Иди и гледај - Фест (5)2

Пре него наставимо, неколико хеуристика у гледању Феста, која вам могу бити већ (пре)познате, тиме и некоме откривање рупе на саксији.

Уметнички филм, назовимо га тако, а иначе не много познатог аутора (ове године програм Снолики филм) може ти дати нешто релативно ново, а може бити тешко срање. Рекох релативно, јер праве оригиналности након Шекспира нема. 

Ослоните се на помоћ савет пријатеља, има ко више прати филмове и њихове ауторе. Осим ако у епсилон-околини нема такве или таквог, онда сте на свом знању.

Филмови кандидати за Оскара (није овај наш што све сређује) биће у принципу на редовном репертоару, па се могу гледати и мало касније (Бартонова академија), а можда и на те-ве веома брзо (Анатомија пада). Само што се можда жели гледање филма пре доделе Оскара, а на те-ве се тешко унапред можемо поуздати. Нечег може бити на торентима, или не. У принципу оваква остварења уклопити ако се може, ако не сачекати. Исто важи за домаће филмове који се докопају филмских фестивала. Пост-фестум (или Фест на бис) није никаква сигурација, можда филм остане невиђен (Дечак и чапља).

Мира Бањац / Наставник - Петнаестоминутни филм Мире Бањац... довољно је то рећи да побуди интерес за гледање. У суштини топла прича са озбиљном темом - домаћинством у којем стара особа остане сама. Син је негде далеко, она не жели да умре пре унучића. Блискости доприноси "разговор" са замрзивачем сандучаром "Јеси крепао?" и прегањање са враном, у вези зна се ког сујеверја. Писмо од сина стиже, она се са враном измирила.

Рекох пре пар недеља како ме чуди изостанак афричких филмова, а има тема које се могу проблематизовати. Зато палестински филм није у дефициту. Можемо о узроцима, али рећи ћу да је ово најдубљи од тих филмова које сам гледао. И највише слојевит.

Рушење палестинских кућа, жена ангажована у УН, паљење маслина и убиство младог Палестинца од руке насељеника, отмица израелског војника, пристрасан судски систем, преговори, рације и жеља за осветом - све се прелама кроз лик Наставника као правог хероја, а опет приказаног као човека.

Зона интереса - Овај филм би требало гледати после филма Conspiracy (ако то није превише), у сваком случају се паралеле саме намећу. Онај филм је с правом описан као свеприсутност (omnipresence) зла, овде је ипак реч о баналности. Може се тако рећи, само не треба мислити да је то, у уобичајеном смислу те речи - банално.

Језик и земља порекла филма је с тим у вези. Тамо јесте легао енглески са британским изговором (асоцира на империјалну меритократију), овде је то ипак морао бити немачки. Шта хоћу рећи? могуће је замислити да "било ко" планира на конференцији убиство милиона. Али да живи у некој пасторалној идили, у Аушвицу (!), у "рају" (како су сами рекли), то је већ виши ниво. Ако је тако нешто могла конкретна персона, онда баш тог лика треба приказати!

При свему томе имати у виду да је Хесова жена била још луђа, како сам рекао... Она је, по својој вољи, остала тамо и кад је муж добио премештај. Одгајивала децу уз звуке пуцњаве, лавежа паса и повика "у даљини", заправо већ иза зида због којег они не виде шта се догађа. Виде се једино димњаци који се пуше. Па не видимо ни ми. Али чују док гледају руже уза зид. При томе њој и деци једино никада није било мука.

Веома посвећено диктирање директиве о брању љиљана око ограде парка логора (да се не би оштетили), говори само за себе.

Филм доста тога постиже сменом слика са платном у једној боји - црвеној или тамносивој и монотоним звуком. То се може рећи за црно-беле сцене у негативу у којима се појављује њихова ћерка а да не знамо тачно шта ради (вози бицикл, нешто ископава...) Неодређени крај такође је послужио сврси.

Било једном у времену - За Аватар 2 неко рече да је "скринсејвер од милијарде долара". Паде ми то на ум, али одмах три разлике 1) ово је ипак нека уметност 2) траје три пута краће 3) наравно да буџет није ни приближно милијарди (ни динара, рекао бих)...

Скринсејвер обично нема поруку, мада ко зна... овај има.

Ако нема радње у овом анимираном "филму без речи" (разазнају се речи, шпански рекао бих, у неком брбљању, није преведено), има свакако симболике. 

Јасна је симболика јабуке, мало треба бити проницљивији око очигледне референце на Одисеју - мајмун удара коском, али онда се коска претвара у мобилни - ако немамо свемирске бродове (који су најављени), имамо смартфоне који су јачи рачунари од оних величине собе (ХАЛ), па шта с њима радимо?! Мајмун са VR конзолом, немојте то пробати код куће... ни у зоо-врту! Дакле, испитивање утицаја технологије на (људску) природу.

И ово помало личи на надреализам али, за разлику од несрећног Краја, има неког смисла. Имамо референце на Бошов Рај и на Рађање Венере. Персонификацију жене са корењем испод торзоа и изнад главе (Природа?). Појављује се Тајсон, дигитално обрађен снимак, уз одобрење породице. Деца су сведоци свега. На крају похвала музици, Shazam је још не препознаје.

Заједно 99 - Знам бити спорокапирајући, па ми је требало мало да укапирам у чемер је штос. Двојица планирају неко окупљање, нечега у чему су (и даље), на зиду чудна слика. Пада ми на ум секта, мада се и то касније помиње...

Реч је о новом окупљању Хипи комуне, 25 година касније, а на размеђу векова - одатле наслов. То по себи, уз појаву неких млађих (хеј, они су негде наше годиште!) наводи на причу о генерацијама. Прва је названа Изгубљена, све је то релативно, па гуглајте...

Филм је доста забаван уз чудне дијалоге, тера на смех, а не ретко и на размишљање. 

Жена која стално прича како се лечила од менталних болести, човек кога се нико не сећа (падобранац, добардановац, или стварно нестао у магли сећања?). лик који је са својих 12 видео голе сисе ове из менталне... њена ћерка или другарица (?!), старац коме она прича о смрти и које-чему (иначе углавном ћути), млада жена некада геј партнера једног од двојице и-даље-чланова комуне на коју је бивша жена (позната уметница) њеног мужа љубоморна... и наравно лик који у форми исповести покушава да левичарима предочи њихове грешке. По њему је апартхејд требало постепено укинути, кошкање ће се завршити његовим узвицима "Не заборавите Тјен-ан-мен!" Али постер Великог Маоа касније ипак лети са зида (она слика с почетка). Нови дан почиње, нови људи се интересују да буду чланови комуне.

Иван Вукадиновић

Фест 52 - претходни блог