Odrastanje (Adolescence)

 Rekoh još pre neku godinu da su serije zamenile filmove u mnogo čemu - od društvenog značaja do hajpa - da ne ponavljam sad razloge. I svake godine zaista imamo hajp oko neke serije, gde se onda priča, postaje javna tema, od world building, preko karaktera, pa do psihološkog ili društvenog (političkog?) značaja. Recimo to ovako: Game of Thrones, Succession, Baby Reindeer i evo sad Adolescence. Naravno, bilo je i drugih serija o kojima se pričalo, mada neke kao Dark ipak nisu mogle biti opšta tema. Sada nam je dopalo da imamo seriju sa društvenom temom par ekselans, možda i političkom (u britanskim školama je organizovano gledanje ove serije). 

O seriji se dosta pričalo, verovatno uvod nije potreban, ali daću u par rečenica (rekoše mi da nikad ne pretpostavljam da publika nešto već zna). Naravno, ako ništa ne znate sve dalje je spojler, mada ovakva dela nemaju toliko poentu u radnji nego u prikazivanju onoga što se dogodilo. 

Serija se bavi ubistvom među najmlađim tinejdžerima (13 godina): dečak je ubio nožem svoju školsku drugaricu. Sagledava se iz četiri aspekta, koliko ima i epizoda - hapšenje i prve reakcije porodice; policijska istraga u školi; intervju optuženog radi psihološkog profila i kako porodica živi s tim kasnije. Dakle porodica (i policija), školstvo, psihologija, ponovo porodica. Serija je snimljena na originalan (revolucionaran) način - cela epizoda iz jednog kadra. 

Dosta toga se pričalo o seriji, pa red je da se razbiju neke miskoncepcije, mada gledateljka bi do toga i sama došla... Ko nije gledao da vidi o čemu je reč... Nije on nju ubio zato što je incel, nego zato što mu je rekla da je incel. To su dve različite stvari, mada ne sasvim, videćemo na sledećem primeru: U SFRJ je bila najteža uvreda reći nekom da je četnik, čak je jednom izbila tuča jer je neko reko školskom drugu da je Č (uvreda kao što je sada Ć). Dakle, nije taj bio četnik, naravno da nije ako je bio spreman da se bije ako ga neko tako uvredi. No! Takve priče, o komunističkom pranju mozgova ili čemu već, viđao sam od kraja osamdesetih u štampi koja bi se mogla nazvati četničkom - ravnogorskom (Pogledi, Srpska reč). Možda je i taj koji je bio spreman da se pobije zbog Č postao otvoren prema njihovom pogledu na svet. Tako nekako i ovde, mada nije baš jasno u kojoj meri je mali ubica prihvatio tu "ideologiju", videćemo...

Takođe, bilo je pogrešnih spojlera, pa sam pre gledanja stekao utisak da je ovo nešto kao Zločin i kazna - nedvosmisleno je jasno ko je ubio, pa gledamo njegovu psihološku borbu sa sobom, ponašanje okoline... Nije baš tako. Zapravo, ne znam kako bi prvu epizodu video neko ko uopšte ne zna o čemu je reč. Tek na kraju epizode (što je zapravo četvrtina trajanja serije, čak nešto više jer to je najduža epizoda) vidimo snimak koji nedvosmisleno govori gledaocu šta se dogodilo, ali još nije dovoljan dokaz. Time nije završeno što se tiče merituma - u drugoj epizodi ćemo imati dovoljan dokaz, u trećoj če dečaku nešto "izleteti", da bi u četvrtoj došlo priznanje (ne tim rečima nego kao promena iskaza u postupku). 

Što se tiče načina snimanja, on sigurno utiče na ono što je izneto i percepciju radnje. Sve je snimljeno iz jednog kadra što je i profesionalno veoma zanimljivo (da li se snimalo u cugu pa ponavljalo ako treba?) a za gledaoca znači da nema mnogo, zapravo nema uopšte grananja radnje, šta smo videli iz perspektive aktera (dva puta policajac, psihološkinja, otac) videli smo. 

Ali šta uopšte znači biti incel?! Komentari serije su često išli u tom smeru, pa treba objkasniti pre nego nastavimo. Reč može da ima čak četiri značenja: prvo, to je prosto involuntay (nedobrovoljni) celibat, skraćenica od toga, kako navodi naša Wiki, mada ako kaže da je potkultura red je i da objasni odlike potkulture (zanimljivo da sama reč dolazi od devojke koja tad nije znala da je queer); drugo, reč je o potkulturi muškaraca koji za svoj položaj krive društvo, feminizam pa i sve žene (inače ima incela u prvom značenju reči koji ne idu u pravcu mizoginije nego nihilizma); treće, reč je o uvredi koja ide u smislu iznetih stavova ili same osobe, njenog života (kako je bilo u ovoj seriji), u ovom drugom značenju to bi odgovaralo onom ranije kada ti neko kaže da si peder; četvrto, reč je o ideološkom stavu, pri čemu "incel" postaje krovni termin mada netačan - bolje je reći menosfera ali neko iz mejnstrima ili suprotnog ekstrema spektra (femcel?) bi voleo da uvredi sve koji dele te stavove koji se kreću od toga da "muškarci idu svojim putem" (bez žena), pa suprotno do umetnosti zavođenja pick-up artists - mnogi od njih se međusobno svađaju. No nemam nameru da to opravdavam, uostalom koliki je greh reći za nacistu da je fašista?! Što se tiče poslednjeg, da li je Endrju Tejt incel? Ako bi analizirali njegove stavove ispalo bi da ni sam ne zna. Možda je najbolje upotrebiti frazu koja je bila aktuelna u pomenutoj SFRJ, Srbiji osamdesetih prošlog veka: "Nisu svi Hrvati bili ustaše, ali su sve ustaše bili Hrvati?" Ako vam ta fraza smeta, možda vam smetaju i neke aktuelne generalizacije!

Kad sve to pogledamo, vidimo koliko je suludo reći detetu, dečaku, od 13 godina da je incel. To naravno ne opravdava ono što je učinio. Serija postavlja prava pitanja a ne servira nam odgovore. Problem mogu biti neki odgovori koje videh i pre nego sam gledao seriju. U prvom smislu je naravno glupo davati odrednicu koja znači neki period (obično šest meseci) bez seksualnih aktivnosti, kod osobe koja nije u godinama kad je seksualna aktivnost uobičajena. Drugo, deca treba da su odvojena od malignog uticaja "društvenih mreža" (ali kako to postići?). Treće, takva etiketiranja ne smeju da budu u osetljivom periodu, jopet je problem internet, chat... Četvrto, ideološko profilisanje u osnovnoj školi?!?

Najzad, šta se u seriji događa po epiodama? Počinje nekom neobaveznom policijskom pričom pred zadatak koji uključuje razbijanje vrata maljem, upadanje u stan, mada kasnije mnogo mirnije ponašanje pandura, hapšenjem klinca... Zapitah se je li to nužno za osumnjičenog od 13 godina, mada osumnjičen je za krivično delo počinjeno nožem... Vidimo reakcije porodice, a kakve one mogu biti ako neko upadne u kući da hapsi a oni (otac, majka, sestra) pojma nemaju šta je dečak učinio. Uskoro će saznati. Nastavak epizode je policijski procedural, kako rekosmo viđeno iz ugla jednog policajca. Dečak bira oca da ga zastupa, a kasnije vidimo i advokata. Na kraju prvog saslušanja vidimo i snimak samog dela i reakciju oca kad sazna. Dečak sve vreme negira da je učinio.

Druga epizoda je meni najbolnija jer podseća na ono što se kod nas dogodilo, baš na današnji dan pre dve godine. Bolno je i videti ponašanje direktorke i dva nastavnika, nedostatak autoriteta (pomalo se nadomešćuje vikanjem), nedostatak kompetencije ili vremena da se decom bavi, pa i nekog šaljivdžiju koji viče "uradio je" (zanimljivo je da ga policajac nije saslušao, ali jeste momka koji je mnogo mirniji, pa ispada da je krivcu dao nož "da zaplaši"). Ovaj šaljivdžija i još neki podsetili su me na ono što reče prijatelj na fejsu, inače nastavnik, posle Ribnikara - idem u školu kao na bojno polje. Britanija je, što s tiče prosvete, u istoj grupi zemanja kao i USA i Srbija. Možda među najgorima tu. Ipak, što se nas tiče, treba reći da je jedna velika generacija studenata ponikla baš iz ovakvih školi kakve u Srbiji imamo, a ni srednješkolci nam nisu za bacanje!

Inače u ovoj epizodi saznajemo incel teoriju od sina policajca, koji je u toj školi: 80 odsto devojaka želi 20 odsto mušakaraca, pa ako nisi među njima... To nije znao pandur, nisu znali naravno ni nastavnici, kao što nisu znali za komplikovana značenja različitih smajlija, boja srca u emotikonima...

Ako je druga epizoda najbolnija (što se tiče naših a i nekih drugih iskustava sa školskim ubistvima), treća je sigurno najmučnija. Kakva bi bila ako vidimo neposredno iskustvo psihološkinje koja treba da pronikne u um deteta-ubice, da bi napravila profil. Erin Deorti je to fenomenalno odigrala!

Dečak počinje pomalo šarmantno, vidimo da to nije prvi njihov sastanak, ali jeste poslednji. Brioni (psihološkinja) igra tu igru, njoj odgovara da ga "otkravi". Ali već na prva pitanja o ocu i ženama koje gleda na instagramu on će odgovoriti kontrapitanjem - imate li prava to da pitate? To nam signalizira da on nije iskren, uostalom dovoljno je inteligentan da zna kako bi trebalo da prilagođava svoje odgovore. Kasnije će dečak lavirati između agresivnosti i nekakvog mračnog šarma - vi me se bojite...

Razgovor postaje sve mučniji za oboje, mada Brioni pokušava da ga vodi prema cilju koji ima. Možemo razgovor posmatrati kao igru moći. Džejmi (dečak-ubica) jeste muškarac i bio je izložen propagandi koja je usmerena ka mladim muškarcima, ali pitanje da li je fizički jači od odrasle Brioni. Osim toga, on je taj koji je u stupici, u državnoj ustanovi. Ali je kao neka zver, koje se i u kavezu boje (krotitelj u kavezu nije spokojan) i on to zna. Završava se tako što oboje puknu, kad on na kraju poslednjeg viđenja pita:  “Zar vam se ni malo ne sviđam kao čovek? Recite mi, šta mislite o meni?”

On viče dok ga odvode, ona se vidljivo trese i to je kraj... S obzirom na formu serije mi ne znamo kakav je izveštaj ona napisala. Mogu laički da nagađam. Jasno je da Džejmi nije iskren, ali nešto je ipak rekao, a nešto se može provaliti. On nije imao kontakata sa devojkama, prijateljskih ni drugih, ubijena mu se nije sviđala ali ju je kontaktirao kao neku "rezervnu opciju". Ona ga je tad odbila ismejala... Džejmi ne ponavlja onu teoriju (80-20) ali kaže sa sebe da je ružan (što ne bismo rekli gledajući seriju). Primetan je nedostatak empatije, možda svesti da ona koju je ubio više ne postoji, dakle imamo neku vrstu sociopatije (to je spektar, kao što znamo). Iako je poslednja njegova rečenica traženje spoljne potvrde, ne bih rekao da je narcis, samo neko ko je sluđen propagandom i počinio nešto nakon čega nema povratka, pa ni sam ne veruje u sebe.

Taj razgovor je bio 7 meseci nakon zločina, a onda vidimo šta je 13 meseci kasnije. Iz ugla porodice, pre svega oca. Već smo saznali da je dečak odabrao oca a ne majku da ga zastupa (bilo je komentara oko toga, s mojim iskustvom odrastanja to i nije mnogo čudno - zvali bi oca u školu kad je veći problem). Znamo da mu je otac nekakav idol, odnos sa majkom i sestrom je manje intenzivan. Znamo da on nikada nije udario majku dečaka, ali... pa što se tiče porodice i nema ali, što se tiče društva, videćemo.

Vidimo kako mu je neko na kombi napisao nonce što je kretenizam - nije on child molester, a ni njegov sin nije silovao. Ali jeste moguće kad masa isteruje pravdu. Nije bolje ni kad nailazi na "podršku" - momak u prodavnici ga prepoznaje i kaže da je na njegovoj strani, kaže još ponešto... Na kraju, pošto je sin rekao da će promeniti izjašavanje u "kriv sam", otac se slama pred svojom ženom. Kaže da ga je otac tukao, on svog sina (ni čerku) nikada nije, pokušali su da razviju njegova interesovanja... ali izgleda da nije bio dobar otac. Ostaje mu samo da plače...

Najzad, neki zaključci. Pričalo se o tome da je kriv patrijarhat, što može biti, ali samo u dinamici sa promenama u društvu. Otac nije udario majku, ali... Zašto je bio vezan za oca? Da li je to stvarno problem?!

Šta bi se moglo učiniti? Prvo, lokalizovati problem. Dečak je ubio školsku drugaricu, dečak u osnovnoj školi. Da takvih problema ne bi bilo (slučaj je izmišljen ali nije nemoguć) potrebno je izolovati (koliko to može) svet dece od sveta odraslih. Sećam se da su nekad postojala ograničenja na internet forumima, baš i na fejsbuku, baš do uzrasta od 13 godina. Pitanje koliko se to može provesti, ali poenta je jasna - neki sadržaji nisu za mlađe maloletnike. 

Inače zanimljivo da svo vreme ovde pratimo nekakav početak sudskog procesa, dok kod nas deca ispod 14 godina zakonski neodgovorna (što ne isključuje zatvaranje u instituciju). Shvatili smo to na najgori način...

Drugo, kako se ne može sasvim izolovati, treba se razumeti. Nastavnici bi trebalo da znaju šta znači biti "incel", šta znače emotikoni koje razmenjuju deca. To treba da znaju i roditelji i ko treba u policiji. Kako to omogućiti onima koji su uzglobljeni u kapitalizam, drugo je pitanje.

Više interakcije dečaka i devojčica je poželjno, uz svest da ipak oni često imaju različita interesovanja. Neki od časova fizičkog zajedno, kad je reč o sportovima. Više sekcija, zajedničkog rada... to bi naravno tražilo bolje i više od države pomagane škole. 

Naravno, sve je to deo savrmenih muško-ženskih odnosa, problema "incela" inače i nekih drugih, i bilo je preterivanja u komentarima na seriju. No ja sam se već raspisao, pa se širom problematikom sada neću baviti.

Ivan Vukadinović

Kako je menosfera postala mejnstrim - da sada najbolja analiza onoga što se događa, žena je stvarno istraživala fenomen.

Black Pill - zapravo mnogo šire tumačenja "incelskog" pojma, na čemu mi je zamereno, uz kratko objašnjenje nekih pojava