Крај Скајвокера... Императора и осталих џедаја (другара)

Свака сага има свој крај, па има га чак и шибање мртвог коња. Са овим последњим филмом имам своју малу сторију, јер прво сам пристао да гледам са ортаком, онда је у 2Д био само у 16ч (а није ми се због тога излазило са посла раније), па нисам хтео да гледам после неких критика (пало ми напамет да идем на расправу у Комарчића без гледања филма, али са мишљењем, кад може тако С. Жижек, нисам отишао), па сам одлучио ипак да гледам, па је опет било само у 16, па сам чекао викенд, па за викенд није било у Таквуду, па сам нашао у Делти недељом и на то једва стигао...

И кад (најзад) причамо о филму, можемо кренути само од Императора! Да, појављује се Шив Палпатин, и да - не покушавајте то да повежете са његовим последњим доживљајем, што је био пад у умирућу Звезду Смрти (ух, како речено!) у шестој епизоди. Мислим то како је "објашњено" (заправо је само то рекао, па верујте на реч "Оцу Лажи") да је вукао све време конце је оно што "они рационални" зову PIDOOMA (што ће рећи извучено директно из буље). Мада, ако можемо бити захвални на нечему Дизнију то је што није позвао Дарта Вејдера да вади кестење из ватре, како у целој овој трилогији имамо само његову улубљену маску можемо закључити да је бар тај мит остао испоштован. (Уз сасвим солидно појављивање у Rogue One). 

Али Палпатин је заправо добро урађен. Прво, што је најбитније, целом овом филму би се могла прикачити ознака палпа, а Ian McDiarmid се прославио палп глумом старог доброг Палпија. Сваком акционом филму је просто неопходна улога доброг негативца, и то смо овде добили. Видео сам на тјубу доста спрдње са физичком дефектношћу Императора "на апаратима" у несразмери са омнипотентним светлосним муњама које баца. То не стоји! Чак се овде може приметити нешто што рекао бих Џеј Џеју не би ни могло пасти на памет (или га ја опасно потцењујем).

Наиме, како биће потпуне негације не може да постоји, ђаво је немогућ. Што се више неки ентитет приближава појму (црног) ђавола, то је он мање физички могућ. Мање постоји. И на крају, што би рекао Доријан Нуај - Антихрист је савршена политички коректна сподоба. Сетимо се како се Палпатин на свом врхунцу, пре него ће Анакина претворити у Дарта, претвара у беспомоћног старца и извлачи на емпатију. Овде то наравно није било опција, али није лоше сетити се (јер разматрамо и цео серијал). 

И да, Реј је његова унука. С тим у вези сетимо се феминистичке кукњаве како је овај серијал "капитулирао пред сексистичким троловима". Две ћурке су чак у једном клипу кукале како не могу да замисле Шива Палпатина у чину прокреације (српски речено: секса). Каква глупост, јер како рекох у приквелима (епизоде један до три) се просто види како он ужива у власти, још више у освајању исте, тиме и у животу, па што не би уживао и у оним смешним радњама, отприлике у том периоду (Рејини родитељи би били вршњаци Лука и Леје).  Уосталом знам многе које не бих замишљао у чину тзв. вођења љубави, па се не ишчуђавам кад имају потомке...

Е ту долазимо до Реј, и оне приче о "оснаживању жена", чиме је заправо њен лик постао жртва. Стварно не знам одакле некоме идеја да Star Wars-у замери недостатак диверзитија, и то у редовима побуњеника где је један од војсковођа нешто као октопод. Чак у ове три епизоде имамо увођење диверзитија (црнкиње официри) у редове Империје Првог Поретка! А у приквелима смо имали клониране мелезе као прве стормтрупере, али вратимо се "добрим момцима". Вођа побуњеника је ко? Принцеза Леја. Можда је замерка на њено племенито порекло (стварно и формално) и о томе ускоро. Тако и Падме, која се шиба колико то Натали Портман може... Последња два преживела џедаја су мушкарци (од којих један није човек и не шиба се), па шта! Можда није било довољно улоге жена у савету и борбеним редовима џедаја у приквелима, па је ли то толики проблем?! У Extended Universe колко знам има машала жена, рецимо она што има репове на глави.

А заправо је лик Реј од почетка лоше рађен, па је овде покушано да се спаси шта се спасти може. Нисам ја помишљао да је она Лукова ћерка зато што тако једино волим, него зато што је у седмој епизоди било јасно да она добија Силу у присуству Кајло Рена. Дакле, њих двоје су Силом повезани, што је најзад некако објашњено у овом филму. Крвно сродство може бити један, али не и једини, начин да се то објасни...

Е уместо таквог развоја (или неког другог, али логичног) инсистирало се да се она уздигла из статуса никога-и-ничега, зато што је женско, а Сила је, као што знамо, жеМског рода (носила Кетлин Кенеди мајицу). И тако је упропашћена и она и цела осма епизода. 

Да бисмо видели како може другачије, и заправо је то некад било правило, сетимо се како је Лукас уопште осмишљавао серију. Он је био учесник побуне '68 и као такав је замислио Империју баш као своју земљу, коју нешто није волео, дакле Сједињене Државе. Али од тога у филмовима не видимо ништа! Пре нам Империја изгледа као Трећи Рајх. Сећам се једино неке наше пропаганде 1999. где су Амери и НАТО приказани као Империја, за шта рекох да је увреда за Империју. (Лукас је замишљао побуњенике као Вијетконг, наравно како га је он видео, и јопет добро што ништа од тога нема у филму).

Сам Император је замишљен као нека марионета у рукама галактичке бирократије, такав би се закључак заиста могао извести из четврте епизоде (прве снимљене). У Империја узвраћа ударац је заправо Дарт Вејдер прави бед-ес, али о статусу Императора можемо закључити тиме што он клечи пред њим, када се овај једини пут на холограму појави. И тако се лик развија, све док на крају не испадне да је свих девет епизода под његовом сенком. Не треба бити много паметан да би извукао закључак како се стварају ликови - имаш идеју, па пустиш да се развија, да лик дише. Код Дизнијевог труста мозгова нисмо имали ни једно ни друго.

Лоших страна филма наравно да има, али заправо нема нових. Ту је пре свега нелогична радња, која ме натерала да се неколико пута насмејем, док оно што би требало да буду комичне сцене нису смешне (после свих прекршених закона не физике, него тог света, о томе ускоро, запање се кад стормтрупери могу да лете захваљујући пропулзивним справама какве има и Жељко Митровић). Оно како је неки Очи оставио траг за скривеном планетом Сита није ни стигло да се објасни, и можда и боље. Мада она сцена са смиривањем змије испада слатка... Заборавите скоро сваку везу са осмом, па и седмом епизодом (и боље што је тако), а о везама са првом трилогијом (рекох већ, како је Император уопште жив?!) и не помишљајте. А и сам овај филм на окупу држи само његова брзина. Истина, реченица "дала сам руку Бену" има доста смисла...

Добрих страна филма има. Пре свега, одлично је графичко-сценски урађен (оно ефекти...), мада ту ни пре није било много замерки. Но овде се може једноставно у том раду уживати. Када су очекивања спуштена и испод минимума, а у филм се не "инвестира" (како би то Амери рекли) ништа, то једино и остаје. После толико "либералне" (зло)употребе Силе да се мртви шетају, а смртне ране се лече без по муке, искрено те заболе за судбину хероја. 

Све добре стране филма произилазе из двоструке негације и онога чега нема у осмој епизоди. Тако у оној брзини не стиже да се сазна ништа посебно о новим јунакињама (ратница Мандалоријан у некој вези са Поом и црна дезертерка судбином слична Фину) и можда боље што је тако (јер нису аутори дорасли грађењу ликова). У овом филму нема непотребне сајд стори као што је било у осмој еп. Иначе Роуз Тико се скоро и не појављује, на моје велико одушевљење. Реј најзад има неку обуку, није Мери Сју, осећа да је нешто тишти, па глумица први пут мора да глуми њен лик... иначе она заправо први пут губи битку од Кајла, али он баца сабљу у налету емпатије који му шаље мајка Леа на самрти... Уопште, како рече неко на тјубу, немаш осећај да ти неко сере по глави својом политичком коректношћу и вирту сигналингом. И једноставно гледаш филм и уживаш, после и не мора много да се памти.  

У том смислу се може схватити она исмевана сцена јуриша (лаке) коњице на "палуби" звезданог разарача. (Ајд да браним идеју, они ту немају неке маске, зато што је цела флота Коначног Поретка (Нове Империје) у атмосфери планете Сита, а што су је тамо нагомилали не питајте мене). Та сцена наравно да нема везе са традицијама Звезданих Ратова, али би се могла замислити у Флеш Гордону. А Флеш Гордон је као и Барбарела (знам да ће ме неки сад мрзети) срање, али је бар добро урађен палп. И тако бисмо могли описати овај филм. Пошто се одустало од оригиналних идеја (чак су извргаване руглу у осмој епизоди), па се одустало и од идеологије родне и сваке друге равноправности (тамо где је иначе равноправности било), остала је само јефтина скупа забава. У филм је доста уложено, па логично да има неког ефекта.

Слабост претворена у добру страну су и она сучељавања Реј и Кајла у којима простор губи сваку улогу. На тренутке се не зна шта се заправо догађа (да ли је "стварно"), чиме филм добија фантазмагоричну црту.

Овај филм не може "извући" последњу трилогију, јер на крају нема катарзичног ефекта, какав су имале трећа и шеста епизода. Дизни се опростио (да ли?) од главне приче, колико је достојно могао. (Император је заправо добио шта је хтео, да га Реј убије, мада без церемоније, она истина каже да су у њој сви џедаји, а не сити, али мора ли то остати тако?! Но не желим да размишљам о неком будућем заплету у фазону Деце Дине). Ипак, негацијом негације, ово испада све у свему добар филм.

Иван Вукадиновић

п.с. После досадашње (мада на крају напуштене) политизације коју је Дизни спровео долази ми да испричам једну причу која с овом има заједничко само политику и "уметност" као неке главне одреднице. Пре десетак година је код нас била серија Рођак са села. Многи су је гледали због Драгчета, ја због Вране. Официра због којег је серија оптужена да је антихашка, па не треба да буде на "јавном сервису". Но тада је Жарковић, уредник "либералног Времена" имао доста самопоуздања да одбрани слободу стваралаштва речима како се о политици одлучује на изборима (мада има и других начина, оп. А.), а Србија је одабрала - "Европу". Кад пребацимо на ово време и место ја могу рећи да ми се све чини како ће Трамп добити и следеће изборе, а Дизни и Холивуд нека лече фрустрације у својим филмовима...