Егалитаризам и дечје свезнање у Срба

Настављамо серијал Зашто нам овако иде, ово је трећи део.

Демократичност иницијације. Егалитаризам и дечје свезнање.

О недостатку формалне иницијације у "православном" (израз из 17. века) хришћанству и последицама тога говорили су традиционалистички мислиоци Рене Генон и Александар Дугин. За разлику од западног, источно хришћанство нема верске редове, ни њима супротна тајна друштва. Часни изузеци су "оперативни масони" од Хетерије до Црне руке. Иницијација је крштењем начелно доступна свима, а људи даље напредују без неке формализоване припреме. 

Последице су бројне, а неке нису очекиване. Добро је што нема клерикализма, односно мешања у државна посла вандржавног (и наднационалног) тела као што је Ватикан. Неки су масонима начелно замерали то што су изворно наднационални, па им национални интерес не би могао бити на првом месту. Међутим, није ли хришћанство у принципу анационално, односно наднационално - "Више нема ни Грка ни Јевреја..."

Лоших последица има много и у основи се своде на егалитаризам. Комунизам се код нас лако учврстио, везујући се за још прехришћанску племенску демократију. Ова институција, присутна код свих Аријеваца, и не само код њих, није подразумевала рационалну расподелу ресурса, што би био социјализам (тога наравно нема без државе, пример Инка империја), него баш "примитивну" једнакост - егалитаризам.

Вукова језичка реформа има везе са овом појавом у нашем народу, пошто је стандардизовала језик "говедара и свињара", одбацивши традиције веома танког слоја елите. Лично нисам против те језичке и културне реформе (као што је рецимо Басара). Ценим доследно спроведено Аделунгово правило пиши као што говориш, читај како је написано, мада мислим да је требало код нас да има изузетак - слово "јат" које нас је поделило на екавце и ијекавце, омогућивши касније лакшу поделу "српскохрватског" језика (према самом Караџићу сав штокавски је српски, а он се говори до чувене линије Карлобаг - Огулин - Карловац - Вировитица). Треба знати да је било идеја да се уведе једно такво слово, које би задржало знак "јат" или би у латиници (можда и ћирилици) било "рогато е". Али неки Вукови следбеници су зезнули ствар. Мислим да је Даничић хтео то да уведе, али будући екавац (иако је превео Стари завјет на ијекавски), правио је грешке. Толико о томе, за ову расправу је битно да нас је Вукова реформа ипак на неки начин откачила од мало традиција учености.

Већи проблем је "дечије свезнање" по којем "сваки сељак" (већина њих данас живе у градовима) мисли да зна "ко влада светом", односно лако ће прихватити олака објашњења. И решења. Онда није чудо што се лако следи Вођа, од Домановића, на овамо...

У Србији имамо већ дуго недостатак праве интелигенције. Једино што је краљ Милан оставио била је власт макар уског круга учених људи - регенство када је он абдицирао. Последњи Обреновић је и то уништио. Код Карађорђевића је био троугао моћи - регент Александар, Црна рука и Баја Пашић. Имало је то последица на доношење важних националних одлука. У књизи Алтернативна историја Србије историчар Чедомир Антић наводи да дрчне студенте који замерају уједињење с Хрватима пита који је српски интелектуалац тада био против Југославије. Није био нико, јер тада није било никог да мисли...

Велики рат покосио је оно мало националне интелигенције. Преживели су се повукли пред странчарима. Нисмо се могли носити са префриганим Хрватима, а њих су учили фрањевци и језуити (дакле на почетку поменути верски редови!). Анте Павелић (зубар) је био у "југословенском одбору" за уједињење. Није иста личност, али је и он утро пут Анти Павелићу (адвокату). И овај је био праваш. Некад нам коинциденције доста тога говоре. 

Србија, као и Русија пре КГБ/НКВД није развила тајни центар моћи & знања. Зато није чудо да Охрана (царска тајна служба) штампа "Протоколе", а бољшевици дођу на власт; као и да ЈНА снима наоружавање зенги, и само снима... Читалац би могао питати како тај руско-совјетски тајни центар није спречио распад СССР, а проницљивији би ме могао подсетити на оно што рекох за оне који су покушали срушити Горбачова. Али КГБ је Русији дао Путина, а шта Србија има од Удбе у разним модификацијама, осим што је она идеално покриће баш за дечије свезнање неких пицајзли (Удба звучи апстрактно, а АВ конкретно, зар не).

Иван Вукадиновић