Ултимативно златно теле

Позабавићемо се оним што би била коначна победа материјализма, односно ипак пролазних ствари, над духом. Користимо ту златно теле, библијску метафору* "каква јесте", са наведеним тумачењем његовог обожавања - као клањања творевини смртних људи. Шта би дакле била његова коначна победа?!
Коначна победа "златног телета" може бити ништа друго до омогућавање практичне бесмртности (али ипак ограничене, а видећемо како) кроз технолошки развој који води тзв. постхуманој ери, или ти сингуларитету. Оно што нас овде занима је "даунлоад свести", односно снимање рада мозга, његов пренос на некакву врсту интернета (рачунарску мрежу или нешто слично, али створено од стране смртних људи), те по потреби "снимање" таквог садржаја у ново тело, највероватније синтетички створено, но такође од крви и меса. Дакле, реинкарнација са пуним сећањем, па и правним статусом "оригинала" (који је заправо ко зна која копија, како процес замене тела па и мозгова буде текао, јер и једно и друго има свој рок трајања). Метафора златног телета је још оправданија како можемо сматрати да би ово била узурпација процеса који иначе у Природи постоји, а о којем сам спекулисао, с тим што се тај процес одвија без људске контроле, углавном без сазнања, и у принципу невезано за људску вољу (па чак се не односи искључиво на људе). 
Свет у којем би тако нешто било могуће описан је у трилогији Златно доба од Џона Рајта. Дакле, видимо да је нешто златно... Овде се људи тако даунлоудују и аплоудују, такође живе у великој мери у вештачкој реалности, што зависи од њиховог прихода. Наследници оснивача такве "бесмртности" имају проблема - јер просто никако да стигну да наследе своје очеве. Свет је у потпуности вештачки, а људски век практично је повезан са веком цивилизације. Јер, без комплексне инфраструктуре нема ништа од такве бесмртности. Људи ће живети само докле опстаје њихово друштво (не треба се чудити што је у овом делу то најлибералнији капитализам). Какву ли панику онда ствара сваки покушај да се ствари било како измене, да будућност добије неки други ток!?
Можемо рећи да би се неко заситио таквог живота, да је његова "слободна" воља да одбије нови даунлоад, или да стари "природно" (у свету где нема више природе) и тако неопозиво умре, надајући се само у ону спекулативну бесмртност нечега што се зове душа. Или се не надајући ничему, ако је атеиста. Међутим, овде се суочавамо са директним дарвинизмом, коме чак нису потребне генерације и генетске мутације да би деловао. Једноставно, ко жели неопозиво да умре (барем што се тиче материјалног света) то ће урадити, док ће након само неколико миленијума (а шта је то према вечности?) остати само они незајажљиви у вољи за животом, како је описује Шопенхауер, самим животом, па макар он био само та воља и представа приде (а за представе ту је тешка технологија). Да ли је тај постмодернистички и постхумани рај нешто чему стварно тежимо?!? Круг је тако затворен, оно што је "живот" заправо је технологија сама, која је неопозиво сама себи сврха...

*О томе да су се Јевреји клањали златном телету, једини извор даје Библија, која је иначе веома пристрасан текст. Ако бисмо узели да се нешто тако стварно догађало, узор бисмо могли наћи у суседном Египту (из којег Јевреји несумњиво потичу). Тај узор би био свети бик Апис, који јесте ношен улицама египатских градова и народ га је том приликом поштовао. Међутим! Треба имати у виду да је злато у старом Египту припадало искључиво фараону, односно свештеничкој касти коју је он представљао, и имало је једино верски значај. Злато није служило у унутрашњој, а барем до Новог царства ни у спољној трговини. Злато није било новац. Египат је користио неку врсту робне размене уз кредитни новац, где је бакар у пуној вредности био обрачунско мерило. Нешто слично је Ликург спровео у Спарти (али са гвожђем), те је тако материјалне неједнакости међу људима обесмислио. Египат је имао елементе социјалистичке државе. Могуће да је дошло до деградације, и то не толико у време које се Мојсијевом Изласку приписује (Енкатон, Рамзес), него много касније, пред сам крај Египта. У том смислу можда су се Јевреји и угледали на тада актуелни материјализам Египћана, али тај народ већ није имао много везе са оним који је градио пирамиде...

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Russellova hipoteza - svijet nastao prije pet minuta