Исус и Буда

 Следе цртице са предавања одржаног као вежба реторике у оквиру удружења Нова акропола

Паралелне биографије 

(Извор: Британика)

Исус:

Рођен 6-4 године п.н.е. (или пре Христа, Христ се родио пре Христа...) у Витлејему, Палестина

Верски лидер обожаван у Хришћанству, сматра се инкарнацијом Бога.

Буда:

Рођен 6-4 веку п.н.е. Лумбин, код Капилавацу, Сакја република, Косала краљевство

Оснивач будизма, верског и филозофског система.

Име

Исус је уобичајено име међу Јеврејима, именован као Исус син Јосипа, Исус из Назарета, после смрти Христос - на грчком Месија, миропомазани.

Буда у верским групама Индије има више значења. Може бити пробуђени, просветљени (ко се данас сматра пробуђеним - Woke). Гаутама је име клана. Сидарта значи "онај који је постигао циљ". И моје омиљено Татагата - "онај који је тако дошао" ил "онај који тако (ни)је отишао".

Живот

Исус је рођен од девице мајке, учио занат столара, као младић крштен (Јован Крститељ), о каснијем животу се мало зна, са 30-ак година долази у Јерусалим, тријумфално улази у град на магарцу и бива ухапшен, осуђен, погубљен, његови ученици верују да је устао из мртвих и појавио се међу њима.

Буда је имао краљевско порекло. Мајка Маха Маја (Велика Илузија) сањала да јој је бели слон ушао у утробу, Буда се рађа десет месеци касније способан да говори. Са 16 година се оженио прелепом принцезом али са 29 пролази промену. Види реалности света, свакодневног живота, скриване од њега. Кад му се родио син назвао га је "оков" (Рахула). Просветљење и каснији период, ученици... Смрт у осамдесетој, осам пута се затресла земља што је означило одлазак његове воље за животом. Последње речи: Све условљене ствари су пролазне.

Закључак

Обојица су имали животну прекретницу око 30-те године живота. Код Исуса је то завршило погубљењем, али можда је и он живео 80 година? Постоји теорија да је до дубоке старости живео у Индији, недалеко од места где је био Буда, у Ладаку.

О Будином животу је речено више, али то не делује историјски него као митологизација.

Историјске личности

Ми данас заправо разматрамо будизам и хришћанство да бисмо нешто рекли о Буди и Исусу.

Ниче је написао књигу О користи и штети историје за живот

Личности древније историје прошле су проверу времена, али све мање конкретног знамо о њима.

Та провера долази од ученика, следбеника, али ту је и профанација.

Конкретно: неко је хришћанин због родитеља или зато што је хришћанство широко раширено. Са нечим се не слаже, онда види неки податак или теорију, апокриф, и каже: АХА, ТО ЈЕ ПРАВИ ИСУС! (остало је Црква слагала...)

Но да је то учење ширено апокрифима или кроз гностицизам можда тај човек не би ни знао за хришћане (и Христа).

Због тога ће основа у овом излагању бити званично учење, Библија, уз нешто јеретичког што је општа култура и мало езотерије.

Рецимо: Царство Божје је у теби, не у кулама од дрвета и камена - то је апокриф.

Код будизма је нешто другачије, имамо три званична учења: Махајана, Теравада и Виђрајана.

Виђрајана наглашава езотеријску трансмисију (иницијацију), пренос знања од гуруа (учитеља).

Теравада - Будино учење на Пали канону (пали је језик којим је говорио Буда), конзервативно по питању догме.

Махајана (велико возило) бави се путем бодисатве - буда који остаје у овом свету ради добробити свих.

Видимо да догматско учење није најраширеније у будизму, за разлику од хришћанства.

Но у хришћанству се езотерија развија у оквиру разних грана званичне, односно догматске, школе и наравно код јеретика.

Три гране званичне школе су православље, католичанство и протестантизам, догма је практично јединствена уз неке теолошке разлике.

Овај свет

Код оба учења (хришћанство и будизам) то је мање важна реалност.

Хришћанство: свет је створио Бог (отац Исуса Христа или он сам, како се узме) из ничега и свет (барем материјални) има свој крај.

У очима Буде свет је Самсара - непрекинут ланац рођења и смрти. Сазнати почетак или крај нема значења јер човек треба да се избави из садашњости (не прошлости или будућности).

Хришћанство: Јован 3:17 - Бог није послао Сина у свет да би га осудио, него свет кроз њега може бити спасен.

Али је свет осудио Божијег Сина, што је касније довело до динамике које нема у будизму (јер неки су хтели да се свете).

Сам Христ: Боже, опрости им, не знају шта раде. Што одговара будистичком Avidya - незнање као извор проблема.

Према Христу овај свет је у власти "владара овога света" -> "отац лажи"

Буда: свет је илузија, "ментална пројекција", човек мора да се избори са демонима али они су унутрашњи.

Идеја унутрашње борбе није страна хришћанству. Од самог Христоса у пустињи... Развија се у езотеријском хришћанству, па читати Мајстора Екхарта није много другачије од зен литературе (Дамо Сузуки за даље проучавање ових сличности).

Лично или спасење света

Хришћанство: крај света и спасење неких ће се сигурно догодити (Јованово Откровење). Христове речи: Ко год се одрекне мене пред људима ја ћу га се одрећи пред својим Оцем на небу.

Спасење кроз Исуса Христа

Кључна разлика: Буда (Дамапада - пут исправности): Нико никад другог не прочисти.

Много је тешко ово измирити, осим ако Христа не посматрамо крајње унутрашње.

Хришћани замерали будистима недостатак бриге за другога, ако се тежи личном спасењу.

Према Теравада будизму арахант је спознао природу света, просветлио се и након смрти улази у Нирвану, ослобођен је окова.

Махајана - коперникански обрт: тежити властитом избављењу се сматра себичним јер се нико није избавио док други пати.

Страх од Самсаре нас спречава да постанемо Буда.

Нека западна тумачења: просветљени је и даље у овом свету, мало се тога у његовом животу променило, осим што нешто зна и ради према томе.

На истоку се то подразумевало. Живот у заједници.

У хришћанству Црква је заједница хришћана у којој сви живе, такође "тело Христа на земљи".

Ратници

Слично порекло с очеве стране, тачније преко очуха, не-биолошког оца. Иако су рођени у различитим сталежима.

Буда би наследио краљевство; Исус води порекло од краља Давида.

Каста кшатрија односно племе Јуда (а не брамани или племе Леви - свештеници)

Одбацивање верског формализма, код обојице, мада не и негација ранијег.

Уопште, елите брамана и рабина мало застраниле, кроз своје системе јудаизма и браманизма (индијског учења, браманизам је савремени термин).

Ова два система и касније постоје и развијају се под утицајем Исуса и Буде.

Унутрашњи ратници (не војна сила).

Још једна подела. Професор Меламед тврди да су Исус и Буда на истој страни - Бог контемплације, односно "мртви бог".

Са друге стране богови акције код Јевреја и "западних Аријеваца" (европско паганство).

Али та акција је на овоме свету, којег и хришћанство и будизам сматрају мање вредним од оностраног.

Ово је било сагледавање само неких аспеката ова два учења. О свему би се могло причати сатима и данима. Свака религија је у суштини спој оностраног и овоземаљског. Јер да је само онострано, то би било мистичко искуство које се не може пренети, чим преносима речима, оне су од овога света као и било шта у чему се религија изражава... Тако имамо милион комбинација.

Иван Вукадиновић

Бог - комплетна едиција

Постнихилизам