Dune Prophecy

Kao Game of Thrones bez kuće Starka...

Nije mala stvar prihvatiti se serije o Bene Geserit, iz ugla filmova sili koja je oblikovala Pola Muad Diba i vodila njegovu problematičnu i misterioznu majku Džesiku; iz ugla knjiga, sili koja je oblikovala svet Dine, možda najviše posle činjenice da su misleće mašine zabranjene. Ženski red koji tajno (?!) vodi Galaksiju i kako je on nastao? Zapravo serija se ne bavi samim nastankom Bene Geserit, mada ćemo videti osnivačicu. Serija se bavi, recimo to tako, time kako je Red postao to što jeste, uz neizostavnu ulogu ženskog izdanka kuće Harkonen! O, može li udica biti bolje bačena!?

Kad kažemo da je to Game of Thrones bez Starkovih (ili za fanove knjiga ASOIAF bez Starkovih) to implicira da nema (pravih) pozitivaca. Tek u četvrtoj epizodi upoznajemo (a srećemo od početka) ličnost koja bi bez sumnje mogla biti pozitivna... Donekle je to i do sporog razvoja likova, jer u prve tri epizode možemo reći da smo upoznali Valiju Harkonen, galaktičkog cara Haviko Korina i možda caricu. A to je tek nešto manje od polovine sezone - da, ovako ambiciozna tema, njen početak, spakovana je u šest epizoda! No nema ni "pravih negativaca", moralno ambivalentni likovi vođeni su onim što se u knjigama zove vraška svrhovitost. U jednom monologu, koji je upropašćen u prvom filmu, sam Pol će reći da ne mrzi ni cara, ni sestrinstvo, pa čak ni barona Harkonena, jer svi oni vođeni su impulsom koji vodi ljudsku rasu... Determinizam? Da, na neki način... Ako je tačno da je "duh" Denisa Vilneva "lebdeo" nad serijom (da ne tvrdimo da se on mnogo pitao, atmosferom mu serija svakako dosta duguje), onda možemo reći da je on najzad shvatio Herbertovu Dinu - u drugom filmu možemo reći da je shvatio kako mu je razumevanje samo parcijalno, pa to majstorski iskoristio.

Serija svakako ima issues, preterano je reći da o njoj "niko" nije govorio, ali je prošla manje zapaženo nego što se to moglo očekivati. Mračna atmosfera ne pogoduje nikakvom idealizmu, pa je bilo i tu (uslovno) kritika, ali o tome možda kasnije. Ne bih se olako složio sa kritikom kako je ova serija (zapravo sezona) previše, mada stvarno je hrabro takvu temu i načinjati sa samo šest epizoda. Neki problemi koje vidimo na kraju su više kvalitativne nego kvantitativne prirode (reč je o samom objašnjenju koje je započeto, nije problem kako je objašnjeno). O kraju na kraju, krenimo od likova, pa ovde negde počinju i spojleri.

Pre toga nešto o atmosferi serije. Ovde planetarni feudalizam tek nastaje pa nećemo očekivati neki pseudo srednji vek što se tiče vizuala. Osim Sestrinstva serija je skoro isključivo bavi događajima na dvorovima. Kod Korina je to atmosfera vlasnika moćnih korporacija, sve sa začinom koji se šmrče kao kokain. Harkoneni odaju izgled osiromašene aristokratske porodice, nešto kao bogatiji seljaci, a kako se ipak bogate (može li se kitovo krzno tako isplatiti?) sa željom da se vizualno približe Korinima (i ostalim velikim kućama). Atreide vidimo veoma malo, to je tokom nekog mega lova, pa kao da je inače nebitno kako taj čovek živi, kad mu je ovo fatalno bitno koliko i... Barateonu (bilo je jače od mene). 

Uzmimo, na primer, učitelja mečavanja careve dece, Keirana Atreidesa. Častan čovek, naslednik junaka rata protvi mašina koji nije hteo presto, revolucionar, ali čovek sa skrivenom ulogom... spreman da ubije ili pogine za Cilj. Šta bi tu bilo sporno?! Ali koji je to cilj, i koja su sredstva? Planom da raznese Landsrad, parlament Carstva, on postaje sličan Foksu (setite se petog novembra!), a opravdanje za taj čin svakako stoji - Velike kuće zloupotrebljavaju Začin i previše su moćne. Da se nije otišlo predaleko sa zabranom mašina... Ali taj cilj, makar bilo plemenito uništiti planetarni feudalizam, vodi vraćanju čovečanstva ranijem robovanju AI, a time je negiranje celog sveta u kojem mačevalac živi! Nije čudo da će mu i sredstva biti vezana za mašine, a koristeći (makar nesvesno) uloge članice Sestrinstva postaće i njihova alatka. Osim toga, godinama gradeći lažni identitet uspeo je da napravi masku dovoljno jaku da makar izdrži prvi nalet sumnje kad zavera propadne. I da mirno gleda kako saradnici živi gore, da bi se angažovao tek oko krijumčarke koja mu izgleda više znači (takođe više o njemu zna)... Na neki način ovakav lik nekih 15 hiljada godina požurio, jer kasnije će se (spojler alert!) raščistiti pozornica i za te mašine. No nije on jedini koji bi u ovoj seriji skratio put.

Valya Harkonnen je mnogo opasnija, uostalom ovde je vidimo i kao stariju (Emily Watson) i kao mladu (Jessica Barden) i obe instance je fenomenalno odigrana. Ona nije vođena sebičnim ciljevima, uostalom rizikuje svoj život da bi spasila brata i tada se oslobađa njena moć Glasa. Spremnost da se žrtvuje za porodicu može biti sektaška (jer se ne gleda šira slika), ali ona veruje (izgleda osnovano) da je predak nevino optužen jer je hteo da spreči genocid. Jevgenij Harkonen (još jedno poigravanje s ruskim imenima), njen stric, spreman je da prihvati podređenu ulogu svoje kuće, a ne spreman da rizikuje, što će je voditi ka Sestrinstvu (tada spolja deluje kao škola za devojke, mada već imaju svoje Istinozborce)... Posvetiće se Redu koji autokratski vodi, pošto je ubila osnivačicu reda, kasnije saznajemo i sve sestre koje joj se nisu podredile. Posvećena je viziji, mada je ni sama dobro ne vidi, videćemo ni nešto što joj je pred nosom... Strast vladanja kao umetnost za sebe, pre nego kao cilj, a ciljevi su jopet to skraćivanje puta. Ne treba sumnjati u to koliko je ona vešt manipulator, mada uspeva da preživi i dosta toga uradi tek u sadejstvu sa svojom sestrom Tulom koja je prihvatila da bude u drugom planu.

Desmond Hart (Travis Fimmel - ko se seća Vikinga) stupa na scenu skromno, kao jedini vojnik koji je preživeo napad na već veoma bitnom Arakisu. Ubrzo će pokazati svoj vatreni talenat, koji zvanično upotrebljava da bi "služio Carstvu", što je i zvanični cilj Valije Harkonen... Ne preza od ubistva deteta, no to ni ne krije, on će dobiti "carevo uvo" (ajmo malo loše prevode engleskih fraza), dakle postati savetnik cara i na kratko istisnuti Bene Geserit. Prema Redu gaji neskrivenu mržnju, saznajemo zato što ga je majka Bene Geserit ostavila. Ta majka bila je niko drugi nego Tula, jer je htela da sin ima svoj put nezavisan od Sestrinstva i Valije. A otac mu je Atreid, tako da je ovaj potomak Harkonen i Atreida nešto kao Pol Muad Dib nekih deset hiljada godina ranije, dakle dobrano pre svog vremena, još jedan koji skraćuje put. Hart ne deluje mnogo pametno sa svojom tendencijom da bira direktnu konfrontaciju, mada mu ni spletke nisu strane. Neskrivenim korišćenjem svojih moći i spremnošću na akciju on ipak zaslužuje pažnju. Javno sve se može prikazati i kao nastavak rata protiv mašina, što daje posebnu ironiju koju ćemo tek na kraju videti...

Najzad nesuđena carica Ynez. Onaj "jedini pozitivan lik". To bi mogao biti i njen brat, ali on isprva okleva da je podrži, da bi kasnije birao drugi put. Ona je vođena osećajem pravde, ako treba i protiv svog oca. Predodređena je da bude carica, što je ono što je Valija (za nju preuranjeno) htela da spreči, da bi kasnije sama podržala (dakle put Ynez je takođe predodređen) pa i krenula da ubrza (kad je car pod uticajem Desmonda Harta). Ako bismo pravili paralele sa Svetom leda i vatre: kao što nijedno pravilo nije zabranjivalo da žena bude na tronu kuće Targarjena, tako ne vidimo ni ovde šta bi sprečavalo Ynez da bude vladajuća carica (serija počinje ugovaranjem njenog braka sa dečakom iz kuće Rikeze). Možda je efektivni patrijarhat kakav vidimo kasnije posledica neuspeha Bene Geserita koji su krenuli da ranije ostvare svoje ciljeve, dakle da skrate put.

Četiri puta sam pomenuo skraćivanje puta, u vezi tri ličnosti i tri mogućnosti - revolucionara koji ruši feudalizam, potomka dve jake familije, najzad žene na tronu (otvorene vlasti Bene Geserit). Zanimljivo je da je Kwizatz Haderach opisan takođe kao bukvalno skraćenje puta čovečanstva. Ali ovde vidimo kako se taj put ne može (i ne sme!) prerano skratiti. Inače ćemo dobiti Tiran-Arafela i putevi će se izgubiti u magli. Mašine, koje su izazvale zavisnost čovečanstva, takođe su previše skraćivale put. Frenk Herbert je zamislio svoje delo kao fugu, pa možemo videti kako to izgleda kad neiskusno Sestrinstvo želi skratiti put, žureći samo desetak milenijuma (sitnica!). Ali to je bio tek početak puta na koji su krenuli izbegavajući katastrofu, što ćemo videti u narednom sezonama kako.

Sestrinstvo, isključivo ženski red, čije članice imaju velike moći... Feminizam? Teško da bi se to moglo svrstati u bilo koji talas feminizma, izgleda da su autorke ove serije (dve žene) bile toga svesne. Možda bi mogla neka nategnuta veza sa TERF pokretom, ali budimo ozbiljni... U svom prikazu Dejan Ilić kaže kako bi se jedino mogla radnja ove serije mogla povezati sa feminizmom - "u kojoj su meri muškarci i žene slični ili isti jednom kada se upuste u borbu za moć."

Moram priznati da sam, kao mnogo mlađi, razmišljao o tome zašto u našem svetu nema ženskih redova (naravno da opatice nekog manastira koje "predvodi" igumanija, a iznad u Crkvi su sve muškarci nije nikakvo poređenje). Neka sociološka ili fizička (pitanje mišićne snage) rešenja me nisu zadovoljavala pa sam razmišljao o ženskoj sujeti - muškarcima je lakše da prihvate hijerarhiju, žena teško prima naređenja od druge žene. Na poslu sam ipak susretao situacije da dve ili tri hijerarhijske stepenice (šefica, direktorka) popunjavaju žene. Dodajmo tu i "običnu radnicu" koja će raditi što joj se kaže, kao što i ja radim... Možda se ipak treba držati "konvencionalnih objašnjenja", tek u našem patrijarhatu nemamo žene koje vladaju iz senke, pa još da svi znamo kako se organizacija zove, u svetu Dine toga ima. (Na stranu koliko je takvo udruženje moguće. Vatikan je jasna paralela, ali Bene Geserit nisu na čelu zvanične religije - njihov odnos prema verskom je dosta komplikovan - i opstaju mnogo, mnogo duže - nekih petnaest milenijuma do "kraja" Herbertovog univerzuma koji je i nov početak...)

Zapravo je Ilićev prikaz dosta dobar, uključujući sasvim tačnu opservaciju da je ovo punokrvna epska a ne naučna fantastika (što ne znači da Bene Geserit beže od nauke, čak i zabranjene, paralela sa Vatikanom i tu bi imala smisla). Vratimo se temi serije, a to je sam Bene Geserit:

Koliko god nam se ciljevi reda činili poželjnim i prihvatljivim, osnova sa koje Bene Gesserit kreće u njihovo ostvarenje krajnje je sumnjiva – od eugeničkih do prikrivenih fašističkih ideja, preko otvorenog prezira prema narodu, to jest običnim ljudima (bez posebnih moći). Autorke serije bile su pametne (ipak je preveliko intelektualno nasleđe iza njih, da bi ga tek tako zanemarile) da već same redovnice učine dovoljno refleksivnim da artikulišu kritiku svog reda (recimo – da je sestrinstvo važnije od svake sestre ponaosob). Pored toga, takav red daje dovoljno razloga da mu se suprotstavi. Drugim rečima, protivnici reda dobro su motivisani manjkavostima i sumnjivim vrednostima samog sestrinstva. Konačno, redu se suprotstavljaju i sami vladari, jer vide da im je sloboda ograničena uticajem Bene Gesserit. U tom trouglu – vladari, sestrinstvo, pobunjenici (i protiv reda i protiv vladara tirana) – razvija se priča „Proročanstva“. (podebljanja moja)

Tako ćemo na sceni dobiti Valiju Harkonen koja u borbi i kovanju zavera neodoljivo podseća na Imperatora Palpatina. Mlađa, dok poseduje nekakav idealizam, još je opasnija! Zato pored Game of Thrones imamo sasvim na mestu poređenje sa još jednim delom (više epske nego naučne) fantastike, a to je naravno Star Wars, tj. prikveli (inače su za Star Wars neki govorili da je najbolja ekranizacija Dine, misleći na originalnu trilogiju). U klipu koji se bavi tumačenjem kraja sezone imamo dosta paralela. Vratimo se feminizmu - pitati poštenu feministkinju šta misli od Sestrinstvu, posebno pod "Harkonen upravom" (Harkoneni, u ovom slučaju dve sestre i sledbenice, dobija zlokoban prizvuk kao i kad baron napada Arakis), o Valiji Harkonen, isto bi bilo kao i pitati zašto se ne identifikuju sa Margaret Tačer - eto, uspešna žena... Naravno ima takvih kao Hilari Klinton koje će sebe videti kao Sersi Lanister (ovog puta bez linka, ali bilo je jače od mene). 

Kraj je veoma efektan, ali otvara nova pitanja, probleme, pa i potencijalna razočarenja (recimo da ćemo videti kako će se razrešiti u drugoj sezoni). Ono što mi je isprva promaklo video sam u objašnjenju - Tula Harkonen je već naučno i iskustvom istražila virus mašinskog porekla i navodi svoju sestru Valiju da se ne opire, bolu i strahu, što je svojevrsno objašnjajne kako je Bene Gesserit Litanija protiv straha (čuveno: strah je ubica uma) nastala.

Međutim, sve ostalo u kraju može biti klimavo, kad se malo razmisli. Recimo one oči (plave boje) koje sestre u nekim vođenim košmarima vide bi takođe mogle ukazivati na nešto što se javlja u Herbertovim knjigama (dakle deset milenijuma kasnije). Postoji "mesto" (odnosno mentalno stanje) koje je ženama neizdržljivo odvratno, a muškarac do njega ne može ni stići živ. Ali ako bi muškarac to uspeo, on bi opstao na tom mestu i postao mitski Kvizac Haderah. Što se i dešava kad Pol "promeni vodu života" a svim sestrama u galaksiji krenu krvave suze (makar u Linčovom filmu). U ovoj seriji sestre vide takve oči-u-tami, što me je podsetilo na to, posebno kad jedna od njih reče da je to "Bog"! Međutim, na kraju od svega ispada da su to oči mašine!

No biva da i najdublji mitovi nastaju zabunom, pa što ne bi i ovaj... Ali odakle mašina u sred Arakisa u sred Arakisa, pa još povezana sa Desmondom Hartom koga je prethodno progutao Šai Hulud (peščani crv - u seriji se koristi fremensko ime)!? Posle toga Desmond Hart stiče moći kojima postaje epski junak (uz genetsko nasleđe o kojem smo već pričali), a ovako ispada da je sve to intervencijom mašine. Deluje mi kao loš upliv naučne u epsku fantastiku - ako ćemo paralelu sa Star Wars bila bi to veća glupost nego midiklorijani... 

Možda to ima veze sa radnjom jednog od brojnih prikvela koje je pisao sin Frenka Herberta, gde Omnius (svemoćni kompjuter) seje svetove samoodrživim računarima, jedan od njih neslavno završi u pesku Arakisa? Ne bih rekao, ipak, posebno ako imamo u vidu upozorenje Valije Harkonen o stranoj sili koja se tu upliće, a iza Desmonda Harta kojeg opseda mašina vidimo nekakvu ljudsku figuru... No treba imati u vidu nešto - iako imamo priču koja se događa deset hiljada godina ranije, iz logike Dine bilo koji da je taj misteriozni entitet (organizacija ljudi) ona bi do kraja serije trebalo da nestane ili se uklopi nekako u poznate nam strukture.

Nešto od tih struktura, koje nisu Bene Gesserit a kasnije ih itekako ima, vidimo i ovde uzgred - Iksijance koji rade sa računarima ili misteriozne Bene Tleilaks liceigrače. Ovo su, naravno, takvi entiteti u svom zametku, "kad je svet bio mlad", kako bi to rekli Lavkraft i Hauard - no ovde govorimo o mladosti sistema planetarnog feudalizma. U tom svetu je Salusa Sekundus kao rajska planeta kuće Korino, u kasnijem svetu Dine to je zatvorska planeta, nimalo prijatna... Možda budemo videli i tu šta se izmenilo.

Najzad sam kraj i novi početak, koji deluje kao početak vica: Harkonen, Korino i Atreid ulaze u bar dolaze na Arakis... Videćemo da li će do kraja biti mnoo više od vica, ipak očekujem da hoće!

Ivan Vukadinović

Objašnjenje kraja sezone

Dune 2 - poslednji snimljen film

Kapitol Dina - kada su Sestre bile na vrhuncu moći, ali...

Prvi put sam pisao o Dini (i prvi put o Bene Geserit)

p.s. Razmišljanje za kraj: Sestrinstvo Bene Gesserit je, ako bismo se morali opredeliti, kolektivni negativac. Na kraju krajeva i sam Pol Muad Dib (posebno kod Vilneva) je isto negativac, ili makar antijunak. Ali ulogu sestrinstva od početka vidimo kao pozitivnu, a kasnije kao makar nužnu... S obzirom na navedena poređenja ispada da put Valije Harkonen, veoma dobro objašnjen i prikazan, ispada kao da nam je tako prikazan sam Sheev Palpatine - i ovoga puta u HBO seriji, a ne da je fan fikšn ili razmišlnjanje fandoma. A to je kvalitet serije sam po sebi.