове. Џејнсова дефиниција свести јесте јасна и по себи би могла бити "агностичка" у односу на горе изречене проблеме. Али шта рећи кад скоче да га бране такви као што је филозоф Данијел Денет, један од "четири јахача апокалипсе" неоатеизма - заједно са Докинсом, Херисом и Хачинсом. Није ли таква интервенција ипак вођена жељом да се све(с)т сведе на оно што се испиша и исере!? Занимљиво је да Денет вели како постоје "добре и лоше спекулације" - а по којим критеријумима, оним које је он одредио!? Исти иначе каже како је фаласи трчати са чињеница на вредносне судове, а шта сам ради кад говори како су неке спекулације добре, а неке лоше?!

Што се тиче саме Џејнсове теорије бикамерализма, ја нисам прочитао његову књигу, уопште не довољно о теми да бих просудио њену валидност. Пронашао сам да су даване основане примедбе у оквиру самог система теорије - нпр. Еп о Гилгамешу итекако има интроспекција, иако је по Џејнцу дубоко у времену кад тога није било. Знамо ли ми довољно о језицима тог периода да бисмо тврдили како нису били развијени? Такође, Џејнс се референцира на терен Средоземља као "колевке цивилизације" по неком класичном историјском виђењу. Не знам да ли се бавио другим поднебљима. Било би занимљиво видети да ли се бавио и људима данас - културама које би и данас биле бикамералне, таквим језицима, остацима код људи других култура мање или више уклопљеним у данашњи Запад... Можда није смео из политичке коректности, можда га једноставно није занимало из разлога "европоцентризма"... Уосталом, у доба кад писао књигу није било толико миграције из тих области и мултикултурализма. (Примера ради, црнац који живи у УК би се веома увредио да му неко каже како чује "бубњеве у глави", тако је бар било у једном филму... а можда их стварно и чује).

Но, рецимо да има нечега у овој теорији, и сетимо се Ћирковићевих ограда како не смемо лоше посматрати "шизофренију" наших "несвесних" предака. То ме наводи на мисао - није ли се можда више изгубило него што се добило настанком свести у смислу Џејнса, односно сломом бикамерализма!? Као неко ко није хришћанин, али га је ипак рана Библија "пукла" (како је пријатељ приметио), неко веома заинтересован за митове и системе мишљења древних људи - имам нешто рећи о томе... 

Као што знамо реч религија долази од латинског religiere, што значи по-везати. Уочимо латински префикс "ре", који нам по правилу говори од повратку, поновном успостављању нечега. Можемо ли рећи да је човек древних времена имао "лигију" а не религију, дакле није ни морао да успоставља везу с боговима, с обзиром да она није ни изгубљена. Фараон, богокраљ, а још раније ратник-шаман, чак сваки домаћин, имао је директан контакт са силама и елементима, са "натприродним". Прва религија је, према барону Еволи, била чинодејство (што је изгледа појам некако преостао из тих времена). Такође, не бисмо могли рећи да је човек тих времена веровао, пошто је он неке ствари једноставно знао. Атеизам није постојао ни као појам (то су, рецимо, говорили и за много касније Викинге). Дакле, нисмо имали веру него знање (Веде). Да и не говоримо да је човек имао директан контакт са Природом, макар и халуцинацијама, па шта! То је оно што неки данас дрогама покушавају да постигну. Сетимо се да Дон Хуан Матус прво користи дроге да би цео тај свет приближио Кастанеди, касније помера његову скупну тачку без учешћа хемије. 

Знам рећи да је разум прецењен, пошто је реч само о алату који нам помаже да опстанемо. Не би ли се то могло рећи и за (џенјсонски схваћену) свест? Не само да се могло живети без исте, него је могуће такав живот био богатији.

Иван Вукадиновић

У тој, најбољој од свих југа, свако је верник без мане, и зато нема потребе за делима која ће поткрепљивати веру. Врлина се не изопачује и народ се не квари. Зато се то раздобље назива крта, савршено. О дете, у кртајуги не беше ни богова, ни демона, а ни гандхарва, јакша, нага ни ракшаша. Не бејаше ни куповине ни продаје. Нису постојале три Веде, а не бејаше ни рада, јер било је довољно помислити ...на нешто, да би се добило то што је потребно. Док је трајала та југа није било болести, а ни помућених чула, ни пакости, охолости и лицемерја. Не бејаше несугласице, зловоље, преваре, страха, беде, љубоморе и незаситости, а свевишњи брахман, то прво уточиште јогија, био је доступан свима. Нарајана, душа свих створења, имао је белу пут, а различита својства брахмана, кшатрија, ваишија и шудра бејаху сама по себи разумљива и свако је савесно обављао своју дужност. Један једини Дух бејаше мета сваког задовољења, а постојала је и само једна мантра: ОМ. Владао је јединствени поредак и, премда различити, сви су следили поруке једне јединствене Веде.

Махабхарата