Унеско, Анус и ми

Дошао је тај дан када је, сасвим очекивано, УНЕСКО покренуо процедуру за пријем "Kosova"-е у своје редове. Док смо још скандализовани, а можда је то и право време, погледајмо ширу слику "у нас и у свету", око овог догађаја. Истичем да ово пишем искључиво у своје име, користећи чињеницу да нисам толико познат па да се ово негде појави преведено на инглешки као "мишљење неког уз Србије", а ако се ипак појави - преузимам одговорност и ризик.
Прво, шта је уопште Унеско? На сајту Вики видимо да је то организација за сарадњу у области културе, такође науке и образовања, на нивоу Уједињених Нација. "Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода." Овако племенити циљ, па још залеђе УН, требало би да дају неки морални кредибилитет, зар не?! И тај "кредибилитет" је такође једино што имају, уз мало пара...
Међутим, у временима када је било какав (универзални?!) морал погажен, то важи и за културне вредности, а наука је неретко злоупотребљена, остаје само оно што је опипљиво - а то је будимо реални (Каза) - гола сила! Наводно, кад је чуо да му папа нешто закера, Јосиф Висарјонович је лаконски приупитао - а колико дивизија има тај папа? Колико "дивизија", коју силу иза себе има Унеско?! Војно никакву, економски извесну слабу (њихов чиновник код нас је поменуо пројекте у којима су учествовали наши институти), а "меку моћ", ово је занимљиво - онолику колико му "ми" дозволимо. А ко смо то "ми", право је питање... Па сви они који не припадају "Златној милијарди" на планети, такође потенцијално огромна већина грађана Србије. 
Исто се важи, видећемо касније за неке домаће "институције". Заиста, какав ауторитет има "САНУ", та "угледна институција"?!? Одавно, и сасвим невезано за политику, сложио сам се са Чанком да та институција треба да се зове АНУС - Академија наука и уметности Србије. Па то је так' нормално, јер зна се да у овој земљи ништа не може и не сме бити српско, што би Анус био изузетак?! Нешто може евентуално да "припада" Србији (а припадности и идентитета је нормално гнушати се, посебно то важи за "грађане, мировне и геј активисте, приговараче савести и пацифисте којима је стран сваки облик припадања" - Радојица Бунчић, Жена у црном). Е још боље да је нешто само U Србији, као што је то извесна исламска заједница, но то је само прелазна фаза, док не буде U Sandžaku. 

Сасвим је добра паралела повучена изјавом да је пријем "Kosova"-е у Унеско исто што и пријем "Исламске државе". Ипак, има ту пар детаља, а ђаво је често у детаљима. Прво, "Исламска држава" оно што ради, ради отворено (могли бисмо чак рећи поштено), без икаквог фолирања. Док се "Kosova" крије иза башибозлука, лицемерно понављајући фразе, "преузимајући обавезе", једноствно глумећи "одговорну државу". Јасно је да ИД то не може, а и не жели, будући да је то сам башибозлук. Док ови Шиптари имају ону танку патину ранијих дисидената, интелектуалаца (?!), технократа, и сл. Обрнуто важи на међународном плану. Док званични Вашингтон упорно крије своје недвосмислене везе са "Исламском државом", он отворено подржава "Kosova"-у. Ма колико нама то чудно и чак језиво изгледало, за Амере је ово "успешна прича", и користиће сваки смоквин лист да се истина прикрије. То, једноставно, треба имати у виду.
Сада онај део који не бих волео да се види изван Србије, јер прича није готова, али чега морамо, понављам морамо бити свесни. Какво бре, МИ право имамо!? Какво, ако глава наше институције која је пандан УНЕСКО-у отворено каже да је Косово изгубљено де јуре и де факто и да га треба "са достојанством" напустити. Ова, чак не много дугачка, реченица садржи неколико контрадикција. Неко ко тако нешто изговори себе не може сматрати интелектуалцем и зато не може обављати дужност челника организације која би себе озбиљно да доживљава. О таквој реченици се нема шта расправљати, она не може бити политички став, јер је контрадикторна. Спорна је прво логички, па тек онда (ако дешифрујемо, што није тешко, шта је академик хтео рећи) постаје спорна национално!

Оно што се дешава широм света, а ово што примају "Kosova" само је део тога, јесте један поступак сасвим отворене и огољене десакрализације. То је суштина онога што ради ИД, уништавање сваког културног идентитета те области - хришћанског, античког, па чак и муслиманског (ма колико то деловало чудно на први поглед). Сами муслимани би требало да се замисле кад крену на хаџ, што им је једна од верских дужности. У Меки, која је под контролом салафиста (вахабија), од којих потиче ИД, на територији највернијег америчког савезника Сауди Арабије,  неће наћи ишта што би подсетило на пророка Мухамеда, али ће наћи пет Мекдоналдса, остале храмове бога Мамона, док ће им живот бити угрожен од пројеката које изводи компанија Бин Ладен (тако ће и бог Танатос бити задовољан). Не улазим у верске расправе, и оправданости неког стриктног тумачења ислама, али однос над оним што сами сматрају светињом (за чију увреду су спремни пролити крв) доста тога говори. Што да се онда чудимо уништавању Буда из Бамијана, или Палмире!? 
Али што да се ми чудимо пред Највишим Ауторитетом (у кога верујем, иако одбацујем све антропоморфизме званичних религија), кад смо ове године имали три јасна примера десакрализације - сечу храста-записа, закопавање античке базилике испод аутопута и потапање манастира код Ваљева. Све је то далеко од бестијалности само погрома из 17. марта 2004, који је приредила "Kosova", заклоњено је много дубљим слојем легализма, те сумњивог легитимитета (са две од ове три ствари се сложила сама званична СПЦ!), али има једну заједничку ствар - уништавање културних светиња!
И шта нам онда ваља чинити? Оно што рекох кад је Филип Давид добио НИН-ову награду - ако ће они друмом, Србија ће шумом! Јесте, претенциозно је да ја говорим у име "целе Србије", али могу ваљда у своје. И да позовем своје драге Српкиње и Србе на нешто. Тада сам, због Филипа Давида, оптужен за антисемитизам, што је смешно. Пале су и тешке увреде и псовке, које говоре само о ономе ко их изриче, посебно ако то не сме да уради у своје име (и презиме), него се крије иза псеудонима. А тај Филип Давид је изјавио како се у Београду слободно шета триста ратних злочинаца. Тачно је да се награда додељује за књижевно дело, али додељује се човеку, а такав "човек", који тако нешто наручено лупета, мора бити изузет из сваке озбиљне интелектуалне приче, баш као и Владимир Костић од Ануса
Дакле, не само Срби, него сви слободни грађани света (грађанин у смислу римског civitas, не оном "модерном") треба да са дозом (премда горког) хумора одбаце сваки помен "институција" које треба да нам дају неке "моралне смернице". Дакле, УНЕСКО хахахаха, "САНУ" хахахах (а стојим вам право - моји блогови су паметнији од већине академика!), НИН-ова и остале књижевне награде (укључујући и Нобелову) хахахахаха, љуЦка права хахахаа, Нобелова награда за мир хахахахахахахахахахахахахахахахахахахаха... Све ове "институције" и појмови у последњих 5, 10, 20 или 30 година, у зависности од самог појма - немају никакав озбиљан садржај! Уосталом, Кинези већ дају Конфуцијеву награду за мир, појављују се и друге алтернативне институције, све док једног дана у Новосибирску (а зашто да не!) осване зграда Истинских Уједињених Нација! 
Као грађанин ове земље не желим саветовати власти да иступе из Унеско, или прекину сарадњу са њим. Но, као слободно мислећи човек, после овога исти не могу да сматрам иоле озбиљним. Исто важи и за Анус... пардон САНУ. Што се мене тиче, такве ствари су интелектуални плусквамперфекат.
Иван Вукадиновић


Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Russellova hipoteza - svijet nastao prije pet minuta